Порекло презимена, село Стара Брезовица (Врање) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Стара Брезовица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупље Порекло становништва села Стара Брезовица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупље Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Стара Брезовица (Врање)

Порекло презимена, село Стара Брезовица (Врање)

Порекло становништва села Стара Брезовица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је изразито планинско; лежи на земљишту високом од 1000 до 1100 метара, на ивици Врањске Котлине и Горње Пчиње. Суседна насеља су: Корбул, Стари Глог, Нова Брезовица, Свети Илија (Горња Пчиња). Од 1878. до 1912. године била је покрај српско-турске границе.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из честих извора.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе: Човечка Глава, Црквиште, Црквена Ливада, Игриште, Делијина Чука, Прештип и Русалиска Гробља.

Тип села.

Стара Брезовица је село разбијеног типа и подељена је на шест махала. Махале су: Присоја, Чорчинска. Јасиковац, Плавило, Чукар и Попртљивица.

У Старој Брезовици је 1953 године било укупно 68 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

У средини села, близу садашње школе, постоји црквина. На површини земље виде се остаци од зидова. Пложај црквине је исток-запад. За ту некадашњу цркву у народу се ништа не прича.

Потес Русалиски Гробља лежи на граници између Старе и Нове Брезовице (која је у Горњој Пчињи). То је ледина на којој се познају остаци гробова. Ни за та гробља у селу се ништа не говори.

Данашње село потиче од краја XVIII века. Тада су досељеници из околине Куманова (Деда Ђорини) основали махалу Присоја а досељеници из Тиквеша или околине Кочана (Попртљивци) основали су махалу Попртљивицу. Остали родови доселили су се после поменутих оснивача села.

До 1878. године насеље Стара Брезовица у сливу Јужне Мораве и суседна Нова Брезовица у сливу Пчиње чинили су једно село под именом Брезовица. Поменуте године између Србије и Турске преко атара Брезовице била је повучена државна граница. Она је насеље поделила на два дела; на део у Србији, тада назван Српска Брезовица и на део под Турском, тада назван Турска Брезовица. Од 1912. године оба поменута насеља остала су и даље засебна села, али са новим именима. Српска Брезовица названа је „Стара“ а Турска Брезовица „Нова“.

Сеоска слава је  Спасовдан.

Порекло становништва.

Како је већ напоменуто, сви становници су досељени.

Родови су:

-Деда Ђорини или Кумановци, Аранђеловдан и Никољдан, живе у махали Присоји. Пореклом су из околине Куманова.

-Попртљивци, Аранђеловдан и Велика Госпојина, живе у истоименој махали. Пореклом су из Тиквеша или Кочана. Доселили су се крајем XVIII века. Више података о њиховом пореклу изнето је у опису суседног Корбула, јер тамо живи њихова главна родовска грана.

-Цветкови, Аранђеловдан, живе у Чорлинској Махали. Не знају за своје порекло.

-Стојанови, Аранђеловдан, живе у махали Јасиковац. На знају за своје порекло.

-Деда Златанови, Велика Госпојина, живе у махали Плавило. Не знају за своје порекло.

Младенови, Аранђеловдан, живе у махали Чукар. На знају за своје порекло.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top