Opština Prizren:
Atmađa, Belobrod, Biluša, Bljač, Brezna, Brodosavce, Brut, Buzec, Buča, Veleža, Vlašnja, Vrbičane, Vrbnica, Gornja Srbica, Gornje Ljubinje, Gornje Selo, Gorožup, Graždanik, Grnčare, Dedaj, Dobrušte, Dojnice, Donja Srbica, Donje Ljubinje, Drajčići, Dušanovo, Đonaj, Živinjane, Žur, Zaplužje, Zgatar, Zjum Opoljski, Zjum Has, Zojić, Zrze, Jablanica, Ješkovo, Kabaš, Kabaš Has, Kapra, Karašinđerđ, Kobanja, Kojuš, Koriša, Kosovce, Krajk, Kuklibeg, Kukovce, Kušnin, Kuštendil, Landovica, Lez, Leskovac, Lokvica, Ljubižda, Ljubižda Has, Ljubičevo, Ljukinaj, Ljutoglav, Mazrek, Mala Kruša, Mamuša, Manastirica, Medvece, Miljaj, Muradem, Mušnikovo, Našec, Nebregošte, Nova Šumadija, Novake, Novo Selo, Petrovo Selo, Pirane, Plava, Plajnik, Planeja, Planjane, Poslište, Pousko, Prizren, Randubrava, Rence, Rečane, Romaja, Skorobište, Smać, Sredska, Stružje, Trepetinca, Tupec, Hoča Zagradska, Caparce, Šajinovac, Škoza i Špinadija.
24. jul 2018. u 05:47
Vojislav Ananić
C a p a r c i
Priča se da je nekada u selu bila crkva (srpska): ni danas niko ne seče drva na tom mestu.
Arbanasi
Sem jedne porodice malisorske, svi su ostali Miriditi: Oroši (2 dom.) slavili Spasovdan). — Spač (2 dom;.5 Srce Isusovo). — Kabaš (1 dom., Sv. Petar i Pavle). — Malisori su po poreklu iz sela Flet a iz plemena Tsač: Fletnjan (1 dom., Sv. Atanasije), (Svi katolici.)
Muslimani
Fletnjan (5 dom.) zajedničkog porekla s pomenutim katolicima.
Srbi muslimani
Jašarovići (1 dom.). Otac je došao iz Pećke nahije. — Bajramovići (1 dom.), došli pre 10 godina iz Skorobišta. — Isakovići (1 dom.), takođe pre 10 godina iz Skorobišta.
Pravoslavni
Stanimirović (1 dom.), nadzornik episkopskog imanja, došao iz Prizrena.
Cigani
U selu su dve porodice muslimanskih Cigana, od kojih je jedna iz sela Krmavika.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 05:52
Vojislav Ananić
Giljanci
Selo je bilo čifčijsko, i stoga mu se stanovništvo često smenjivalo. U okolini se priča da je selo bilo srpsko do u novije doba. U selu postoje ostaci pravoslavne crkve.
1940. u selu su bila 3 srpska domaćinstva (2 naseljenička), 23 ciganska i 10 muslimanskih arbanaških, svega 36.
Cigani
Svi su muslimani. Većinom su došli sa Kosova (neki pre 35 godina) a ima ih i iz Pećke nahije. Smatraju se većinom pripadnicima fisa Beriša, a ima i Krasnića.
Arbanasi
Do pre deset godina bila je u selu jedna katolička arbanaška porodica, a 1940. ima samo muslimana Arbanasa: Krasnići (2 dom.)- — Tsač (2 dom.). — Krmen ili Klmen (1 dom.), došli iz Trnja 1938. godine, a inače su muhadžiri od Leskovca. — Gaš (3 dom.). Sve tri porodice su došle iz Suvorečkog sela Budakova, i to pre 10 i 3 godine. — Kabaš: Tairović Dana (1 dom.) je došao iz Koriše. — Redžepović (1 dom.). Otac je bio iz Novog Sela („Novo-Seja“) u Arbaniji.
