Poreklo stanovništva sela Karašinđerđ (po knjizi Karašinđerč), opština Prizren – Prizrenski okrug. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine, a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Opšti podaci o selu.
Ime sela je vrlo karakteristično (Crni sv. Đorđe), ali današnji njegovi stanovnici misle da je ime doneto. Isto tako ni katolici ni muslimani ne umeju nipgga da kažu ni o imenu Zabeli Gogaj, koje mnogo potseća na srpsku starinu ne samo prvim delom (zabel) nego i drugim: Gogama se u Prizrenu zovu y Novije vreme Cincari, a Gogo je čest hipokoristikon od imena Đorđe (dakle: Gogaj : Đorđevići). Muslimani i vele da su tu bile neke Goge. Velike hrastove na tom mestu ne dira niko, sem kad treba drvo za sahranu nekog muslimanina, jer je tu muslimansko groblje. Jedan potes u selu zove se Arat e kišes (Crkvene njive). Katolici u selu bili su počeli da grade sebi crkvu u ‘Zabeli Gogaj, na „vakufu“, koji nije bio njihov. I, što bi sagradili preko dana, to bi, po predanju, osvanulo na mestu gde je sada katolička crkva, a to je bilo „tursko“ mesto. To se ponovilo nekoliko puta. Onda su se sporazumeli katolici i muslimani da međusobno izmene mesta: muslimanima da pripadne Zabeli Gogaj a katolicima mesto gde je sada crkva. Još su ugovorili da će katolici davati muslimanima u selu svake godine pečena ovna, kokošku i pogaču. Pošto im je to bilo glomazno, docnije su sporazumno promenili pa davali 20 para i 30 jaja, što čine i danas.
Istorijat sela.
Selo je stradalo od kuge. Starac Tafa Cane (71 god. 1940.) pričao je da je njegov ded preživeo poslednju kugu i da mu je tada bilo 20 godina. Taj ded je umro pre 74 godine (pisano 1940), a u starosti od 120 (!) godina.. Kad se odbiju neizbežna preterivanja, izgleda kao verovatno da se to predanje odnosi na kugu od 1783–1784 god. Prva kuga je bila, kažu, mnogo pre te druge.
Kad je bila kuga, svi su bili izbegli ka Drimu. Katolike je pozvao stari njihov pop da uzmu za slavu Sv. Atanasija. Čim su uzeli tu slavu, kuge je sasvim nestalo. Tako priča starac Fron Tuna (70 god. 1940), koji zna da je kuge bilo i pre njegova deda Marka.
Godine 1940. bilo je u selu 18 muslimanskih i 26 katoličkih arbanaških, svega 44 kuće.
Poreklo stanovništva.
ARBANASI MUSLIMANI:
Muslimana je bilo pre u selu nego katolika, i katolici u selu ne znaju da su preci tih muslimana bili katolici, što treba ovako razumeti: sadašnji katolici su od srazmerno docnijih doseljenika, dok muslimani vode poreklo od hrišćana koji su prešli na islam mnogo pre nego što su došli u selo ti katolici.
-Tsač fis. Uz njih se drži na prvom mestu rod:
-Tanuš (5 k.), „koji su starinci ili najstariji doseljenici. (Jedan Od Caka veli da su oni bili katolici).
Pravi delovi Tsača su:
-Caka (9 k.) i:
-Malak (4 k.). Cake su iz mesta Cake kod Puke. Kažu da su i oni naseljeni naročito: ovde bilo „batal“ mesto, pa su stoga došli ovamo. Malaki su takođe došli davno: dvaput ih je ovde morila kuga. Bili su brojan i moćan rod (do 35 kuća). Došli su iz Skadarske nahije i njihovi preci su docnije doveli katolike:
-Bitiče kao slute. Sva tri roda vode poreklo od po jednog pretka, čije se potomstvo namnožilo. Malak su bili veoma silni: ko god je prošao, morao je da plati za prolaz. Otkako je jedan predak, priča se, ukrao neke srebrene stvari iz katoličke crkve, otada su udarili unazad i nikako da ih bude više od 3-4 kuće. Nekada su imali svoje pivnice za vino i rakiju. Kad su došli preci Bitiča, starešina Malaka, gledajući prvi dim iz kuće Bitiča, koji se širio padajući zemlji, rekao je: „Ove katolike neće moći niko da krene odavde, oni su zauzeli ovo mesto“.
ARBANASI KATOLICI:
Osim jedne porodice, svi su od fisa Kriezi odnosno od Bitiča. To su rodovi:
-Lekaj (1 k.) i:
-Dodaj s ogrankom:
-Kajtazima (24 k.). Došli su iz mesta Šinđerč kod Darde. Kažu da je mesto iz kog su oni srpsko. Slave Sv. Atanasija. Jedan od katolika u selu zove se:
-Malisor: porodica Fron Malisori, ali je to prezime dobio po majci Malisorki, pošto je rano ostao bez oca.
-Vorf Nua (1 k., ranije Sv. Nikola, sada CB. Atanasije), domazet, došao kao Fanda (Miridit) iz Darde.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Has pod Paštrikom“, izdanje Sarajevo 1968. godine a na osnovu podataka prikupljenih 1940. i 1947. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)