Општина Призрен:
Атмађа, Белоброд, Билуша, Бљач, Брезна, Бродосавце, Брут, Бузец, Буча, Вележа, Влашња, Врбичане, Врбница, Горња Србица, Горње Љубиње, Горње Село, Горожуп, Гражданик, Грнчаре, Дедај, Добруште, Дојнице, Доња Србица, Доње Љубиње, Драјчићи, Душаново, Ђонај, Живињане, Жур, Заплужје, Згатар, Зјум Опољски, Зјум Хас, Зојић, Зрзе, Јабланица, Јешково, Кабаш, Кабаш Хас, Капра, Карашинђерђ, Кобања, Којуш, Кориша, Косовце, Крајк, Куклибег, Куковце, Кушнин, Куштендил, Ландовица, Лез, Лесковац, Локвица, Љубижда, Љубижда Хас, Љубичево, Љукинај, Љутоглав, Мазрек, Мала Круша, Мамуша, Манастирица, Медвеце, Миљај, Мурадем, Мушниково, Нашец, Небрегоште, Нова Шумадија, Новаке, Ново Село, Петрово Село, Пиране, Плава, Плајник, Планеја, Плањане, Послиште, Поуско, Призрен, Рандубрава, Ренце, Речане, Ромаја, Скоробиште, Смаћ, Средска, Стружје, Трепетинца, Тупец, Хоча Заградска, Цапарце, Шајиновац, Шкоза и Шпинадија.
24. јул 2018. у 18:09
Војислав Ананић
В р б н и ц а
Један део сеоског хатара припао је Арбанији. Изиад кућ у селу је место Киша (киша на арб.: црква), под шумом. Прича се уопште да половина Арбанаса у селу води порекло од православних Срба, а друга половина од Арбанаса који су долазили као католици. У селу је 1940. било 75 арбанашккх и 1 српска, свега 76 породица.
Арбанаси муслимани: Ђођај (7 д.). Мисле да им је предак био Србин и да се звао Ђорђе. Сем са родом Пуља, са дргима нису ступали у брачне везе: са родом Рако били су кумови, а са осталима можда у другом сродству. — Кадри (7 д.). Њихов је предак најстарији, први досељеник у селу. — Фана или Фон (12 д.) су пореклом Миридити (Кабаши?) н преци су им били католици. — Ђолан (12 д.). Мисле да им то родовско име значи исто што и Јован. — Рока (I0 д.). — Колук (6 д.). — Пуло (I0 д.). — Сула (3 д.). — Коћини-Кочима (5 д.). Дошао им је дед односно прадед из суседног села Морине (у Арбанији). — Ђа (3 д.), новији досељеници из села Ђа (у Арбанији).
Срби насељеници: Нешић (I д.) из Боровца у Јабланичком срезу.
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 18:23
Војислав Ананић
Шкоза
Пошто село носи арбанашко име (шкоза: граб) и пошто му је џамија заједннчка са Врбницом, оно је очигледно новијег постанка, али на месту где је некада било српско село. Кад су у село дошли преци рода Краснића, то је било пусто место. У селу има бунар који мештани зову Бунари Прфтит (Bunari i Priftit, Попов бунар), а Срби од Призрена га зову Владичин бунар. По предању, у Љуми кеч (Lumi i Кеs, Зли поток) била је црква и један камен одатле пренет је џамији у Жур.
У селу је 1940. било 20 кyћa мусл. Арбанаса, све од рода Краснића (ужи родови: Метај, Арифај или Арифит, Исљамит и Синанит). Предак, ком не знају имена, дошао је из села Суроја испреко Дрима у барјаку Имнипу (Ујмишту): он је био шести предак Љам Касам-а (37 год.). Према томе, село је обновљено крајем 17. или почетком 18. века.
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 18:31
Војислав Ананић
Д о б р у ш т а
Садашњи арбанашки становници села обично изговарају то име као Добружда. Прича се да је била нека црква одмах испод села.
