Порекло презимена, село Златокоп (Врање)

25. октобра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Златокоп, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Златокоп се налази јужно од Врања на додиру моравине равнице на северозападу (375 метара) и одсека изнад којег се шири котлинска раван на југоистоку (475 м). Повољна привредна одлика горњег положаја је у томе што се у поменутој равници јављају простори са влажним културама и ливадама, на одсеку су воћњаци а на темену равни изнда њега налазе се њиве са житом.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара чија је дубина од 8 до 20 метара.

Земље и шуме.

Топографски називи за обрадиво земљиште су: Кормињаш, Побијен Камен, Росуље, Лозје, Раскрсница и др.

Тип села.

Средином Златокопа тече Тибушка Река, која дели село на два дела; десно лежи Доња а лево Горња Махала. Раније је одстојање међу њима било незнатно а сада је, због наноса Тибушке Реке, оно око 500 метара.

У Златокопу је 1951. године било укупно 80 домаћинстава.

Постанак, име селу, старине и прошлост.

У Златокопу је најпре постојало старо српско село. Њега су Турци „урамнили“.  Касније је село обновљено од досељеника. Као најстарији родови наводе се: Станојкови, Лозинци, Будурци, Брусарци, Лажовци и др. Знатан део родова доселио се после њих, у току XIX века.

У северном делу села налази се место Крст. Ту се сваке године на Ђурђевдан, када је сеоска слава, од 1878. године, „свети масло“. Поједини становници мисле да је некада на Крсту постојала црква, порушена у турско доба. По ослобођењу од Турака ту су мештани ископали остатке од зидова. Код Крста било је старих брестова, чији је пречник износио око метар и по. До 1878. године, док је Златокоп био мало село, његови умрли становници сахрањивани су у гробљу села Тибужде. Од тада Златокоп има своје гробље; оно се налази код поменутог места Крст.

Пред крај турске владавине сва земља у Златокопу припадала је појединим чифлик-сахибијама. Неки од њих, који су били муслимани, звали су се Боринар, Пржи Гра Авмет и др. Први власник је живео у Врању, док је други са породицом стално боравио у Златокопу. У Златокопу имала је нешто земље и кафану („грчка кафана“) једна „грчка“ породица – Џеварци. Она се састојала од браће Гуле, Алексе, Косте, који су говорили „како Цинцари“.

Име села, прича се, настало је по томе што је неки „предњи народ ту копао злато“. Данас нема трагова од рударства.

Порекло становништва.

Досељеници познатог порекла:

-Брусарци и Канарци, Ђурђевдан, су раније чинили један род. Назив Брусарци носе по селу одакле су старином – у околини Босиљграда или Ћустендила. Овде су досељени пре око 130 година преко Горњег Нерадовца. Брусарци имају истоимене рођаке у суседним селима – Рибинцу, Горњем Нерадовцу и Дапчевцу.

-Крстини, Св. Петка, су се доселили из суседног Павловца, где имају рођаке – Митровци – са којима су се сада „изродили“. Оснивач рода звао се Крста: Риста, 78 година – Илија – Крста. Крста је из Павловца прешао у Нерадовац па одатле дошао у Златокоп. У Златокопу Крста је за једну биволицу добио од неког Турчина „један шиник земље“. За Крсту се прича да је као кирајџија са колима ишао чак у Битољ.

-Шопчики, Аранђеловдан. Оснивач рода Арсен Шопче доселио се за време Турака из Горње Пчиње.

-Стропљанци, Никољдан, су се доселили из села Стропског, које се налази западно од Златокопа.

-Магавци и Панџини, Св. Три Јерарха, су раније чинили један род. За Панџине се зна да су најпре живели у близини данашњег Доњег Врања.

-Сурдулци, Никољдан, су добили презиме по селу на гребену Мотина, одакле су се доселили.

-Веселиновићи, Никољдан, су се доселили пре седам година из истог села одакле су и Сурдулци.

-Киселци, Никољдан,  су се доселили из Горњег Нерадовца. У Рибинцу имају истоимене рођаке.

-Шопци, Јовањдан, потичу од једног посињеника, досељеног из Радовнице у Горњој Пчињи.

-Трајко Писар је дошао из суседне Тибужде. Овде је био општински деловођа и тако се населио.

-Тоне Колар, Аранђеловдан, се недавно доселио као занатлија из суседног Лукова, где има рођаке. Даље порекло је из Горње Пчиње.

-Тане Вук, Никољдан, је дошао из Горњег Нерадовца где је припадао роду Вуксанци.

-Раша Весел, Никољдан, су из Тибужде. Тамо су припадали роду Николчинци, од некуда досељени.

-Ђорђевићи, Аранђеловдан, су досељени из Тибужде, где имају рођаке.

Родови непознатог порекла:

-Станојкини, Лозинци, Будурци, Токинчики, Мечкарци – славе Никољдан.

-Лажовци, Диминци, Бугарчики, Попчики и Брзаци – славе Аранђеловдан.

-Кромпирци – Митровдан.

Исељеници.

-Крстини, једна породица прешла Ћуковац.

-Брусарци, по једна породица се иселила у Врање и Врањску Бању.

-Магавци, једна породица се преселила у Београд.

-Стропљанци, по једна породица се преселила у Врање, Врањску Бању, Скопље и Београд.

-Ђорђеви, једна породица се иселила у Врање.

-Младеновићи су се иселили у Полом код Владичиног Хана.

-Јовановци су се иселили у Вишевце.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.