Порекло презимена, село Лалинце (Врање)

9. јун 2016.

коментара: 2

LalinceПорекло становништва села Лалинце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је под Брезовићем (1120 м) са десне стране Ветернице а по косама, косаницама и понегде по странама долина, које се од Брезовића према Ветерници пружају и то између Градишке и Црцавачке Реке, десних приточица Ветернице. Само је неколико кућа у равници поред Ветернице са десне стране реке. Те су куће у равници, где је друго проширење долине Ветерничине од улазу у Клисуру из Пољанице. Оне су према селу Мијовцу. У Лалинце спадају и две куће Ђорђијине у равници у Големим Лукама. Неке су на утрини. Највиши врх је Брезовић, готово сав према Лалинцу под шумом, само је местимично под папратом. Знатно су од њега нижи; чукица Црешња и брдашце Рогје, одакле настају долине истог имена, обоје су под шумом. Косе су по површини и по странама, изузев делова према Ветерници, већим делом обрађене.

Део села између Градишке Реке и Груачке Долине јесте Лалинце, а између Груачке Долине и Црцавачке Реке је Прекобрдце, које се сматра као ма(ха)ла села Лалинца. Куће Лалинца са десне стране долине Градишке Реке су ближе путу, који води води донекле и десном страном долине, која је дубока и већим делом под шумом.

Куће Прекобрдца су по косама са обе стране долине Рогја, која је под високом буковом шумом, а само местимично виђа по која њива и ливада. Коса са десне стране се зове Глог, већим је делом по површини обрађена а само је њен крајњи део према Ветерници под шумом. Са десне стране Глог је Језерска Долина, чији је доњи део, као и њена десна страна, шумовитији за разлику од леве стране – где има доста њива.

Куће поред Ветернице су на местима званим: Џврифез или Жарифез – на десној страни и Голема Лука – на левој страни Ветернице. Куће на утрини су на Језерској Мртвици.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца и потока. Кладенаца има готово близу сваке куће. Познатији су: Баљин Кладенац, Љуљин Кладенац, Лош Кладенац, Кладенац у Смрдану, Ајдучки Кладенац, у Рогју, Лугу, Бунатовац, Препљиште, Прека Вода и др. Већина ових кладенаца је даље од кућа.

У Големој Луци постоји блатњав извор сланиште као и сланик.

Земље и шуме.

Већи део њива је око кућа сеоских а има је и даље на местима званим: Бели Камен, Мечкина Падина, Зекино Селиште, Луг, Лезерска Мртвица, Трн, Љомино Приче, Гумниште, Селиште, Глог, Јужине Њиве, Жарифез, Лом, Груач, Фира, Равна Шума, Росуља, Чепрњак, Спасовица, Малићево, Куса и Голема Лука.

Испаше и шуме има на местима званим: Девојкин Камен, Струља Орница, Недино Гумно, Брезовић, Смрдан, Црешња, Рогје, Кусо Приче, Балник, Љомино Приче или Гумниште, Трн, Градиште, Шиловске Кочине, Јечмиште, Црна Травица, Мајкин Вир и др. Шума је готово сва државна, само су местимично забрани у власништву појединаца.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Правих ма(ха)ла нема. Део Лалинца од Груачке Долине према Калуђерцу – Прекобрдце – једино се може сматрати као мала села Лалинца. Куће су међусобно удаљене од 150 до 200 корака, а има их и у групама; неке су на већем растојању, раздвајају их дубоке долине или косе, које су под шумом.

У селу има око 40 кућа.

Старине у селу.

У селу се зна за неколико старих српских гробаља, где су се укоповали становници овога села, који су овде живели пре Арнаута. Једно је на десној страни долине Градишке Реке. На њему нема сада остатака, али се зна, да су се у истоме сахрањивали Ћосинци, који у Лалинцу живе пре него што су дошли Арнаути; то је Ћосинско Гробље. Друго је Брзачко Гробље, кде су се укопавали Брзаци, који су овде старији од Арнаута. У Прекобдцу има 2-3 таква гробља. Нека су српска гробља била на местима званим Трн и Језерско према Големим Чукама, на левој страни Ветернице.

Постанак села и порекло становништва.