У селу је 1940. било 19 мусл. арбанашких домова. Род Сарамат или Саралат (16 д.) припада фису Краснићима. Њихов предак, даљи од петог, дошао је из села Штићна у арб. делу Љуме. — Предак рода Гутс (2 д.) је дошао на пусто место са Косова, бежећи због крви. Припадају фису Соп. — Меметовићи (1 д.) су дошли из села Калимарша преко Дрима (у Арбанији)
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 19:08
Војислав Ананић
Ж у р
Много је успомена на старо српско становништво. По предању код садашњег pacкршћa друмова под селом била је црквица и око ње неколико гробова. Прича се да је била још једна црква где су сада прве журске колибе. Ту у близини је место Софра Каврст (Sofra 0 Kavrett S. t Kaurrot, тј. Каурска, Српска трпеза или софра), и прича се да су ту живели Срби који су били избегли из села. Бићe пак да је у том имену очувана успомена на негдашњу трпезарију крај цркве или на гробљу. Једно cтapo гробље се зове Vorrai t Shkivt (Српско гробље). За једно старо гробље у пољу Гомлету (Гомнт) неки кажу да је било српско. Од старине један потес у селу се зове Бежанија. Једно место изван села, где су сада летње колибе, зове се Палевица: прича се да је ту било село Павлевица.
По предању, село је било у пољу Гомлету, па је страдало од куге. Да се спасу, људи су бежали у ливаде (отуда Бежанија) и тамо многи помрли. После куге село се преместило навише у брдо. Прича се да је Жур имао тада 30 а Послиште 90 кућа (самих Гашана да је било 170 кућа), али да су за време аустријске окупације многе породице сасвим се затрле услед глади, болести и насиља. У селу је и гробље србијанских војника који су ту страдали 1915. У селу има ограђен гроб неког Баба-Алије, ком се одаје нарочито поштовање.
Врло често се чује уопштено предање да су журски Арбанаси српског порекла, па то појединци и признају. То је и иначе врло вероватно обзиром и на многе српске обичаје приликом смрти и погреба.
1940. било је у селу 260 стално настањених породица, од којих 255 муслиманских арбанашких.
Арбанаси муслимани
Гаш (86 д.) се сматрају старинцима. Српског порекла су, а околина их зове Савет (Савићи). Неки веле да су они пореклом из Шхурта у Арбанији (можде је одатле дошао нсеки досељеник који се убратствио међу њих). Броје већ осам муслиманских генерација и деле се на уже родове или „мале”: Адемалар, Насуфлар, Курталар, Ризанлар, Ајазалар, Елезкурталар. — Соп (82 д.) су пореклом од досељеника а после Гашана најстарији у селу. Њихов предак био је ,,Морин“ и био је католик. Вероватно се је звао Ђон, јер се много прича о неком Ђону, из чије су куће Татари одвели једног у Цариград, где је он изучио за хоџу, а од старине су у селу хоџе из рода Сот. Деле се на уже родове: Оџалар, Везаџи-Везалар, Сусур, Бегалар. — Чилингир (3 д.) не знају порекло. Не иду ни уз који фис. Од једног који је из села сишао због крви воде порекло Чилингири у Послишту. — Шала (19 д.), који се деле на родове Мемалар и Омалар, дошли су из Качера. — Вукшини (12 д.) су од Kpacmtha а у Жур су дошли из Љојме код Ралча у Арбанији, недалеко од државне границе. — Kputsu (16 д.) пореклом из скадарске Малесије. — Тараш (8 д.) су пореклом из Љубиња (дакле српског порекла). — Кабаши (2 д.) у махали заједно са Тарашима. — Битич (24 д.). — Абдуловићи (1 д.): отац је био из села Бродосаваца у Опољу. — Бислимовић (1 д.) дошао из Билуше око 1930. — Љатифовић (1 д.) дошао из Плаве у Гори, око 1935.
Срби
Ђорђевић (1 д.), бакалин, из Призрена, цинцарског порекла. — Ивановићи (1 д., Никољдан) из Јабланичког среза у Србији. — Стевановићи (1 д., Никољдан) из Муша код Куршумлије.
