Opština Prizren:
Atmađa, Belobrod, Biluša, Bljač, Brezna, Brodosavce, Brut, Buzec, Buča, Veleža, Vlašnja, Vrbičane, Vrbnica, Gornja Srbica, Gornje Ljubinje, Gornje Selo, Gorožup, Graždanik, Grnčare, Dedaj, Dobrušte, Dojnice, Donja Srbica, Donje Ljubinje, Drajčići, Dušanovo, Đonaj, Živinjane, Žur, Zaplužje, Zgatar, Zjum Opoljski, Zjum Has, Zojić, Zrze, Jablanica, Ješkovo, Kabaš, Kabaš Has, Kapra, Karašinđerđ, Kobanja, Kojuš, Koriša, Kosovce, Krajk, Kuklibeg, Kukovce, Kušnin, Kuštendil, Landovica, Lez, Leskovac, Lokvica, Ljubižda, Ljubižda Has, Ljubičevo, Ljukinaj, Ljutoglav, Mazrek, Mala Kruša, Mamuša, Manastirica, Medvece, Miljaj, Muradem, Mušnikovo, Našec, Nebregošte, Nova Šumadija, Novake, Novo Selo, Petrovo Selo, Pirane, Plava, Plajnik, Planeja, Planjane, Poslište, Pousko, Prizren, Randubrava, Rence, Rečane, Romaja, Skorobište, Smać, Sredska, Stružje, Trepetinca, Tupec, Hoča Zagradska, Caparce, Šajinovac, Škoza i Špinadija.
24. jul 2018. u 18:09
Vojislav Ananić
V r b n i c a
Jedan deo seoskog hatara pripao je Arbaniji. Iziad kuć u selu je mesto Kiša (kiša na arb.: crkva), pod šumom. Priča se uopšte da polovina Arbanasa u selu vodi poreklo od pravoslavnih Srba, a druga polovina od Arbanasa koji su dolazili kao katolici. U selu je 1940. bilo 75 arbanaškkh i 1 srpska, svega 76 porodica.
Arbanasi muslimani: Đođaj (7 d.). Misle da im je predak bio Srbin i da se zvao Đorđe. Sem sa rodom Pulja, sa drgima nisu stupali u bračne veze: sa rodom Rako bili su kumovi, a sa ostalima možda u drugom srodstvu. — Kadri (7 d.). Njihov je predak najstariji, prvi doseljenik u selu. — Fana ili Fon (12 d.) su poreklom Miriditi (Kabaši?) n preci su im bili katolici. — Đolan (12 d.). Misle da im to rodovsko ime znači isto što i Jovan. — Roka (I0 d.). — Koluk (6 d.). — Pulo (I0 d.). — Sula (3 d.). — Koćini-Kočima (5 d.). Došao im je ded odnosno praded iz susednog sela Morine (u Arbaniji). — Đa (3 d.), noviji doseljenici iz sela Đa (u Arbaniji).
Srbi naseljenici: Nešić (I d.) iz Borovca u Jablaničkom srezu.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 18:23
Vojislav Ananić
Škoza
Pošto selo nosi arbanaško ime (škoza: grab) i pošto mu je džamija zajednnčka sa Vrbnicom, ono je očigledno novijeg postanka, ali na mestu gde je nekada bilo srpsko selo. Kad su u selo došli preci roda Krasnića, to je bilo pusto mesto. U selu ima bunar koji meštani zovu Bunari Prftit (Bunari i Priftit, Popov bunar), a Srbi od Prizrena ga zovu Vladičin bunar. Po predanju, u Ljumi keč (Lumi i Kes, Zli potok) bila je crkva i jedan kamen odatle prenet je džamiji u Žur.
U selu je 1940. bilo 20 kyća musl. Arbanasa, sve od roda Krasnića (uži rodovi: Metaj, Arifaj ili Arifit, Isljamit i Sinanit). Predak, kom ne znaju imena, došao je iz sela Suroja ispreko Drima u barjaku Imnipu (Ujmištu): on je bio šesti predak Ljam Kasam-a (37 god.). Prema tome, selo je obnovljeno krajem 17. ili početkom 18. veka.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 18:31
Vojislav Ananić
D o b r u š t a
Sadašnji arbanaški stanovnici sela obično izgovaraju to ime kao Dobružda. Priča se da je bila neka crkva odmah ispod sela.