Srbi
Nikolići-Kuzići (1 dom., Mitrovdan) su došli pre 20 godina iz Retinje. Izvan sela su naseljenici iz Crne Gore: Vukotić Marko i Jovović Obren.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 06:03
Vojislav Ananić
N o v a k e
Selo je nekada bilo na levoj strani Novačke reke, pa se je premestilo na desnu u vreme čume. Bila je u selu crkva Svetovrače. Priča se da su je Turci porušili. Selo (pravoslavni Srbi) slavi Veliki četvrtak svake druge godine i onda idu na crkvište Svetovrače, prelazeći s litijom preko nekoliko polja.
Kao i Veleža i druga sela u blizini, i Novake su bili čifličko selo. U njemu su 1940. bila. 22 pravoslavna srpska, 1 katoličko arbanaško svega 23 domaćinstva.
Čkoljkini (Đorđević Dragoljub, 1 dom., Arhanđelovdan). Ova se porodica smatra najstarijom u selu, ali su i oni doseljeni odnekle. — Gavazovi (1 dom. Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola) dobili su to prezime, jer je jedan predak bio gavaz u ruskog konzula u Prizrenu. — Kijadžini (1 dom. Đurđevdan i Đurđic—Alimpije) su odavna u selu, a došli su iz Ljutoglava, gde još imaju roda (neki Spasa). — Dojničani (1 dom., Sv. Petka) su odavna došli iz Špinadije, a daljim su poreklom iz Dojnice. — Janićevići ranije Jakšići (2 dom., Nikoljdan), zovu se i Grekovčani, jer su im iz Grekovca došli dedovi. Pavle i Stanko, a daljom su starinom iz Delovca. — Ćorpašini (1 dom., Nikoljdan i prolećni Sv. Nikoda) su iz Veleže. — Gigići (1 dom., Mitrovdan) su takođe stariji doseljenici iz Veleže. — Milenkovići (2. dom. letnji Pantelijevdan) su došli iz Veleže, a ranije su bili u Smaću. — Jović Ž. (1 dom., Sv. Luka) je došao iz Sopine oko 1900. — Isailovići (2 dom.5 Đurđic) su došli oko 1900. iz Ljubižde, a u Ljubiždu su bili došli iz Pirana. — Dekići (1 dom., Nikoljdan). Dovela ih je majka iz Koriše. —Jović Anđelko (1 dom. Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola) je došao iz Ljutoglava. — Đorđević Staja (1 dom., Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola) je došao iz Sopine oko 1910, pošto ga je odatle oterao gospodar zemlje. —Anđelković Jovan (1 dom., Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola) je došao iz Veleže oko 1905.— Dekić Vuksan i Cvetković Aleksa (2 dom., Sv. Andreja) su došli iz Giljanaca oko 1910, a u Giljance su bili došli iz Studeničana. — Zajedno su u zadruzi rođaci po ženskoj krvi: Spasić Cvetko (Đurđevdan i Đurđic), koji je došao iz Selogražde u vreme bugarske okupacije, i Savić Blagoje (Nikoljdan) iz Dulja. — Petrović Marko (1 dom., Arhanđelovdan) je došao 1913. iz Lešana. — Dimić Staja (1. dom., Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola): neispitano.
Katolik Arbanas Nikolić Pren (1 dom., Nikoljdan) je došao pre 15 godina, a još otac mu je sišao u Podrimu iz Oroša u Mirditima.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 06:44
Vojislav Ananić
Smać
Postoji još jedno selo Smać, u Hasu, ali ni podrimski ni haški Smaćani ne znaju kakva je bila u prošlosti veza između ta dva istoimena i ne tolino udaljena sela. Selo je nenada bilo na mestu Staro Selo.
