Порекло презимена, село Љубижда (Призрен)

Порекло становништва села Љубижда, општина Призрен. Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије”, САНУ, Београд, 1967. године.

Године 1904. било је у селу 10 православних родова са 23 и 1 муслимански са 9 домаћинстава, свега 11 родова са 32 домаћинства. Муслимани су били старинци, а тако и међу православнима 3 рода са 5 домаћинстава, док су остали – све по један род – били пореклом из села Думанске, Севца (Сиринић), Грековца (?), из Љубижде у Хасу, Тетова, Скопља и Плава.
Крајем 1940. у селу је било 56 православних и 23 муслиманска, свега 79 српских домаћинстава.

По предању, у селу је некада било 11 или 12 цркава: саборна црква Св. Спас (чије су двери у садашњој цркви св. Николе), затим цркве Св. Петка, Св. Арханђео, две Св. недеље, Св. Јован, Св. Илија, „Световраче“, Св. Никола (садашња црква), Св. Ђорђе и још једна непознатог свеца.

Село је много страдало од чуме.

Године 1872. отворена је у селу српска школа и први учитељ је био Риста Пирковић, родом из Љубижде.

Срби православни.

Прича се да су једини православни старинци, још „од цара Душана“, y селу били Татичини, који су били одани Турцима, па се стога и одржавали, док су сви остали православни старинци растерани. Од Татичиних има само још Анђелко Татичин y Призрену, а муслимани Торбани у селу су такође од тог рода.

– Урдари (1 дом., Св. Никола) се сматрају старинцима.

– Некићи – Некинци (6 дом., Св. Никола) су пореклом са стране. Јефта Некић (56 год.) вели да су од Дебра, из неке Малесије, други веле да су из села Некиња код Дечана, а неки да су из села Доманека у Малесији.

– Кијачићи (4 дом.) и Цуцини (1 дом.) су један род (Св. Ђорђија посни) и старином из Кијева у бившој Пећкој нахији.

– Петрчетијеви (5 дом., Ђурђевдан и Ђурђиц) су из Врбештице у Сиринићу.

– Пиркови – Пирковци (8 дом., Пречиста) су пореклом из Мирдита у бившем скадарском округу и били су католици. Пирковцима су прозвани што им је предак био самац, “пиp”. Јован, дед Кузмана Пирковића, био је у селу кмет 37 година, а у задрузи му је било 40 душа.

– Јовановићи Крста и Петар (2 дом.) су од Петроваца у Дојници и даљим пореклом из Севца.

– Тодосићи (3 дом., Св. Арханђео): порекло неиспитано.

– Гичулићи (2 дом., Св. Никола): порекло неиспитано. Има их у Призрену, Дечанима и Београду.

– Бугари – Бугарски (2 дом., „Посни св. Ђорђија“) су досељени из Тетова.

– Илић Младен (1 дом.) и Симић Илија (1 дом.) су родом из Дојница: порекло неиспитано.

– Вељковић Крста (1 дом.) и Миловановић Младен (1 дом.) су родом из Севца у Сиринићу; порекло неиспитано.

– Цветковић Станоје (1 дом.) је родом из Новака.

– Петровићи (5 дом., Посни св. Ђорђе) су из Севца у Сиринићу и зову их стога Шоповима.

– Шегоњци (3 дом., Митровдан): порекло неиспитано.

– Калановци (1 дом., Св. Арханђео): порекло неиспитано.

– Декић (Ђорђевић) Стојан (1 дом.) је дошао из Новака, а старином је из Вележе. Од тог рода има једна породица и у
Љутоглаву.

– Јовановић Стојан (1 дом.) је пореклом од Ћорпашиних из Вележе.

– Мијатовић Риста (1 дом.) родом из Крње Јеле у Горњој Морачи, населио се као бивши жандарм.

Срби муслимани.

– Торбани (10 дом.) су старигши. Некада били православни.

– Биљуловци (4 дом.) су пресељени из Скоробишта, одакле су и род Лубуарец (4 дом.) и Азировић Рамадан (1 дом.).

– Из Грнчара су Асановци (2 дом.) и Пурдединец (1 дом.).

– Муаџерци (1 дом.) су дошли из Штимља, а у Штимље из Северне Србије после 1878.

Међу муслиманима има само неколико жена доведених из арбанашких села (и те говоре арбанашки и српски), а иначе се у селу и код муслимана говори само српски.

ИЗВОР: Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије”, САНУ, Београд, 1967, стр. 98-99.