Порекло презимена, село Крушева Глава (Врање)

5. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Крушева Глава, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту Крушево-главске Реке. Долине изворних кракова ове реке су плитке а све је земљиште је у њеном изворишту као зараван, по којима су куће распоређене појединачно или у групама. Око њих су имања, поглавито њиве и ливаде. Горња Мала је по пространом изворишту Крушево-главске Реке, изнад Селишта, где је Ливађе. Доња Мала је испод ње, углавном са десне стране Крушево-главске Реке,одвојена од Горње мале Селиштем, где је и заветина. Здравковска Мала је по страни долине Дулана испод Доње Мале, са десне стране Груше-главске Реке, ближе риду, по косаницама или падинама.

Куће су ван домашаја реке и потока, тако да при надоласку не наносе штете њивама и баштама поред потока и реке.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора али и са реке и потока. Бунара у селу нема. Познатији су извори: Извор, Смрдан, Пиљот. Змијевче, Вирови, Кладенац у Церју, у Ливађу, у Липи, у Средореку (два), у Раљку, у Дулану, Студени Кладенац и др. За један извор у Ливађу кажу да је у њему вода „тешка“ и кисела им.

Земље и шуме.

Њива има око кућа, као и изван њих а на местима, званим: Радоња, Јованова Падина, Јеверина, Селиште, Ливађе, Раљак, Липа, Средњи Рид, Сове, Церје, Ћерамиднице, Малићеви Ораси, Средорек, Прека Њива, Пиљот, Голишина, Крушева Глава (њиве), Заједница, Старо Бачевиште, Превалац, Турске Њиве, Врла Међа, Побијено Камење, Цер, Сливче, Гарван, Вирови, Белешка, Крсје, Цинцарин, Стража и др. По неким од тих места има ливада а местимично шуме и паше.

Сеоске испаше има не местима: Зарбина, Цубало, Голо Брдо и др.

Сеоске шуме има на местима: Голишини, Бабином Гробу, Игришту, Бабиној Глави, Ђарђаку, Папратљивици, Вировима, Кучавици, Мртвици, Јанкином Кладенцу и др.

Сва је шума и паша овог села остала становницима од предака. Овде није било Турака господара за разлику од околних села.

Тип села.

И ово село је у почетку било збијеног типа. Куће су биле на окупу, на данашњем Селишту. Било је, веле, најпре само 4 куће. Одатле су се становници пре 80-90 година преместили на данашња места, где су им биле колибе. Данас је село разбијеног типа, подељено на мале: Горњу, Здравковску и Доњу Малу. Здравсковска Мала се сматра да припада Доњој Мали.

У Горњој Мали живе ове породице: Бошковци, Миленковци, Баба-Стојини и Кесманци.

У Здравској Мали су Здравковци и Ивчинци – једна породица.

У Доњој Мали су: Стајинци (исти са Баба-Стојинцима), Кесерци, Кесманци и Павуновци (исти са Здравковцима).

У селу има 55 кућа.

Старине у селу.

На месту где је заветина (на Велику Богородицу) постоји Црквиште. Прича се да је ту била црква, од које се данас ништа не познаје.

На десној страни долине постоји „Латинско Гробје“, од којега данас нема никаквог трага.

У Селу постоји Селиште, где је село било некада. Ту су данас њиве и ливаде, на том месту ископавају се железурине, ћерамиде, сечива, секире, мотике, стари новац и др.

Постанак села и порекло становништва.

Ово је једно од старијих села у Пољаници. Прича се да је у њему живео неки Богати Јован када је Кукавица била „дерван“,  и преко које је водио познати пут, који је од Лесковца водио у Врање развођем Ветернице и Мораве. Богати Јован је био чувен својим богатством. Прича се да је нападао Турке, те да су га једном напале „катане“, поубијали му синове и снаје и када су му кућу разбили, нашли су у њој 70 заплењених седала. Од њега данас нема потомака. Кажу да је тај Јован призетио Кесмана Гмитра из Градње, који је дошао из задруге од 60 укућана, од кога данас воде порекло:

-Кесманци, који славе Аранђеловдан.

-Миленковци (старо име Савини), Св. Петка, су најстарији род у селу. Пореклом су из села Кунова у Морави. Прича се да је у почетку сва земља овога села била њихова. Онда је, кажу, било и спахије у селу. Они су једном бежали у Стражу (Лисац) и Кукавицу, где су били збегови.

-Баба-Стојини (Стајинци), Никољдан, су стара породица. Имају кумове у Бачевишту

-Кесарци, Аранђеловдан, су такође стара породица, досељена из оближњег села Стрешка.

-Здравковци (Ивчинци и Павуновци), Аранђеловдан, су пореклом из Коћуре (Врањска Пчиња).

-Бошковци су из Црвене Јабуке, одакле им се дослио предак, деда Јован, пре 100 година. Отуда је побегао. Најпре је дошао у Тумбу, па у Мијаковце и одатле у Крушеву Главу. Када су они дошли, сва је земља била миленковска; осим Миленковаца затекли су у данашњем Селишту  Здравковце, Кесманце и Баба-Стојинце. Не каже се коју славу славе.

Нових досељеника у Крушевој Глави није било. Село је расло искључиво прираштајем. Зна се, да се око 20 кућа иселило из овог села. Од Миленковаца се један раније иселио у „јагодинско“, где и данас има тамо његових потомака. Из породице Баба-Стојини одселиле су се 3-4 кућа а има одсељеника и из осталих породица, нарочито по бившим арнаутским селима, Гагинцу и др.

Сеоска слава – заветина – је на велику Богородицу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.