Порекло презимена, село Студена (Врање)

5. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Студена, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је са десне стране Студенске Реке, како се зове Тумбанска Река од ушћа потока Соколице. Горња Мала је на странама Мале Долине, чији поточић са са десне стране утиче у поток Соколицу. Куће су на странама долине а неке и по коси. Доња Мала је испод ушћа потока Мале Долине а по странама долине потока Соколице. Више кућа је на десној страни потока Соколице.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са реке, потока и кладенаца, од којих су познати: Бела Вода, Бунатовачки Кладенац, Шупља Бука, Кладенац у Ливадама, у Говедарнику и др.

Земље и шуме.

Њиве су поглавито око кућа, на местима званим: Гумниште, Присађе, Гарине, Солакова Долина, Појатиште, Шамак, Голема Њива, Рупа, Здравковица, Срндаће, Тиквица и др. На свим тим местима поред њива има ливада и паша, а около шума, за коју постоје исти називи.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на Горњу и Доњу Малу. Куће су у малама међусобно удаљене као у клисурским селима, а поглавито распоређене у групама по породицама.

У Горњој Мали живе: Ћосинци, Ждеглавци, Баба-Најдини и Ристићевци.

У Доњој Мали су: Вељковци, Ждегловци и Ћосинци.

У селу има 29 кућа.

Старине у селу.

Са леве стране Студенске Реке код Беле Воде постоји Селиште. Оно је ново селиште. Ти је најпре било данашње село Студена одакле су се мештани раселили на своја имања, где су им данас куће. Село је једном било на месту званом Срндаће.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се ништа у првом заснивању овога села.

-Вељковци, Никољдан, су најстарији у селу чији се „ћок“ не зна, они су „кадимлије“. Од ове породице су Шуруменци у Градњи.

-Ћосинци, Аранђеловдан, су досељени из Лалинаца.

Остале породице су се доселиле после ових, када је Турчин из Лесковца купио Студену од Ћор-Николе, који је био од Џелепске породице у Градњи, чија је Студена у почетку била.

-Ждегловчани (Илићи и др), Аранђеловдан и Никољдан, су дошли из Ждеглова код  Лесковца. Има их у Лалинцу и  Калуђерцу.

-Ристићевци или Деда-Мијајлини, Јовањдан, су из Тумбе одакле су им преци дошли пре 60 година. И у Тумби су били скорији досељеници. Неки кажу да им је старина из Лалинаца, одакле су их Арнаути протерали.

-Баба-Најдинци, Аранђеловдан, су из Црцаваца, одакле су дошли пре 30 година. Населио их господар села.

-Бугарци, Аранђеловдан, су из Големог Села, где их и данас има.

Сеоска слава („крсте“) је на Св. Јована, пред Св. Николу летњег.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.