1940. su u selu u većini katolički Arbanasi, koji su počeli da dolaze pre tri pojasa. Svi su oni Miriditi i 1940. bilo ih je u selu 15
domaćinstava, a pored njih još 17 domaćinstava pravoslavnih Srba i 1 domaćinstvo Cigana, svega 33. Ranije je bilo više Srba, ali su se oni raselili zbog zuluma. Neki su otišli u (Srbiju, a jedna porodica Majmona (Aleksandar Jovanović) u Cpem. Prvi se od katolika Arbanasa doselio Đerđ Ninolić i on je pomagao da se dosele njegovi prijatelji.
Svi su se doselili u toku posdednjih šezdeset godina. Po doseljenju Đerđa Nikolića javio se je neki njegov prijatelj i tražio od Đerđa da on zamoli agu pa da taj otera nekog Srbina. I tako je to išlo dalje. Da bi dali agi povoda da otera Srbina, Arbanasi bi Srbinu krali volove (koji su bili agini) i krave (koje su bile čifčijine), tako da bi aga bio nezadovoljan sa čifčijom, Srbinom. Svi u selu su bili ranije čifčije na aginskim zemljada.
Arbanasi katolici
Đuđa (3 dom. Sv. Jovan, 21. sept.). — Žđines
(4 dom. Sv. Nikola). — Kaćinar (1. dom., Sv. Arhanđeo Mihailo). — Škoret (2 dom. Sv. Nikola). — Žin (1.dom. Sv. Nikoda). — Thkel (1 dom. Sv. Anton po Đurđevdanu). — Kužnjin (1 dom.) blizak su im rod Kužnjini u Trepetnici. — Kriezi Tuna Đerđ (1 dom.). —Neispitano bliže poreklo: Marko Frok (1 dom. Sv. Nikola) je rod s Pjetrom Nikolićem. — Tuna Zef (1 dom., Sv. Nikola);— Svi su poreklom iz odnosnih plemena odnosno rodova (iz Mirdita, Spaća i Šalje).
Pravoslavni Srbi
Gađa (1 dom., Sv. Varvara) su najstarija srpska kuća u selu, iako je ded došao iz nekog Garađina. Ima ih u Gornjoj Srbici i u Ljubiždi, — Mihailović Mladen (1 dom. je od Kujundžića u Orahovcu. — Đorđević Mladen (1 dom.) otac mu je živeo u Piranu. — Arsići, Mirići i Đorđevići (3 dom. Nikoljdan i prolećni Sv. Nikoda). —Đorđevići (4 dom. Sv. Ilija i Sv. Vasilije) su došli iz Opteruše 1910. — Majmon (1 dom. Mitrovdan). U toj kući su i rođaci Krstići (Sv. Petka). — Ližibaba (1 dom. Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola). Paličkovi (2 dom., Sv. Alimpije). — Paća (1 dom. Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola)— Tomići (1 dom. Đurđevdan i Đurđic). — Todorovići (1 dom letnji i jesenji Arhanđelovdan) su došli iz Gornje Srbice, gde ih još ima, oko 1910.
Cigani: bila jedna porodica, čiji je domaćin (Rama Kurta) rodom iz Giljanaca.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 06:55
Vojislav Ananić
VELEŽA
Do nedavna je u selu bilo pravoslavnih Srba, koji su se raselili u susedna sela: Ljubiždu, Novake, Ljutoglav i dr. Poslednji su se iselili 1915. Ćorlašini u Novake (Stanoje Đorđević). U Veleži je živeo i neki Srbin Staja. Kad je oženio sina lepoticom iz Movljana dođu Kabašani i otmu mu snahu. Na zauzimanje prizrenskog vladake kod vlasti, morali su da je vrate. Pošto su Kabašani pretili da će se osvetiti, Staja je napustio zemlju i otišao u Srbiju. Na mesto Srba dolazili su katolici Arbanasi: prvi se od njih naselio neki Đon Barjaktar pre 80 godina. Dolazili su iz Đakovičke i Pećke nahije, i to većinom u toku poslednjih 20 godana: samo je 15 porodica koje su došle nešto ranije. To je stoga što je selo bilo begovsko, pa su se čifčije i napoličari često smenjivali. U selu su 34 katolička arbanaška domaćinstva.