Цигани
У селу су била 2 д. мусл. Цигана, који се рачунају уз Гашане.
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 19:13
Војислав Ананић
Кобања
Село су основали пресељеници из Жура, пре два и три појаса. На том месту раније је била само шума, али су налажени трагови неког paнијег насеља: у близини самог села има старинских гробова. У селу је 9 д. мусл. Арбанаса, који су огранак Битича у Журу.
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
25. јул 2018. у 04:29
Војислав Ананић
В л а ш њ е
Прича сс да је некада у пољу испод села била велика варош: мачка је могла с крова на кров од Влашња до пола пута према Призрену. Варош је опустела нa таj начни што су људи, један по један, прелазили у Призрен. Док је била варош, у њoj је живео и неки Матуша. Има једно велико, старо муслиманско гробље крај пута за Хочу. По селу су често налажени велики, стари ћупови. Срби из околине тврде да је на месту садашње сеоске џамије била црква Св. Петка или Св. Пантелејмон и да је крстионица из те цркве узидана у џамијску мунару. Код џамије има турбе у ком је сахрањен неки Имер ефендија: њему се заветују у болести. У селу имају потеси Горица и Градшите (у коме и место Улица), а једна махала се зове Грлица.
1940. било је у селу 36 домаћинстава, од којих 29 арбанашких, S српских и 2 цигана.
Арбанаси католнци
Спаћ (1 д.). — Цурај или Реџај (2 д.). Једна породица је прешла у православље. Пореклом су из неког места код Шаље и Шоша у Арбанији (Никај? Мртури?). — Има и 1 д. без мушких чланова. — Сви су дошли у новије време.
Арбанаси муслимани
Вукшин (5 дом.) су прешли делом пре 100 година а делом око 1900. из Жура. — Соп (4 д.) су прешли такође нз Жура, око 1900. — Краснићи (3 д.): већ им је прадед био овде. — Грмиц (4 д.) су дошли пре 100 год. из Орловца у Арбанији. — Исеновић (1 д.). Дед му побегао из села Виље у Арбанији због крви: убио седморицу. — Рамадановић (1 д.), старином из Брезне у Опољу, српског порекла. — Тараш (1 д.) прешли из Жура. — Мифтаровић (1 д.) дошао из Ноговца у Арбанији. — Зенеловић (1 д.) и Ижровић (1 д.) су из Пећана у Арбанији. — Идризовић (1 д.) родом нз Кустендила. — Ибраимовић (1 д.): дошао му отац из Реча у Арбанији. — Бећировић (1 д.), родом нз Рапча у Гори, а раније био у Журу и Гражданику.
Срби насељеници
Милатовићи (1 д.) од Никшића. — Мандушићи (1 д.) нз Средске. — Ђурђевићи (1 д.) нз Неродимље. — Михаиловићи (1 д.) из Врања. — Вуловићи (1 д.) из Пераста у Боки.
Цигани
Свега су у селу 2 пор. мусл. Цигана, од којих је једна била дошла 1939. из Штимља.
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
25. јул 2018. у 04:38
Војислав Ананић
П о с л и ш т е
Прича се да је ово село најстарије у околини и да је некада имало 80 или 90 кућа, док је тада Жур имао 30 кућа, па је село страдало од неког помора. Има из тог доба cтаpo гробље (Vorrat е mofem). У селу има турбе шеха Бабе Зенуна, који је био од реда халветија.
1940. било је у селу 13 д. самих мусл. Арбанаса у две махале: Мала Koћит и Мала Гури.
Чилингир (5 д.): в. опис Жура. — Kpивзи. Деле се на два ,,крва“, рода. Једни су дошли из Билуше, где их још има, и од тих су у селу овде 2 д. Други (6 д.) су дошли из Лопушника у Гори, а даљим су пореклом из некада српског села Крстаца.
