Порекло презимена, село Стари Глог (Врање)

9. новембра 2016.

коментара: 0

 Порекло становништва села Стари Глог, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село лежи на висини од око 1000 до 1200 метара, претежно у долини Глошке Реке, изворишног крака Бањске Реке.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и кладенаца. Око села и у самом насељу чести су мањи извори у кристаластим шкриљцима. Главнији извори и чесме зову се: Студена Вода, Ајдучка Чешма, Крши Мечка, Студени Кладенац и др.

Земље и шуме.

Око махала и села су потеси са њивама, бујном буковом шумом и пашом. Они су нам познати под именима: Витибор, Бело Камење, Петрова Гора, Бежаниске Колибе, Градиште, Габер, Спасина Ртина, Студена Вода и Српска Орница.

Тип села.

Стари Глог је село разбијеног типа. Подељен је на махале, које су јасно одвојене једна од друге. Махале носе имена: Река (19 кућа), Шопови (9) и Витибор (6). Око махала се виде усамљене куће, њих су саградили скоро одељени задругари. У свакој махали налазе се куће једног рода.

Стари Глог је 1953. године имао укупно 24 домаћинстава.

Постанак и име села, старине и прошлост.

Назив Градиште односи се на „чкар“ у југоисточном делу села. Тамо нема никаквих остатака од старина. „Причав људи стари“, да су на Градишту „неки шанци били када су владали Римљани“. По Каницу овде се налази утврђење истог карактера и времена као и оно у Првонеку. Близу раније српско-турске границе постоји место Селиште. Ту су биле прве куће данашњих родова. Око средине XIX века становнаци са Селишта прешли су да живе у потесима где су до тада имали сточарске колибе. Преко Селишта водио је „Царски Пут“.

Данашњи стари Глог основали су досељеници из суседне Горње Пчиње. Као оснивачи рачунају се преци родова Ристиних и Витиборци. Оснивање села било је на прелазу из XVIII у XIX век.

Садашња црква посвећена Св. Аранђелу, је у доњем делу насеља, поред Бањске Реке. Саграђена је пре око 50 година, на месту где је постојала стара црквина. На дан црквене славе у Старом Глогу приређује се велики сабор.

На потесу Ајдучка Чешма боравили су наши хајдуци. То је било, како се прича, у доба „када је Карађорђе ослободио Србију“. Тада су се у Врањском Поморављу појавили многи српски хајдуци и у области настала је „велика пљачка“ и несигурност.

Назив „Стари“ насеље је добило за разлику је добило за разлику од Новог Глога, који се налази у Горњој Пчињи.

Сеоска слава је Спасовдан.

Гробље лежи у река Махали.

Порекло становништва.

Како је поменуто, сви сеоски становници су досељени.

Родови су:

-Ристини, Никољдан, живе у Река Махали. Презиме су добили по Ристи, претку из четвртог појаса. Он се, због зулума, „сас фамилију“ доселио из неког села у суседној Горњој Пчињи. То је било пре око 150 година. Јефта, 56 година – Тоша – Стоша – Крста – Риста, досељени оснивач села.

-Витиборци, Никољдан, живе у истоименој махали. Досељени су и зисте области као и Ристини.

-Шопови, Јовањдан, живе у истоименој махали. Доселили су се око средине XIX века из села Пролесја или Козјег Дола у Горњој Пчињи: Славко, 41 година – Дојчин, Анђелко – Живко, који се доселио.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.