U selu je 1940. bilo 19 musl. arbanaških domova. Rod Saramat ili Saralat (16 d.) pripada fisu Krasnićima. Njihov predak, dalji od petog, došao je iz sela Štićna u arb. delu Ljume. — Predak roda Guts (2 d.) je došao na pusto mesto sa Kosova, bežeći zbog krvi. Pripadaju fisu Sop. — Memetovići (1 d.) su došli iz sela Kalimarša preko Drima (u Arbaniji)
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 19:08
Vojislav Ananić
Ž u r
Mnogo je uspomena na staro srpsko stanovništvo. Po predanju kod sadašnjeg packršća drumova pod selom bila je crkvica i oko nje nekoliko grobova. Priča se da je bila još jedna crkva gde su sada prve žurske kolibe. Tu u blizini je mesto Sofra Kavrst (Sofra 0 Kavrett S. t Kaurrot, tj. Kaurska, Srpska trpeza ili sofra), i priča se da su tu živeli Srbi koji su bili izbegli iz sela. Biće pak da je u tom imenu očuvana uspomena na negdašnju trpezariju kraj crkve ili na groblju. Jedno ctapo groblje se zove Vorrai t Shkivt (Srpsko groblje). Za jedno staro groblje u polju Gomletu (Gomnt) neki kažu da je bilo srpsko. Od starine jedan potes u selu se zove Bežanija. Jedno mesto izvan sela, gde su sada letnje kolibe, zove se Palevica: priča se da je tu bilo selo Pavlevica.
Po predanju, selo je bilo u polju Gomletu, pa je stradalo od kuge. Da se spasu, ljudi su bežali u livade (otuda Bežanija) i tamo mnogi pomrli. Posle kuge selo se premestilo naviše u brdo. Priča se da je Žur imao tada 30 a Poslište 90 kuća (samih Gašana da je bilo 170 kuća), ali da su za vreme austrijske okupacije mnoge porodice sasvim se zatrle usled gladi, bolesti i nasilja. U selu je i groblje srbijanskih vojnika koji su tu stradali 1915. U selu ima ograđen grob nekog Baba-Alije, kom se odaje naročito poštovanje.
Vrlo često se čuje uopšteno predanje da su žurski Arbanasi srpskog porekla, pa to pojedinci i priznaju. To je i inače vrlo verovatno obzirom i na mnoge srpske običaje prilikom smrti i pogreba.
1940. bilo je u selu 260 stalno nastanjenih porodica, od kojih 255 muslimanskih arbanaških.
Arbanasi muslimani
Gaš (86 d.) se smatraju starincima. Srpskog porekla su, a okolina ih zove Savet (Savići). Neki vele da su oni poreklom iz Šhurta u Arbaniji (možde je odatle došao nseki doseljenik koji se ubratstvio među njih). Broje već osam muslimanskih generacija i dele se na uže rodove ili „male”: Ademalar, Nasuflar, Kurtalar, Rizanlar, Ajazalar, Elezkurtalar. — Sop (82 d.) su poreklom od doseljenika a posle Gašana najstariji u selu. Njihov predak bio je ,,Morin“ i bio je katolik. Verovatno se je zvao Đon, jer se mnogo priča o nekom Đonu, iz čije su kuće Tatari odveli jednog u Carigrad, gde je on izučio za hodžu, a od starine su u selu hodže iz roda Sot. Dele se na uže rodove: Odžalar, Vezadži-Vezalar, Susur, Begalar. — Čilingir (3 d.) ne znaju poreklo. Ne idu ni uz koji fis. Od jednog koji je iz sela sišao zbog krvi vode poreklo Čilingiri u Poslištu. — Šala (19 d.), koji se dele na rodove Memalar i Omalar, došli su iz Kačera. — Vukšini (12 d.) su od Kpacmtha a u Žur su došli iz Ljojme kod Ralča u Arbaniji, nedaleko od državne granice. — Kputsu (16 d.) poreklom iz skadarske Malesije. — Taraš (8 d.) su poreklom iz Ljubinja (dakle srpskog porekla). — Kabaši (2 d.) u mahali zajedno sa Tarašima. — Bitič (24 d.). — Abdulovići (1 d.): otac je bio iz sela Brodosavaca u Opolju. — Bislimović (1 d.) došao iz Biluše oko 1930. — Ljatifović (1 d.) došao iz Plave u Gori, oko 1935.