Када је ово село први пут засељено, није познаро. Зна се да је, најпре било српско село. Од породица, које су онда живеле у Лалинцу, за неке је познато презиме, као за: Брзаке, Ћосинце и Марковце. Када су се почели досељавати Арнаути, све су се српске породице постепене разбегле из Лалинаца. Од Брзака су се неки одселили у Врање, неки у Костоломицу и друга села по пољаници. Неки од Ћосинаца и Марковци пребегли су у Студену и друга у Пољааници.

Арнаути, који су најпре дошли у Лалинце били су из оближњег села Округлице. Једни су се звали Беинци. У много чему су се владали као хришћани (славили су славу, гајили свиње, чували кошуље вежене крстовима, палили свеће на ранику на Св. Николу и др).

Неки од Арнаута у Лалинцу били су из оближњег села Мелова а било је досељеника из Новог Брда и др. И онда је Прекобрдце било као мала села Лалинца. Арнаути, који су у њему живели, дошли су такође као потурчењаци. То су били Османовци, који су дошли из Округлице. При доласку дотерали су шарене свиње и, веле, да су палили воштане свеће као и претходни. Неки причају да су они Прекобрдце купили од Доинаца, за 70 гроша, а претходно су ту имали колибе са стоком. На Зекином Селишту колибе су имали Арнаути из Липовице (Јабланички срез).

Тако је Лалинце било насељено Арнаутима, који су можда били Арнауташи, јер су имали друге обичаје – исте као и код данашњих становника Пољанице. Њих је, по Хану, 1861. године било око 16 кућа, 14 у Лалинцу и две у Прекобрдцу. Године 1878. Арнаути су побегли из Лалинаца и кратко време после тога почели су се досељавати Срби из оближњих српских села, поглавито из Пољанице и Виногоша.

Најстарији по времену досељавања је:

-Илић Костадин (у Прекобрдцу) је досељен из Тумбе пре 40 година и још за време Арнаута живео у Лалинцу као чивчија и момак арнаутски.

Остали су се доселили после 1878. године:

-Ђорђевић Новко (у Прекобрдцу), Аранђеловдан, се доселио из Студене.

-Јовић Илија (у Прекобрдцу) се доселио из Студене;

-Илић Ђорђе – из Студене;

-Станковић Милош – из Студене;

-Рашић Стеван – из Студене;

-Стевановић Јоца (у Прекобрдцу) се доселио из Градње;

-Илићи (Стеван и Станко) – из Градње;

-Ристић Ивко – из Стрешка:

-Илић Станко (У Прекобрдцу) – из Стрешка;

-Ристићи (Миле и Новко – у Прекобрдцу) – из Големог Села;

-Јањић Видосав (у Прекобрдцу) – из Смиловића;

-Милошевић Настас (у Прекобрдцу) – из Смиловића;

-Пешић Илија (у Прекобрдцу) – из Тумбе;

-Живковић Димча (у Прекобрдцу) – из Тумбе;

-Илић Милутин – из Тумбе;

-Стевановић Анта (у Прекобрдцу) – из Обличке Сене;

-Ристић Димитрије (у Прекобрдцу) – из Тумбе а старином је из Кацапуна.

-Стевановић Ђорђе (у Прекобрдцу) – из Големог Села;

-Величковићи (Стојан, Стоилко и Мита) – из Тумбе;

-Станковић Анта – из Белишева;

-Костић Стојко – из Белишева;

-Додић Живко  – из Белишева;

-Димитријевић Петар – из Белановца;

-Милојин Микаил – из Крушеве Главе;

-Милојин Стеван – из Крушеве Главе;

-Јовић Станко – из Студене;

-Јовић Сава – из Студене;

-Стошић Новко – из Студене;

-Илић Микаил – из Студене;

-Ђорђевић Атанас – из Студене;

-Јовић Стојко (у Прекобрдцу) – из Белишева;

-Ђорђевић Милисав – из Студене;

-Ристић Милутин (у Прекобрдцу) – из Кацапуна;

-Стевановић Стоша (у Прекобрдцу) – из Градње и;

-Јовић Илија (у Прекобрдцу) – из Студене.

Не каже се, осим код једне, коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Dragana

    Nađoh mog pradedu ❤️

  2. Dragana

    Nađoh mog pradedu Mikaila ❤️