Poreklo stanovništva sela Uševce, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Po svom položaju i visini, na kojoj je, Uševce je slično selima Vlasu, Gradnji i Golemom Selu, ukoliko su ova u ravnici pored Veternice. Ono je na obema stranama doline Veterničine i Smilovačke (Smilovićske) Reke, koja se sa desne strane uliva u Veternicu. Zemljište, na kome je selo, gotovo je sve ogolićeno i mestimično je „potočno mesto“. Kuće su po stranama dolina, većinom bliže nasipu, koje je pored Veternice sa desne strane, kao i duž seoskog puta, koji vodi dolinom Smilovačke Reke. Ima kuća i po kosi između Veternice i Smilovačke Reke, ali ih je manje. Kuće na levoj strani Veternice su u ravnici, bliže reci a ima ih i na strani doline. Neke kuće su u donjem delu doline Glavičice, gde potok utiče u Veternicu.
Veternica i Smilovačka Reka pri nadolasku zasipaju po koju njivu i baštu, a kućama ne nanose štetu.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa reke, oni koji su bliže njoj, i kladenaca, od kojih su poznati: Duganja, Malenovo Trnje, Zajči Kamen, Kragujevac, Kladenac u Selištu, u Đorgovom Trlištu i dr.
Dva mesta su poznata kao slaništa; jedno je Slani Kamen – ispod Kukavičke Doline a drugo je u Golubinjaku.
Zemlje i šume.
Njiva ima oko kuća a i dalje od njih na mestima zvanim: Luke, Botunja, Cerovi Rid, Golubinjak, Miriska, Jasika, Bojčina Bara, Miličina Padina, Presveta, Golema Livada, Jabučica, Grašište, Kriva Ornica, Bačetine, Pačavac, Slivica, Bresje, Ravnica, Zarožak, Kukavička Dolina, Šuplje Drvo, Plandište i dr. Pored njiva na tim mestima ima livada i šuma.
Zajedničke paše i šume (utrine) imaju na mestima, zvanim: Strane, Golubinjak i Zajči Kamen.
Tip sela.
Selo je podeljeno na dve male; Gornju i Donju Malu. Umesto naziva Donja Mala češće se kaže Dolina, a i za kuće, koje su po kosi između Veternice i Smilovačke Reke, kaže se obično Rid. Gornja Mala je sa obe strane Smilovačke Reke a Donja sa obe strane Veternice.
Kuće u malama su negde pojedinačne, udaljene jedna od druge 60-80 ili 150-250 ili 250-350 koraka a negde i više dok ima i grupa kuća po porodicama a inače, naročito u delu sela oko ušća Smilovačke Reke u Veternicu – taj deo selo ima umnogome zbijen tipa, za vreme Turaka tu je bila kula gospodareva.
Zadruga je bilo ranije, većih i više. U jednoj je do skoro bilo 33 člana, pa su se izdelili. Danas postoji zadruga Dimitrija Stoilkovića u kojoj ima 22 ukućanina.
Starine u selu.
Na levoj strani Uševseke Reke postoji selište naspram, sa druge strane reke, kuća Jankovaca. To je staro selište na kome se danas ne nalazi ništa, niti se o njemu nešto zna. Do tog selišta je i staro goblje, blizu današnjega.
Na mestu Bresju, gde su danas njive i livade, bilo je u početku današnje selo Uševce zajedno sa Smilovićem, pa se Smilović odvojio. Kasnije se selo premesttilo u Golubinjak, sa leve strane Veternice, gde je dans kladenac. Tu je bilo oko 7 kuća. Odatle su prešli u Botunju, gde je bilo staro selo, iz kojega su se stanovnici razmestili na svoja imanja.
Na desnoj strani Smilovačke Reke, na mestima Đorgovom Trlištu i Vučkovu Ograđu kažu da su pri kopanju stanovnici nalazili bakarne sudove, predmete od metala i dr.
Sa desne strane Smilovićske Reke, blizi današnjeg mosta, meštani su iskopavali glave i dr. Pričaju da je tu bilo latinsko groblje.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
O prvome zasnivanju ovoga sela ne može se ništa reći pouzdano. Najstarija je bila porodica:
-Taratanjci, koji su se iselili. Danas ih ima u Golemom Selu.
Za ostale porodice se zna da su doseljene, ovim redom:
-Jankovići („Šavakovci“), Aranđelovdan, su iz Beliševa, odakle su im preci dobegli pre 100 godina.
-Cvetanovići („Lingurci“) su iz Musurice, odakle se doselio predak Cvetan. Ne kaže se koju slavu slave.
-Sedlarci, Nikoljdan, su iz Sedlara kod Desivojca. Otuda im došao preded, najpre u Drenovac, potom u Gradnju a iz Gradnje u Uševce. U Gradnji ih ima kao i u Ravnoj Banji, gde se zovu Nikolinci.
-Ilijinci (Antići, Stoilkovići, Jovanovići i dr.), Aranđelovdan, su iz Beliševa, odakle im se doselio preded zbog siromaštva. To je danas jedna od najjačih porodica u Uševcu, ima ih blizu 100 muških glava.
-Kreštinci, Nikoljdan, su iz Vlasine, odakle im se zbog siromaštva doselio predak Jovan Vlasinac.
-Damnjanovići, Nikoljdan i Aranđelovdan, su iz Vlasine, odakle im se zbog siromaštva doselio predak „Pavun“. Starija im je slava Aranđelovdan a slavu Nikoljdan su prinovili docnije zbog sinova.
-Nešinci, Aranđelovdan, su iz Tesovišta, odakle im se, zbog svađe sa braćom, doselio praded Neša.
-Došljaci, Aranđelovdan, su iz sela Bunuševca. Zovu se još i:
-Bojanići, Veličkovići i Stojkovići.
-Purlenci ili Kovandžici, Nikoljdan, su iz Sikirja, odakle se doselio prizetak Jova, koji je kod Turaka bio kovandžija.
Do 1878. godine stanovnici su gotovo svi bili čivčije Turcima.
Seoska slava je Spasovdan.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)