Poreklo prezimena, selo Ljubižda (Prizren)

Poreklo stanovništva sela Ljubižda, opština Prizren. Prema studiji Milenka S. Filipovića “Različita etnološka građa s Kosova i Metohije”, SANU, Beograd, 1967. godine.

Godine 1904. bilo je u selu 10 pravoslavnih rodova sa 23 i 1 muslimanski sa 9 domaćinstava, svega 11 rodova sa 32 domaćinstva. Muslimani su bili starinci, a tako i među pravoslavnima 3 roda sa 5 domaćinstava, dok su ostali – sve po jedan rod – bili poreklom iz sela Dumanske, Sevca (Sirinić), Grekovca (?), iz Ljubižde u Hasu, Tetova, Skoplja i Plava.
Krajem 1940. u selu je bilo 56 pravoslavnih i 23 muslimanska, svega 79 srpskih domaćinstava.

Po predanju, u selu je nekada bilo 11 ili 12 crkava: saborna crkva Sv. Spas (čije su dveri u sadašnjoj crkvi sv. Nikole), zatim crkve Sv. Petka, Sv. Arhanđeo, dve Sv. nedelje, Sv. Jovan, Sv. Ilija, „Svetovrače“, Sv. Nikola (sadašnja crkva), Sv. Đorđe i još jedna nepoznatog sveca.

Selo je mnogo stradalo od čume.

Godine 1872. otvorena je u selu srpska škola i prvi učitelj je bio Rista Pirković, rodom iz Ljubižde.

Srbi pravoslavni.

Priča se da su jedini pravoslavni starinci, još „od cara Dušana“, y selu bili Tatičini, koji su bili odani Turcima, pa se stoga i održavali, dok su svi ostali pravoslavni starinci rasterani. Od Tatičinih ima samo još Anđelko Tatičin y Prizrenu, a muslimani Torbani u selu su takođe od tog roda.

– Urdari (1 dom., Sv. Nikola) se smatraju starincima.

– Nekići – Nekinci (6 dom., Sv. Nikola) su poreklom sa strane. Jefta Nekić (56 god.) veli da su od Debra, iz neke Malesije, drugi vele da su iz sela Nekinja kod Dečana, a neki da su iz sela Domaneka u Malesiji.

– Kijačići (4 dom.) i Cucini (1 dom.) su jedan rod (Sv. Đorđija posni) i starinom iz Kijeva u bivšoj Pećkoj nahiji.

– Petrčetijevi (5 dom., Đurđevdan i Đurđic) su iz Vrbeštice u Siriniću.

– Pirkovi – Pirkovci (8 dom., Prečista) su poreklom iz Mirdita u bivšem skadarskom okrugu i bili su katolici. Pirkovcima su prozvani što im je predak bio samac, “pip”. Jovan, ded Kuzmana Pirkovića, bio je u selu kmet 37 godina, a u zadruzi mu je bilo 40 duša.

– Jovanovići Krsta i Petar (2 dom.) su od Petrovaca u Dojnici i daljim poreklom iz Sevca.

– Todosići (3 dom., Sv. Arhanđeo): poreklo neispitano.

– Gičulići (2 dom., Sv. Nikola): poreklo neispitano. Ima ih u Prizrenu, Dečanima i Beogradu.

– Bugari – Bugarski (2 dom., „Posni sv. Đorđija“) su doseljeni iz Tetova.

– Ilić Mladen (1 dom.) i Simić Ilija (1 dom.) su rodom iz Dojnica: poreklo neispitano.

– Veljković Krsta (1 dom.) i Milovanović Mladen (1 dom.) su rodom iz Sevca u Siriniću; poreklo neispitano.

– Cvetković Stanoje (1 dom.) je rodom iz Novaka.

– Petrovići (5 dom., Posni sv. Đorđe) su iz Sevca u Siriniću i zovu ih stoga Šopovima.

– Šegonjci (3 dom., Mitrovdan): poreklo neispitano.

– Kalanovci (1 dom., Sv. Arhanđeo): poreklo neispitano.

– Dekić (Đorđević) Stojan (1 dom.) je došao iz Novaka, a starinom je iz Veleže. Od tog roda ima jedna porodica i u
Ljutoglavu.

– Jovanović Stojan (1 dom.) je poreklom od Ćorpašinih iz Veleže.

– Mijatović Rista (1 dom.) rodom iz Krnje Jele u Gornjoj Morači, naselio se kao bivši žandarm.

Srbi muslimani.

– Torbani (10 dom.) su starigši. Nekada bili pravoslavni.

– Biljulovci (4 dom.) su preseljeni iz Skorobišta, odakle su i rod Lubuarec (4 dom.) i Azirović Ramadan (1 dom.).

– Iz Grnčara su Asanovci (2 dom.) i Purdedinec (1 dom.).

– Muadžerci (1 dom.) su došli iz Štimlja, a u Štimlje iz Severne Srbije posle 1878.

Među muslimanima ima samo nekoliko žena dovedenih iz arbanaških sela (i te govore arbanaški i srpski), a inače se u selu i kod muslimana govori samo srpski.

IZVOR: Milenka S. Filipovića “Različita etnološka građa s Kosova i Metohije”, SANU, Beograd, 1967, str. 98-99.