Srbi
Đorđević (1 d.), bakalin, iz Prizrena, cincarskog porekla. — Ivanovići (1 d., Nikoljdan) iz Jablaničkog sreza u Srbiji. — Stevanovići (1 d., Nikoljdan) iz Muša kod Kuršumlije.
Cigani
U selu su bila 2 d. musl. Cigana, koji se računaju uz Gašane.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 19:13
Vojislav Ananić
Kobanja
Selo su osnovali preseljenici iz Žura, pre dva i tri pojasa. Na tom mestu ranije je bila samo šuma, ali su nalaženi tragovi nekog panijeg naselja: u blizini samog sela ima starinskih grobova. U selu je 9 d. musl. Arbanasa, koji su ogranak Bitiča u Žuru.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 04:29
Vojislav Ananić
V l a š nj e
Priča ss da je nekada u polju ispod sela bila velika varoš: mačka je mogla s krova na krov od Vlašnja do pola puta prema Prizrenu. Varoš je opustela na taj načni što su ljudi, jedan po jedan, prelazili u Prizren. Dok je bila varoš, u njoj je živeo i neki Matuša. Ima jedno veliko, staro muslimansko groblje kraj puta za Hoču. Po selu su često nalaženi veliki, stari ćupovi. Srbi iz okoline tvrde da je na mestu sadašnje seoske džamije bila crkva Sv. Petka ili Sv. Pantelejmon i da je krstionica iz te crkve uzidana u džamijsku munaru. Kod džamije ima turbe u kom je sahranjen neki Imer efendija: njemu se zavetuju u bolesti. U selu imaju potesi Gorica i Gradšite (u kome i mesto Ulica), a jedna mahala se zove Grlica.
1940. bilo je u selu 36 domaćinstava, od kojih 29 arbanaških, S srpskih i 2 cigana.
Arbanasi katolnci
Spać (1 d.). — Curaj ili Redžaj (2 d.). Jedna porodica je prešla u pravoslavlje. Poreklom su iz nekog mesta kod Šalje i Šoša u Arbaniji (Nikaj? Mrturi?). — Ima i 1 d. bez muških članova. — Svi su došli u novije vreme.
Arbanasi muslimani
Vukšin (5 dom.) su prešli delom pre 100 godina a delom oko 1900. iz Žura. — Sop (4 d.) su prešli takođe nz Žura, oko 1900. — Krasnići (3 d.): već im je praded bio ovde. — Grmic (4 d.) su došli pre 100 god. iz Orlovca u Arbaniji. — Isenović (1 d.). Ded mu pobegao iz sela Vilje u Arbaniji zbog krvi: ubio sedmoricu. — Ramadanović (1 d.), starinom iz Brezne u Opolju, srpskog porekla. — Taraš (1 d.) prešli iz Žura. — Miftarović (1 d.) došao iz Nogovca u Arbaniji. — Zenelović (1 d.) i Ižrović (1 d.) su iz Pećana u Arbaniji. — Idrizović (1 d.) rodom nz Kustendila. — Ibraimović (1 d.): došao mu otac iz Reča u Arbaniji. — Bećirović (1 d.), rodom nz Rapča u Gori, a ranije bio u Žuru i Graždaniku.
Srbi naseljenici
Milatovići (1 d.) od Nikšića. — Mandušići (1 d.) nz Sredske. — Đurđevići (1 d.) nz Nerodimlje. — Mihailovići (1 d.) iz Vranja. — Vulovići (1 d.) iz Perasta u Boki.
Cigani
Svega su u selu 2 por. musl. Cigana, od kojih je jedna bila došla 1939. iz Štimlja.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 04:38
Vojislav Ananić
P o s l i š t e
Priča se da je ovo selo najstarije u okolini i da je nekada imalo 80 ili 90 kuća, dok je tada Žur imao 30 kuća, pa je selo stradalo od nekog pomora. Ima iz tog doba ctapo groblje (Vorrat e mofem). U selu ima turbe šeha Babe Zenuna, koji je bio od reda halvetija.
1940. bilo je u selu 13 d. samih musl. Arbanasa u dve mahale: Mala Koćit i Mala Guri.
Čilingir (5 d.): v. opis Žura. — Kpivzi. Dele se na dva ,,krva“, roda. Jedni su došli iz Biluše, gde ih još ima, i od tih su u selu ovde 2 d. Drugi (6 d.) su došli iz Lopušnika u Gori, a daljim su poreklom iz nekada srpskog sela Krstaca.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 04:53
Vojislav Ananić
Biluša
U selu su mahape: Šakića ili Mala Šakičit (Mahatta e Shakupi), Mala Gropes (Mahatta gropes), Mala gurit (Mahala egitrii) i Mala Jofkalar. Džamija je u Šakića mali. U selu ima šuplja stena Guri Kaluđerit (Gvri i kattugierii, Kaluđerova stena), kultno mesto srpskih i arbanaških žena, koje tu dolaze o proletnjem Sv. Nikoli (9. maja po ct. kal.).
1940. bila su u selu 91 arbanaško i 1 cigansko, svega 92 domaćinstva.
Arbanasi muslimani
Ljudi u selu ne znaju (i neće da znaju) ništa o svom poreklu: sem Krnezija za sve ostale svi tvrde da su starinci što nije ni isključeno. U prilog toga govore imena sela u ovom kraju, imena mahala u selu Šanići i Jofkalar (verovatno od Jovko) i ime Kaluđerova stena. — Beriši (31 d.). — Gaš (21 d.). — Kpasniću (23 d.). Jedan od tih je nedavno došao iz Ljubičeva, od tamošnjih Krasnića, a jedan iz Škoze. — (9 d.).Kriezi (5 d.) su došli nz Lopušnika u Gori. — Murtezanović (1 d.), hodža, došao iz Nebregošta. — Torbeš ili Memedović (1 d.): ded je došao iz Restelice u Gori.
Cigani Asanovići (1 d.) su došli iz Brekinja (Topolana) u Arbaniji.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 05:16
Vojislav Ananić
Hoča Zagradska (Arbanasi vele: Zagarodža)
Ispod sela ima mesto L’ka (Luka) Tu, a s leve strane puta za Prizren, je neko staro groblje. Mesto u selu na kom je škola zove se Kiša (arb.: crkva). Prilikom građenja škole tu je otkriveno groblje, a mnoge kosti su iskopane i 1940. Oko 1 km odatle ka Poslištu je mesto Crkvište, gde je, po kazivanju muslimana, takođe bila crkva. Sada je tu novo pravoslavno groblje. Prilikom kopanja grobova, tu se nailazi na stare cigle i crep. Može se čuti predanje da pola Hoče vodi poreklo od pravoslavnih Srba a pola od katoličkih Arbanasa. Živi starci pamte kad je u selu bilo samo 40 kuća. Godine 1937. naselilo se nekoliko srpskih porodica iz G. Sela, pošto im je izgorelo selo. Njihove kuće su izvan sela, kraj puta za Poslište. 1940. bilo je u selu svega 106 kuća, od kojih 93 arbanaške, 12 srpskih i 1 ciganska.
Arbanasi muslimani
Malo što znaju o svom poreklu i o svojoj fisovskoj pripadnosti, čemu su uzrokom blizina grada i njihovo srpsko poreklo. Četiri su glavna roda i mahale. Poture, Bodure ili Boduraj (15 d.), tj. ,,pituri“, koji vele da su od fisa Bitiča. — Krčak (15 d.), tj. grnčari, sada članovn fisa Šala. — Tabak (30 d.). Treba da su poreklom iz Prizrena. Sada su članovi fisa Krasnića. U Krasniće se ubraja i hodža Sulejmanović (1 d.), čiji je otac došao oko 1850. iz Bruta od roda Odžalar. — Samardži (25 d.) su starinom iz Gore, a računaju se u fis Kriezi. — Arifović (1 d.) i Bajramović (1 d.): ded im je došao iz Globočice u Gori. — Opoljakaj (4 d.) su starinom iz Opolja. — Nuredimović (1 d.) je došao iz Ljubičeva.
Srbi
Petkovci (10 d.) Prečista), Cilivija (1 d., Nikoljdan i Prečista), Kaćunkini (1 d., Nikoljdan i Prečista) — svi iz Gornjeg Sela, 1937.
Cigani
DŽ. Skender (1 d.), poreklom iz Globočnce u Gori, boravili ranije i u Podrimi. U istoj kućn i K. Elmaz, rodom iz Arbanije.
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović
25. jul 2018. u 05:18
Vojislav Ananić
J e š k o v o
U selu su 1940. bili 24 dom. musl. Arbanasa, koji se smatraju Malisorima, jer vode poreklo iz Malesije: Šolj- Šaljan (11 d.), Krasnići (7 d.) i Beriši (6 d.).
Izvor: Žur i okolna sela – Milenko S. Filipović