Порекло презимена, село Карашинђерђ (Призрен)

31. мај 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Карашинђерђ (по књизи Карашинђерч), општина Призрен – Призренски округ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године, а на основу података прикупљених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Општи подаци о селу.

Име села је врло карактеристично (Црни св. Ђорђе), али данашњи његови становници мисле да је име донето. Исто тако ни католици ни муслимани не умеју нипгга да кажу ни о имену Забели Гогај, које много потсећа на српску старину не само првим делом (забел) него и другим: Гогама се у Призрену зову y Новије време Цинцари, а Гого је чест хипокористикон од имена Ђорђе (дакле: Гогај : Ђорђевићи). Муслимани и веле да су ту биле неке Гоге. Велике храстове на том месту не дира нико, сем кад треба дрво за сахрану неког муслиманина, јер је ту муслиманско  гробље. Један потес у селу зове се Арат е кишес (Црквене њиве). Католици у селу били су почели да граде себи цркву у ‘Забели Гогај, на „вакуфу“, који није био њихов. И, што би саградили преко дана, то би, по предању, освануло на месту где је сада католичка црква, а то је било „турско“ место. То се поновило неколико пута. Онда су се споразумели католици и муслимани да међусобно измене места: муслиманима да припадне Забели Гогај а католицима место где је сада црква. Још су уговорили да ће католици давати муслиманима у селу сваке године печена овна, кокошку и погачу. Пошто им је то било гломазно, доцније су споразумно променили па давали 20 пара и 30 јаја, што чине и данас.

Историјат села.

Село је страдало од куге. Старац Тафа Цане (71 год. 1940.) причао је да је његов дед преживео последњу кугу и да му је тада било 20 година. Тај дед је умро пре 74 године (писано 1940), а у старости од 120 (!) година.. Кад се одбију неизбежна претеривања, изгледа као вероватно да се то предање односи на кугу од 1783–1784 год. Прва куга је била, кажу, много пре те друге.

Кад је била куга, сви су били избегли ка Дриму. Католике je позвао стари њихов поп да узму за славу Св. Атанасија. Чим су узели ту славу, куге је сасвим нестало. Тако прича старац Фрон Туна (70 год. 1940), који зна да је куге било и пре његова деда Марка.

Године 1940. било је у селу 18 муслиманских и 26 католичких арбанашких, свега 44 куће.

Порекло становништва.

АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ:

Муслимана је било пре у селу него католика, и католици у селу не знају да су преци тих муслимана били католици, што треба овако разумети: садашњи католици су од сразмерно доцнијих досељеника, док муслимани воде порекло од хришћана који су прешли на ислам много пре него што су дошли у село ти католици.

-Тсач фис. Уз њих се држи на првом месту род:

-Тануш (5 к.), „који су старинци или најстарији досељеници. (Један Од Цака вели да су они били католици).

Прави делови Тсача су:

-Цака (9 к.) и:

-Малак (4 к.). Цаке су из места Цаке код Пуке. Кажу да су и они насељени нарочито: овде било „батал“ место, па су стога дошли овамо. Малаки су такође дошли давно: двапут их је овде морила куга. Били су бројан и моћан род (до 35 кућа). Дошли су из Скадарске нахије и њихови преци су доцније довели католике:

-Битиче као слуте. Сва три рода воде порекло од по једног претка, чије се потомство намножило. Малак су били веома силни: ко год је прошао, морао је да плати за пролаз. Откако је један предак, прича се, украо неке сребрене ствари из католичке цркве, отада су ударили уназад и никако да их буде више од 3-4 куће. Некада су имали своје пивнице за вино и ракију. Кад су дошли преци Битича, старешина Малака, гледајући први дим из куће Битича, који се ширио падајући земљи, рекао је: „Ове католике неће моћи нико да крене одавде, они су заузели ово место“.

АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ:

Осим једне породице, сви су од фиса Kриези односно од Битича. То су родови:

-Лекај (1 к.) и:

-Додај с огранком:

-Кајтазима (24 к.). Дошли су из места Шинђерч код Дарде. Кажу да је место из ког су они српско. Славе Св. Атанасија. Један од католика у селу зове се:

-Малисор: породица Фрон Малисори, али је то презиме добио по мајци Малисорки, пошто је рано остао без оца.

-Ворф Нуа (1 к., раније Св. Никола, сада CB. Атанасије), домазет, дошао као Фанда (Миридит) из Дарде.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Хас под Паштриком“, издање Сарајево 1968. године а на основу података прикупљених 1940. и 1947. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.