Порекло презимена, село Рибнице (Врање)

17. септембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Рибнице (по књизи Рибинце), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Село је равничарско, лежи између Јужне Мораве на југоистоку и железничке пруге на северозападу. Суседна насеља су Доње Нерадовце, Златокоп и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара.

Земље и шуме.

Њива и ливада има на местима: Морава, Селиште, Рид, Крстати Камен, Смолница, Слатина, Ливаде и Лојзе.

Тип села.

Рибнице је село збијеног типа. Пошто је мало не дели се на махале.

Село је 1951. године имало 35 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Око 500 метара југозападно од данашњег села, до корита Јужне Мораве, лежи потес Селиште. До краја Првог светског рата на Селишту је било данашње Рибнице са 20 кућа. Тада је Јужна Морава сваке године почела да плави насеље и да „обаља куће“. Због тога су становници од 1920. до 1940. године преселили на данашњи, сувљи део равни. На поменутом Селишту сада се налазе њиве и крст звани Завет. Код овог крста сваке године становници кољу „курбан“ (јагње).

Приликом копања за темеље кућа на садашњем сеоском положају мештани су налазили: „темељи, грнци и ћерамиди“. То су остаци неког старог селишта. Поједини мештани мисле да су на овом месту „живели Римљани“.

Рибнице спада у млађа насеља Врањске Котлине; основано је од досељеника у првој половини XIX века. Оснивачи села били су преци данашњих родова Брусарци и Лепојци. Они су дошли „на турску земљу као чифчије“. Приликом ослобађања од турске власти Рибнице је припадало појединим муслиманским чифлик-сахибијама насељеним у Врању – Веап, Заим, Усеин и Муниш. Године 1878. власници су се иселили у Турску; њихова земља прешла је у власништво дотадашњих Срба – чифчија.

За време Турака и Рибници је било муслиманских („турских“) Цигана, који су често пута „досађивали Србима“: Ти Цигани су се већином иселили у Врање и Врањску Бању.

Гробље Рибница налази се поред цркве у суседном селу Доњем Нерадовцу. Сви становници славе (преслављају) Ђурђевдан. То је и слава цркве у Доњем Нерадовцу. Тада је главни сабор. Друга слава („свети масло“) су „Три Свети“.

Порекло становништва.

Родови Рибница су:

-Брусарци, Ђурђевдан, најпре су живели у Горњем Нерадовцу. Тамо је било петоро браће. Један од њих, Стаменко, пре око130 година (Таса, 73 године – Манча – Димитрије – Стаменко), доселио се у Рибнице где је основао данашњи род. Други брат се иселио у Златокоп где је основао род Брусарци а трећи у Дапчевац. Даља старина рода Брусарци, по казивању, је из неког села Брусарца у околини Босиљграда или Ћустендила. За првог досељеника и оснвача рода Стаменка, прича се, да је у Рибницу био сточарски трговац; „терао је свиње преко границе у Београд“. Стаменка су „убили због пара“ неки Турци у околини Алексинца.

-Лепојци, Аранђеловдан, су досељени као „турски момци“ у исто време када и Брусарци. Не знају за своје порекло. Имају истоимених рођака у Доњем Нерадовцу.

-Аџијини, Аранђеловдан, су грана рода Лепојци. Презиме су добили по неком претку, који је ишао на хаџилук.

-Киселци, Аранђеловдан, имају истоимених рођака у суседном Златокопу. Досељени су, али се не зна одакле.

-Маринци, Никољдан. Зовуих Бугари; доселили су се „из Бугарије“ (из Крајишта).

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.