Od starina u selu se u reci, nalaze starinske „tugle“ (opeke).
Stari srpski stanovnici imali su crkvu zajedno sa Špinadijom. Imali su svoje posebno groblje u selu, koje stoji i sada. Još i sada (1940) ima neki Srbin, koji kao vojni obveznik pripada Veleži, a odavna živi u Beogradu kao služitelj u nekom ministarstvu. Od oko 1922. u selu ima katolička crkva.
Svi predstavnici pojedinih rodova u selu nisu došli istovremeno: najpre bi došao jedan, a posle bi pridolazili i njegovi rođaci i prijatelji .
Spać (11 dom., Sv. Nikola) se smtraju najstarijim rodom u selu, — Gojani (4 dom., Mitrovdan). — Orsti (2 dom., Sv. Nikola). — Domđon (2 dom.). — Đuđaj (3 dom. Sv. Jovan, na dve nedelje pred Malu Gospođu). — Kaćinar ili Kačinor (7 dom., Mitrovdan). Nikola Nreca, domaćin velike zadruge, nosio je u tursko vreme muslimansko Ime Selman. Kao što je već pomenuto, u vreme crnogorske uprave pokrstio se u Dečanima i postao Sava Mihaidović pa se u spiskovima kod vlasti vodi pod tim imenom. Sve žene iz te kuće venčane su u pravoslavnoj crkvi. Ipak se oni i dalje smatraju katolicima. — Kčira (2 dom. Spasovdan). Preci Đok Tuše bili su 70 godina u Landovici zatim u Novacima, odakle su prešli u Veležu. — „Skela“, tj. Kthela (2 dom., Sv. Petka). — Sivdon Kolj Prenk (1 dom.): iz Gornje Srbice u Našec, a odatle u Veležu.
Privremeno boravi u selu katolik Nik Đon, emigrant iz Šalje.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 07:08
Vojislav Ananić
Trepetince — Trepetnica
Priča se da je nekada selo imalo 180 kuća i da su kuće bile tako nablizu da je mačka mogla dospeti od Gornje Srbice do Ljubižde idući s krova na krov. Danas je selo malo i u njemu žive Arbanasi katolici, čije su kuće prilično na okupu, i Srbi, naseljenici, čije su kuće raštrkane po kosi desno od starog sela.
U selu je 1940. bilo 10 kuća katolika Arbanasa, 16 kuća Srba naseljenika i 1 kuća muslimanskih Cigana, svega 27 kuća.
Po seoskom zemljištu često se izorava crep, tesani kamen i dr.
Arbanasi
Kužnjin (4 dom., Mala Gospođa) su došli ovamo iz okoline Đakovice, iz Vogovske ošptine. Ugledni domaćin Nua rodio se u Vogovu, živeo u Veleži i Ljutoglavu, opet u Veleži, a tek od 1918. u Trepetincima, gde je dobio zemlju od agrarnih vlasti. 1940. je to ugledna i imućna zadruga. — Kčira (1 dom., Spasovdan). —1 Žđin — Zin (1 dom., Sv. Petka — Sh Li), — Bisak (1 dom., Nikoljdan). — Kašnjet (1 dom.). Preselili su se u Trepetnicu iz Caparaca pre nekoliko godina. — Tsač (2 dom., Jovanjdan u jesen). Ded Jak došao pre 3 godine iz Caparaca, posle deobe. Oni su Malisori, dok su ostali Miriditi.
Cigani
Samo jedna porodica muslimanskih Cigana: Šaban Belul (1 dom.), iz Giljanaca.
