Poreklo stanovništva sela Kruševa Glava, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je u izvorištu Kruševo-glavske Reke. Doline izvornih krakova ove reke su plitke a sve je zemljište je u njenom izvorištu kao zaravan, po kojima su kuće raspoređene pojedinačno ili u grupama. Oko njih su imanja, poglavito njive i livade. Gornja Mala je po prostranom izvorištu Kruševo-glavske Reke, iznad Selišta, gde je Livađe. Donja Mala je ispod nje, uglavnom sa desne strane Kruševo-glavske Reke,odvojena od Gornje male Selištem, gde je i zavetina. Zdravkovska Mala je po strani doline Dulana ispod Donje Male, sa desne strane Gruše-glavske Reke, bliže ridu, po kosanicama ili padinama.
Kuće su van domašaja reke i potoka, tako da pri nadolasku ne nanose štete njivama i baštama pored potoka i reke.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa izvora ali i sa reke i potoka. Bunara u selu nema. Poznatiji su izvori: Izvor, Smrdan, Piljot. Zmijevče, Virovi, Kladenac u Cerju, u Livađu, u Lipi, u Sredoreku (dva), u Raljku, u Dulanu, Studeni Kladenac i dr. Za jedan izvor u Livađu kažu da je u njemu voda „teška“ i kisela im.
Zemlje i šume.
Njiva ima oko kuća, kao i izvan njih a na mestima, zvanim: Radonja, Jovanova Padina, Jeverina, Selište, Livađe, Raljak, Lipa, Srednji Rid, Sove, Cerje, Ćeramidnice, Malićevi Orasi, Sredorek, Preka Njiva, Piljot, Golišina, Kruševa Glava (njive), Zajednica, Staro Bačevište, Prevalac, Turske Njive, Vrla Međa, Pobijeno Kamenje, Cer, Slivče, Garvan, Virovi, Beleška, Krsje, Cincarin, Straža i dr. Po nekim od tih mesta ima livada a mestimično šume i paše.
Seoske ispaše ima ne mestima: Zarbina, Cubalo, Golo Brdo i dr.
Seoske šume ima na mestima: Golišini, Babinom Grobu, Igrištu, Babinoj Glavi, Đarđaku, Papratljivici, Virovima, Kučavici, Mrtvici, Jankinom Kladencu i dr.
Sva je šuma i paša ovog sela ostala stanovnicima od predaka. Ovde nije bilo Turaka gospodara za razliku od okolnih sela.
Tip sela.
I ovo selo je u početku bilo zbijenog tipa. Kuće su bile na okupu, na današnjem Selištu. Bilo je, vele, najpre samo 4 kuće. Odatle su se stanovnici pre 80-90 godina premestili na današnja mesta, gde su im bile kolibe. Danas je selo razbijenog tipa, podeljeno na male: Gornju, Zdravkovsku i Donju Malu. Zdravskovska Mala se smatra da pripada Donjoj Mali.
U Gornjoj Mali žive ove porodice: Boškovci, Milenkovci, Baba-Stojini i Kesmanci.
U Zdravskoj Mali su Zdravkovci i Ivčinci – jedna porodica.
U Donjoj Mali su: Stajinci (isti sa Baba-Stojincima), Keserci, Kesmanci i Pavunovci (isti sa Zdravkovcima).
U selu ima 55 kuća.
Starine u selu.
Na mestu gde je zavetina (na Veliku Bogorodicu) postoji Crkvište. Priča se da je tu bila crkva, od koje se danas ništa ne poznaje.
Na desnoj strani doline postoji „Latinsko Grobje“, od kojega danas nema nikakvog traga.
U Selu postoji Selište, gde je selo bilo nekada. Tu su danas njive i livade, na tom mestu iskopavaju se železurine, ćeramide, sečiva, sekire, motike, stari novac i dr.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Ovo je jedno od starijih sela u Poljanici. Priča se da je u njemu živeo neki Bogati Jovan kada je Kukavica bila „dervan“, i preko koje je vodio poznati put, koji je od Leskovca vodio u Vranje razvođem Veternice i Morave. Bogati Jovan je bio čuven svojim bogatstvom. Priča se da je napadao Turke, te da su ga jednom napale „katane“, poubijali mu sinove i snaje i kada su mu kuću razbili, našli su u njoj 70 zaplenjenih sedala. Od njega danas nema potomaka. Kažu da je taj Jovan prizetio Kesmana Gmitra iz Gradnje, koji je došao iz zadruge od 60 ukućana, od koga danas vode poreklo:
-Kesmanci, koji slave Aranđelovdan.
-Milenkovci (staro ime Savini), Sv. Petka, su najstariji rod u selu. Poreklom su iz sela Kunova u Moravi. Priča se da je u početku sva zemlja ovoga sela bila njihova. Onda je, kažu, bilo i spahije u selu. Oni su jednom bežali u Stražu (Lisac) i Kukavicu, gde su bili zbegovi.
-Baba-Stojini (Stajinci), Nikoljdan, su stara porodica. Imaju kumove u Bačevištu
-Kesarci, Aranđelovdan, su takođe stara porodica, doseljena iz obližnjeg sela Streška.
-Zdravkovci (Ivčinci i Pavunovci), Aranđelovdan, su poreklom iz Koćure (Vranjska Pčinja).
-Boškovci su iz Crvene Jabuke, odakle im se doslio predak, deda Jovan, pre 100 godina. Otuda je pobegao. Najpre je došao u Tumbu, pa u Mijakovce i odatle u Kruševu Glavu. Kada su oni došli, sva je zemlja bila milenkovska; osim Milenkovaca zatekli su u današnjem Selištu Zdravkovce, Kesmance i Baba-Stojince. Ne kaže se koju slavu slave.
Novih doseljenika u Kruševoj Glavi nije bilo. Selo je raslo isključivo priraštajem. Zna se, da se oko 20 kuća iselilo iz ovog sela. Od Milenkovaca se jedan ranije iselio u „jagodinsko“, gde i danas ima tamo njegovih potomaka. Iz porodice Baba-Stojini odselile su se 3-4 kuća a ima odseljenika i iz ostalih porodica, naročito po bivšim arnautskim selima, Gagincu i dr.
Seoska slava – zavetina – je na veliku Bogorodicu.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)