Порекло презимена, село Гагинце (Лесковац)

5. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Гагинце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је по коси између Ветернице и Липовачке Реке и то према Ветерници. Косом води насип. По површини њеној је проређена шума а стране су јој испресецане дубоким долинама, које су под шумом. Куће има по темену косе ближе насипу, као и по косаницама и странама долина, које се према Ветерници пружају. Има кућа са леве стране Гагинске Реке, под једном чуком, на падини а према Големим Лукама, које су поред Ветернице.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, којих има близу сваке куће. Познати су кладенци: Леска, Суљина Чешма, Кочине и др.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и браници су на местима где су куће, а све скупа – посед сваког – и данас носи носи назив оног Арнаутина, на чијем су се имању поједини становници насељавали, као: Демово, Јакупово и друга њима слична имена. Других назива нема по овим селима. Остало земљиште је под шумом.

Тип села.

Село је разбијеног типа, као и сва остала клисурска села. У њему нема мала, јер је скоријег постанка, те се нису ни могле развити.

У селу има 35 кућа.

Старине у селу.

У селу је постојало Старо Гробље, близу данашњег насипа, који води косом, на којој је село. Веле да је било српско. На њему данас нема никаквих трагова, те се и не познаје – да је ту некада било гробље. Уништили су га Арнаути.

На десној страни долине Липовачке Реке, где су ливаде (ливада Миленкова), постоји Селиште.

У Селишту и сада има старог воћа (крушака). Кажу да је заостало од Срба, који су овде живели пре доласка Арнаута.

Постанак села и порекло становништва.

О првоме постанку овога села дана се не зна ништа. Пре Арнаута, који су у њему живели до 1878. године, били су Срби. Да ли су ту Срби основали ово село или је оно постојали и раније – није познато. Доласком Арнаута и Гагинце, Срби су се из села раселили. Данас се зна само за јеедну српску породицу, која се онда из Гагинца одселила у Моштаницу, где и данас живи.То су Гагини (Алекса и Риста Гага), названи по селу, одакле су се доселили. Куда су се одселиле остале породице, не зна се. Неки од Арнаута у Гагинцу били су Отњани (Хоти) као и Бештици. Најпре је била једна кућа на Јусенову Риду, па се после намножоли и захватили Гагинце и Бештицу. За врем е особађања 1878. године сви су Арнаути напустили село, које потом поново насељено Србима.

-Антини или Рамчини, Аранђеловдан, су дошли из Урманице. Они су од Маринковића.

Из Урманице су и:

-Пешићи – Аранђеловдан;

-Стојковићи – Аранђеловдан;

-Илијић (Јања) – Аранђеловдан:

-Јовићи (Илија) – Никољдан;

-Стаменковићи (Станко, Сава и Миленко). Не каже се коју славу славе.

Из Големог Села су:

-Стошићи – Аранђеловдан;

-Ивановић (Стојадин) – Аранђеловдан;

-Милошевић (Стојко и Младен) – Аранђеловдан;

Из Стрешка су:

-Стоилковић (Димитрије) – Јовањдан;

-Димитријевић (Стојан) – Јовањдан;

-Станковић (Дима) – Аранђеловдан;

-Пешић (Тривун) – Аранђеловдан;

-Станковић (Стоилко), Никољдан, је из Власа;

-Пешини (Љуба, Вуча и Здравко), Аранђеловдан, су из Ушевца;

-Ђорђевићи (Милоша и Јања), Св.Ђорђе, су из Тумбе;

-Станковићи (Стојан и Стоилко), Св. Петка, су из Крушеве Главе;

-Илијин (Стојан), Аранђеловдан,  је најновији досељеник, дошао из Градње.

Сеоска слава је Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.