Порекло презимена, села Горњи Крстац и Доњи Крстац (Гора) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горњи Крстац и Доњи Крстац* (по књизи Мали и Велики Крстац), општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Луто Порекло становништва села Горњи Крстац и Доњи Крстац* (по књизи Мали и Велики Крстац), општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Луто Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Горњи Крстац и Доњи Крстац (Гора)

Порекло презимена, села Горњи Крстац и Доњи Крстац (Гора)

Порекло становништва села Горњи Крстац и Доњи Крстац* (по књизи Мали и Велики Крстац), општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Мали и Велики Крстац су два насеља на заравнима исподКоритника. Оба се помињу као једно село у хрисовуљи Св. Арханђела.

Мали Крстац.

Село је груписано насеље око врела које e y средини села. Изнад насеља је шумовити Коритник, док је већи део сеоског синора испод села. Дакле, село има такав положај да може лако користити воду, планину и утрину који су подједнако удаљени од насеља.

Земље и шуме.

Топографски називи крајева y „синору“ села су: Брусои (Брусови), Просишта (њиве), Кошаре, Оботи, Осуе (Осоје), Бев Ридец (Бели Рид), Припузен (њива), Шотаров Доф, Горњи Доф (њиве), Коцарево (утрине и њиве), Баридец, Забев (Забел), Рудина, Лозје (испод села до реке). Са леве стране реке су Биље… (шума), Будева Њива, Свињски Вир и Млајистин Камен (Hевестин), због којих се споре око међа. са Кукољанима. Планина je Коритник и у њему ови крајеви: Ливадица, Бачилишта, Срени Рит (Средњи), Трингало, Гушајце, Упаленик (Опаљеник) и Борче.

Воде.

У селу има доста изворске воде: Студена Вода (врело које окреће воденице), Корито код (Клена), Припузењ (чесма између М. Крстаца и Рапче), Водотеч (чесма у шуми Забев), Азаричини Чешмиче игд. Насупрот подножју, горње стране Коритника су сиромашне водама, због чега се не може за време лета осгајати са стоком у овој планини.

Старине у насељу.

Остаци из прошлост су старо „Каурско гробље“ и црквина на месту Рудини, која се помиње у поменутој хрисовуљи као граница између Рапче и Крстаца.

Тип насеља.

Мали Крстац се дели на три махале: Горњу, Доњу и Бучаленовску.

Порекло становништва.

Стариначки родови су:

-Рамадановци, 15 к., и:

-Абдуловци, 15 к.,

Досељеници су:

-Мустафовци, 25 к. Дошла два брата из Хаса у Подримљу; један се настанио у Малом, а други у Великом Крстацу од кога су:

-Сулејмановци-Мустафовци; насељени оу у Бучуленовској Maxали, која носи назив неког ранијег рода.

Велики Крстац.

Ово село је два км југозападно од Малог Крстаца; смештено је на стеновитој заравни коју су рашчланили виловити потоци, тако да је и насеље утрожено. Положај Великог Крстаца је исти као и Малог. Искоришћује, са једне стране, шуму на Коритнику, а са друге, простор испод села све до реке.

Земље и шуме.

„Синор“ села је свуда око насеља. У њему су ови крајеви: Ратајске Њиве, Ограђе („окућнице“), Крушеица, Чадора, Сулешња Равењ (њиве), Ратиско (њиве), Ливађе, Лозје, Вуке (Букве), Петро–Поље (њиве), Мачкино Даре, Пантелевац, Засела (пашњак), Калуђерци (њиве), Јевтинци (планина), Ћуља, Бороец, Белача, Кошаришта, Јоха (њиве), Субашина Падина. Планина је Коритник и у њој ови крајеви: Орнице. Чаделово Бачилишта, Заподац, Јефитница (чесма) и Ливадице (пашњак Великог и Малог Крстаца).

Воде.

Воде у селу су: Студенац и Стрејна Вода, која служи за појило. Од Стрејне Воде тече поток који пресушује.

Старине у насељу.

На брду Пантелевац била је некада црква од које се виде трагови. Судећи по имену, била је посвећена св. Пантелејмону. И на брду Ђули такође се виде остаци старе цркве.

Порекло становништва.

Стари родови у Великом Крстацу су:

-Жилинци, 16 к.

Досељеници су:

-Смајиловци и Чаделовци. Смајиловци, 15 к., род су са Мустафовцима из Малог Крстаца (досељени из Хаса). Чаделовци, 9 к., досељени су из села Шиповца код Тетова као сточари; потуно су се изједначили са староседеоцима.

-Манговци, 2 к.; за њих у селу кажу да су циганског порекла, што не мора бити тачно, јер се често дешава да некога који нема везе cа Циганимаа назову тако по загаситој боји.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top