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
25. јул 2018. у 04:53
Војислав Ананић
Билуша
У селу су махапе: Шакића или Мала Шакичит (Mahatta е Shakupi), Мала Гропес (Mahatta gropes), Мала гурит (Mahala еgitrii) и Мала Јофкалар. Џамија је у Шакића мали. У селу има шупља стена Гури Калуђерит (Gvri i kattugierii, Калуђерова стена), култно место српских и арбанашких жена, које ту долазе о пролетњем Св. Николи (9. маја по cт. кал.).
1940. била су у селу 91 арбанашко и 1 циганско, свега 92 домаћинства.
Арбанаси муслимани
Људи у селу не знају (и неће да знају) ништа о свом пореклу: сем Крнезија за све остале сви тврде да су старинци што није ни искључено. У прилог тога говоре имена села у овом крају, имена махала у селу Шанићи и Јофкалар (вероватно од Јовко) и име Калуђерова стена. — Бериши (31 д.). — Гаш (21 д.). — Kpaснићu (23 д.). Један од тих је недавно дошао из Љубичева, од тамошњих Краснића, а један из Шкозе. — (9 д.).Криези (5 д.) су дошли нз Лопушника у Гори. — Муртезановић (1 д.), хоџа, дошао из Небрегошта. — Торбеш или Мемедовић (1 д.): дед је дошао из Рестелице у Гори.
Цигани Асановићи (1 д.) су дошли из Брекиња (Тополана) у Арбанији.
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
25. јул 2018. у 05:16
Војислав Ананић
Хоча Заградска (Арбанаси веле: Загароџа)
Испод села има место Л’ка (Лука) Ту, а с леве стране пута за Призрен, је неко старо гробље. Место у селу на ком је школа зове се Киша (арб.: црква). Приликом грађења школе ту је откривено гробље, а многе кости су ископане и 1940. Око 1 км одатле ка Послишту је место Црквиште, где је, по казивању муслимана, такође била црква. Сада је ту ново православно гробље. Приликом копања гробова, ту се наилази на старе цигле и цреп. Може се чути предање да пола Хоче води порекло од православних Срба а пола од католичких Арбанаса. Живи старци памте кад је у селу било само 40 кућа. Године 1937. населило се неколико српских породица из Г. Села, пошто им је изгорело село. Њихове куће су изван села, крај пута за Послиште. 1940. било је у селу свега 106 кућа, од којих 93 арбанашке, 12 српских и 1 циганска.
Арбанаси муслимани
Мало што знају о свом пореклу и о својој фисовској припадности, чему су узроком близина града и њихово српско порекло. Четири су главна рода и махале. Потуре, Бодуре или Бодурај (15 д.), тј. ,,питури“, који веле да су од фиса Битича. — Крчак (15 д.), тј. грнчари, сада члановн фиса Шала. — Табак (30 д.). Треба да су пореклом из Призрена. Сада су чланови фиса Краснића. У Красниће се убраја и хоџа Сулејмановић (1 д.), чији је отац дошао око 1850. из Брута од рода Оџалар. — Самарџи (25 д.) су старином из Горе, а рачунају се у фис Криези. — Арифовић (1 д.) и Бајрамовић (1 д.): дед им је дошао из Глобочице у Гори. — Опољакај (4 д.) су старином из Опоља. — Нуредимовић (1 д.) је дошао из Љубичева.
Срби
Петковци (10 д.) Пречиста), Циливија (1 д., Никољдан и Пречиста), Каћункини (1 д., Никољдан и Пречиста) — сви из Горњег Села, 1937.
Цигани
Џ. Скендер (1 д.), пореклом из Глобочнце у Гори, боравили раније и у Подрими. У истој кућн и К. Елмаз, родом из Арбаније.
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић
25. јул 2018. у 05:18
Војислав Ананић
Ј е ш к о в о
У селу су 1940. били 24 дом. мусл. Арбанаса, који се сматрају Малисорима, јер воде порекло из Малесије: Шољ- Шаљан (11 д.), Краснићи (7 д.) и Бериши (6 д.).
Извор: Жур и околна села – Миленко С. Филиповић