Порекло становништва села Жур, општина Призрен. Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије” из 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
Много је успомена на старо српско становништво. По предању, код садашњег раскршћа друмова под селом била је црквица и око ње неколико гробова. Прича се да је била још једна црква где су сада прве журске колибе. Ty y близини је место Софра Каврет (Sofra e Ката, S. e Канте, тј. Каурска, Српска трпеза или софра), и прича се да су ту живели Срби који су били избегли из села. Биће пак да је у том имену очувана успомена на негдашњу трпезарију крај цркве или на гробљу. Једно старо гробље се зове Vorrat е Shkive (Српско гробље). За једно старо гробље у пољу Гомлету (Гомит) неки кажу да је било српско. Од старине један потес у селу се зове Бежанија. Једно место изван села, где су сада летње колибе, зове се Палевица: прича се да је ту било село Павлевица.
Историјат.
По предању, село је било у пољу Гомлету, па је страдало од куге. Да се спасу, људи су бежали у ливаде (отуда Бежанија) и тамо многи помрли. После куге село се преместило навише у брдо. Прича се да је Жур имао тада 30 а Послиште 90 кућа (самих Гашана да је било 170 кућа), али да су за време аустријске окупације многе породице сасвим се затрле услед глади, болести и насиља. У селу је и гробље српских војника који су ту страдали 1915. У селу има ограђен гроб неког Баба–Алије, ком се одаје нарочито поштовање.
Врло често се чује уопштено предање да су журски Арбанаси српског порекла, по то појединци и признају. То је и иначе врло вероватно обзиром и на многе српске обичаје приликом смрти и погреба.
Године 1940. било је у селу 260 стално настањених породица, од којих 255 мушшманскш: арбанашких.
Родови.
Арбанаси муслимани:
-Гаш (86 д.) се сматрају старинцима. Српског порекла су, а околина их зове Савет (Савићи). Неки веле да су они пореклом из Шкурта у Арбанији (можда је одатле дошао неки досељеник који се убратствио међу њих). Броје већ осам муслиманских генерација и деле се на уже родове или „мале“:
-Адемалар, Насуфдар, Курталар, Ризанлар, Ајазалар, Елезкурталар.
-Соп (82 д.) су пореклом од досељеника а после Гашана најстарији у селу. Њихов предак био је „Морин“ и био је католик. Вероватно се је звао Ђон, јер се много прича о неком Ђону, из чије су куће Татари одвели једног у Цариград, где је он изучио за хоџу, а од старине су у селу хоџе из рода Сопа. Деле се на уже родове:
-Оџалар, Везаџи–Везалар, Сусур, Бегалар.
-Чилингир (3 д.) не знају порекло. Не иду ни уз који фис. Од једног који је из села отишао због крви воде порекне Чилингири у Послишту.
-Шаља (19 д.), који се деле на родове Мемалар и Омалар, дошли су из Качера.
-Вукшини (12 д.) су од Краснића а у Жур су дошли из Љојме код Рапча у Арбанији, недалеко од државне границе.
-Криези (16 д.) пореклом из скадарске Малесије.
-Тараш (8 д.) су пореклом из Љубиња (дакле српског порекла).
-Кабаши (2 д.) у махали заједно са Тарашима.
-Битич (24 д.).
-Абдуловићи (1 д.): отац је био из села Бродосаваца у Опољу.
-Бислимовић (1 д.) дошао из Билуше око 1930.
-Љатифовић (1 д.) дошао из Плаве y Гори, око 1935.
Срби.
-Ђорђевић (1 д.), бакалин, из Призрена, цинцарског порекла.
-Ивановићи (1 д., Никољдан) из Јабланичког среза у Србији.
-Стевановићи ( 1 д., Никољдан) из Муша код Куршумлије.
Цигани: y селу су била 2 д. мусл. Цигана, који се рачунају уз Гашане.
ИЗВОР: Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије” из 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)