Порекло презимена, село Шаиновац (Призрен)

Порекло становништва села Шаиновац (по књизи Шаиновац – Соколовац), Град Призрен – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Ово село је у Гори, али се оно у етничком погледу разликује од горанских села; насељено је Албанцима. Шаиновац није под овим именом постојао у Средњем веку. Ово се види из тога што је његов атар био тада у саставу села Радеше. Доцнији досељеници који су населили Опоље продрли су и у правцу Горе и на једној каменој коси основали данашње насеље. Насеље је на стеновитој чуки одакле је згодан поглед на све стране; а испод села је „Поље“, односно пространа флувиоглацијална тераса, по којој су њиве и утрине.

Земље и шуме.

Топографстш називи места у Сеоском атару су утлавном остали од старијег српског становништва: Ловка (ливадеи њиве), Дубрава (пашњак и њиве), Ржанике (ливаде до потока), Река, Босна, Равништа (њиве), Зуч (шуме и ливаде), Мејдан (раван код гробља), Забели Лојес (шума), Стеница, Шулаја (њиве), Забели Кишес (Црквена Шума), Ливада Прифтит (Попова Ливада), Гарчица, Фуша (Поље), Средне Брдо, Ватојза. Њихова је планина у Шари; њу албански становници зову Гури Кућа, а српски Црвени Камен.

Воде.

Извори су ретки и пресушују. Да би се насеље одржало на овом месту, доведена је вода за пиће из места Босна. Осим тога, у најновије време изведени су и канали за наводњавање из Радешке Реке.

Тип села.

Шаиновац је груписане насеље; дели се на махале по родовима: Трикај, Хасалар, Камерогај, Цакај, Козај, Идичај, Топалај. У селу има сто домова.

Порекло становништва.

Преци данашњих становника су досељени и то:

-Козе, 18 к., досељени из Мата у Арбанији;

-Цакај – Цаковци, 15 к., дошли из Ујмишта код Тетова а тамо из Хаса;

-Хасалар, 10 к., су из Рогова у Ђаковичком Хасу;

-Топалај, 9 к. су из Топољана у Љуми;

-Камерагај, 12 к. и:

-Трикај, 8 к., непознатог су порекла. Судећи па томе што имају земљу у атару расељеног села Гливника, вероватно су неки и отуда досељени.

Сви становници Шаиновца говоре поред албанског и српски; ни у другом се не разликују од Горана(ца).

На то су утицали мешовито српско–арбанашко порекло и свакодневни додир са Горанима.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан