Порекло презимена, село Корбевац (Врање)

7. октобра 2016.

коментара: 6

Порекло становништва села Корбевац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи на неравном земљишту десно од Јужне Мораве, углавном око доњег тока њене притоке, Корбевске Реке. Суседна насеља су: Бујковац, Превалац, Себеврање, Клисурица и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара и ретких кладенаца-извора. Познат је Друмски Кладенац.

Земље и шуме.

На атару овог села су потеси, под именом: Жилинце, Плоштак, Кадина Долина, Росуља, Мечкарник, Соколица, Јасен, Чардарево, Камберица, Илиска Падина, Врбачка Долина, Градиште, Селиште, Свињарник, Рупе и Мајдан.

Тип села.

Коребавац је село разбијеног типа. Куће су растурене без реда по махалама, којих има неколико. Називи махала су махом по главнијим родовима.

Корбевац је 1953. године имао 160 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Покрај пута, који се, од друма Врање – Сурдулица, одваја за Корбевац, налазе се тумули на локалитету Рупе. При процесању тог пута нађене су урне са тумулима. Фјукс такође помиње тумуле у овом селу на локалитету Мајдан и износи мишљење које постоји у селу да су хумке настале услед испирања злата.

Градиште је узвишење високо 622 метра у источном делу села – у близини је црква Велика Госпојина. Некада је на Градишту била тврђава. Тамо има трагова од бедема грађених каменом и циглама. Види се и један напуштан бунар. Каниц је на Градишту констатовао остатке утврђења, које сматра римским кастелом. Ниже Градиште је место Селиште.

Корбевац се рачуна у стара насеља у Врањској Котлини, због чега данашњи становиници овога села не знају када је основано. Знатна старосте села види се по очуваним старинцима. У горњем делу села постоји црква посвећена Великој Госпојини. Грађена је за време Турака. Касније је црква обнављана.

У средини села некада је била црква Св. Николе, коју су Турци порушили. На Црквишту се познају: „патос од олтара и једна камени стуб“.

Корбевац је раније имао трећу цркву посвећену Св. Јовану. Налазила се око 300 метара северно од поменте цркве Св. Николе. И ову цркву порушили су Турци „када је био зулум неки пут“. На овом црквишту се види гомила од камења.

До ослобађања од Турака 1878. године нејвећи део плодне земље припадао је појединим муслиманима насељеним у Врању. По имену се знају последњи власници чифлика: Заим-ага, Исљам, Кумбараџија и Ђаковчани. Срби су радили као мимци чифчије. За време Турака само је неплоднија земља изнад села припадала Србима. До поменуте године Коребевац је претежно лежао у брдској зони, на местима Свињарник, Соколица и др. Од тада су становници постали власници земље у близини Јужне Мораве. Многе сеоске куће  спустиле су се на ниже земљиште где су њиве, ливаде, друм и железничка пруга.

Покрај пута у Корбевцу постоји споменик са натписом: „Кубанска козачка дивизија, 1921. – 1924. год“. Подигнут је у спомен војних емиграната изРусије (њих око 5000), који су преко планине Бесне Кобиле саградили пут Врање – Босиљград. Многи војници и официри тада су у овом крају помрли.

Порекло становништва.

Старинци:

-Мутавџици, Митровдан и:

-Џокинци, Никољдан. Многи за њих тврде да су старинци.

-Антићи и Гарепци, Никољдан, су раније чинили један род са поменутим Џокинцима.

Досељеници из појединих села Врањске Котлине:

-Рашинци, Аранђеловдан, су досељени из Бачвишта где су били старинци. Доселио се прадед који је у Корбевцу имао ваљарицу и воденицу (којих данас у селу нема). Кумови им живе у Бачвишту.

-Велиновци, Никољдан, су досељени изпланинско села Дуге Луке а тамо су, изгледа, досељени из Горње Пчиње.

-Пепеларци и Раденковци, Никољдан. Досељени су из суседног Себеврања где имају истоименох рођака. Даље порекло им је из села Божица (Пепеларци) и Љубате (Раденковци) у околини Босиљграда.

-Алексићи, Аранђеловдан, су досељени из Богошева а тамо су дошли из околине Босиљграда.

-Николићи, Никољдан, су из Гумеришта где имају рођаке а даље порекло им је са Косова.

-Митићи, Аранђеловдан, су досељени из Трибужде.

-Јанкерци, Велика Госпојина,  и;

-Станојевићи, Аранђеловдан, су досељени из суседног планинског села Липовца. Јанкерци у Липовцу припадали су истоименом роду досељеном из Ујна у Бугарској. Станојевићи су припадали роду Марковци, тамо такође однекуда досељених.

-Трајковићи, Аранђеловдан, и:

-Стојковички, Св. Петка, су досељени из суседног села Бујковца. Први суприпадали роду Цукинци а други роду Церовци.

-Крстинци, Савиндан,  су досељени из суседне Клисурице где имају истоимене рођаке а тамо су досељени из Стајевца и Горњој Пчињи.

-Младеновићи, Аранђеловдан, су досељени из планинског села Несврте.

-Митићи други, Никољдан, су досељени из Прибоја.

-Баба Јанини, Аранђеловдан, су досељени из планинског села Бабине Пољане или Црног Врха.

-Ваљавичари, Аранђеловдан, су досељени из Островице.

-Мирчинци, Св. Петка, су досељенииз суседног Врбова. Одатле су се иселили због зулума досељених Арбанаса.

Досељници из других области:

-Крпејци, Савиндан, потичу од прадеде Стоше, досељеног из Крпејца у Грделичкој Клисури.

-Ћосинци, Савиндан, сз грана рода Крпејци.

-Дининчики и Вељаци, Аранђеловдан. Потичу од браће Донета и Стевана, досељених пре 1878. године из села Ржане код Босиљграда.

-Алексићи, Савиндан, су досељени из Радибужде код Криве Паланке.

-Поповићи, једни славе Никољдан, други Аранђеловдан. Зову их Власи, по селу Власе у Пољаници одакле су досељени.

-Стрезовци, Ваведење, су досељени из Стрезовца код Прешева.

-Ђорђијани, Никољдан, су досељени из Новог Села у Горњој Пчињи. Избегли су од Турака 1878. године.

-Пајсторчики, Никољдан, потичу од деце која је довела мајка преудајом у ово село. Порекло им је у Горњој Пчињи.

-Маскаленко Андра, Никољдан, је руски пуковник-емигрант. Он је од 1921. – до 1925. године се Кубанском дивизијом као шофер радио на путу Врање – Босиљград. Потом се оженио у Корбевцу и остао. И данас (1955. године, оп. п.) је жив. Деца му говоре српски.

-Биволарци, Стевањдан, потичу од досељених Влаха. Имају рођаке у суседном Превалцу – Баба Гајини.

Није утврђемо порекло ових родова:

Родови који славе Аранђеловдан:

Ореденци, Здравковци, Цветковци, Марчинци, Русимови, Милосављевићи и Брдарци.

Родови који славе Никољдан:

-Стајници, Бандилци, Гребенари или Средарци.

Исељеници:

-Миленковци су се иселили у Моштаницу.

-Сугарци и Крпејци су се иселили у Паневље.

-Цункини су се иселили у Бујковац.

-Поповићи други и Петљачеви су се иселили у Јелашницу.

-Шкембари и Шамбурики су се преселили у Врањску Бању.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Светлана Томић

    Поштовање,
    Код села Корбевац-Врање,није стављена махала Вељаци, а по причама моје бабе настале је средином 18. века. Ова махала слави славу Св. Арханђел.
    Постоји 6 кућа, где данас живе и моја баба и мој стриц.
    Изузетно село Корбевац са много интересантних људи и школоване омладине.
    Свако добро, одличан сајт.

    • Милодан

      Светлана Томић!

      Поштована!

      У књизи и у тексту нису наведени називи махала, па ни махала Вељаци. Вељаци, као род, су поменути и подразумева се да живе у истоименој махали што се из доњег текста лако може закључити.

      ************
      Цитат:

      Куће су растурене без реда по махалама, којих има неколико. Називи махала су махом по главнијим родовима.

      Крај цитата.

      Свако добро и Вама и хвала на похвалама!

      Слободан Милић, Милодан

  2. Светлана Томић

    Вељаци нигде нису наведени, а мислила сам да заслужују бар да се спомену. Mожда сам само пристрасна 🙂 Поздрав

    • Милодан

      Светлана Томић!

      Читајте пажљивије госпођо/це!

      *********

      -Дининчики и Вељаци, Аранђеловдан. Потичу од браће Донета и Стевана, досељених пре 1878. године из села Ржане код Босиљграда.

      *******
      Поззз!

  3. Светлана Томић

    Добро је, додали сте.

    Поз

    • Милодан

      Светлана Томић!

      Немам техничке могућности да додајем-одузимам. Када направим грешку обавестим уредника да изврши исправку. За овај случај он не зна.
      Писало је од првог дана.
      А да не бежим од одговорности доказало се до сада безброј пута. Погледајте село Мездраја.
      Поздрав!