Srbi naseljenici
Đorđevići (3 dom.) – Stevanovići (3 dom.) i Mile N. (1 dom.) iz Dojnice. — Softići (1 dom.) iz Sredske. — Đorđevići (2 dom.) i Vasilije N. Mile N., Stanko N. (3 dom.) iz Vrbičana. — Sava N. iz Mušnikova (1 dom.). — Stanimirović (1 dom.) iz Prizrena. — Radivojevići (1 dom.) iz Ljubinja.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 07:17
Vojislav Ananić
Gornja Srbica
Priča se da je u srpsko doba ovde bila varoš. Na mestu Kaldrmi nalaze se velike cigle kvadratnog oblika.
Za potes Drumove priča se da je dobio ime po tome što su tuda išli drumovi iz seda Popovljana, Movljana i dr. na Čapurac i Mačak u Gornjoj i Donjoj Srbici gde su bili mnogi vinogradi, koji su propali pre trideset godina.
U selu je bila porušena pravoslavna crkvica sv. Vasilija, koja je obnovljena oko 1868.
U selu je 1940. bilo 14 domaćinstava pravosdavnih Srba, 4 katoličkik Arbanasa i 1 muslimanskih Cigana, svega 19.
Arbanasi
Bitiči (2 dom. Nikoljdan i Spasovdan). Preci su im prošli kroz mnoga sela: iz matice krenuli zbog krvi, a posle se premeštali kao čifčije. U Srbicu su došli iz Janoša u Đakovičkoj nahiji. U Srbicu je došao ded Mihaila Pjetra. — Kušnin (1 dom. Sh Mrl) su Mirditi, a ovamo su došli iz Vogova u Đakovičkom srezu. — Tsač (1 dom., Sv. Atanasije).
Srbi
Filipović (1 dom.) crkvenjak, rodom iz Prizrena. — Mihailovići (2 dom., Arhanđelovdan). Starci su došli davno iz Smaća (po drugima iz Donje Srbice) gde ih još ima jedna porodica a ima ih i u Prizrenu. — Sekulići (1 dom. su iz Donje Srbice. Njihovo kumstvo sa Mihailovićima je još od Kosova. — „Vuca“ (3 dom. Sv. Petka) su starinom iz Špinadije. — Andrejini (6 dom., Sv. Vrače u leto i u zimu). Smatraju se da su „Gaš“. — Kostići (2 dom., Sv, Varvara). Otac im je bio iz Koriše.
Cigani
Sefovići (1 dom.) su došli iz Landovice još za turskog vremena, pre 1912.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 07:33
Vojislav Ananić
Donja Srbica
Priča se kako je selo stradalo od čume i tada izumrlo. To staro selo je bilo na mestu Bunarištu. Dok je tu bilo selo, na Bunarištu bi se skupilo na vojsku po stotinu delija iz sela. Muškarci tih negdašnjih Srbičana nosili su ,,haljine” od sukna kakve su nošene i u Sredskoj. Bila je nekada i crkva u selu: otkrivene su zidine i kosti.
Rod Džafaj priča da su od čume bežali u šumu Živinu.
Godine 1940. bilo je u selu 16 domaćinstava Srba pravoslavnih i 11 muslimana, Arbanasa katolika 6 i muslimana 3, Turaka 1 domaćinstvo i 5 Cigana muslimana, svega 42 domaćinstva.
Srbi pravoslavni
Đorđević Nedeljko (1 dom., Mitrovdan). Njegovi su preci došli u Donju Srbicu iz Zojčišta, pre sto godina. — Čardaklije (2 dom., Sv. Đorđe, 16. novembra) se već smatraju starim Srbičanima, pošto su davno doseljeni iz sela „Čardaka“ (Čadraka) u Podgorskom srezu. Imaju u selu i svoj muslimanski ogranak. — Đorđević Spasa (1 dom., Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola). Došao je 1917. a pre toga je porodica, kao čifčije, promenila mnoga mesta. — Bajkići
(3 dom. Nikoljdan i prolećni Sv. Nikola) su došli iz Mušnikova 1925. — Ljubisavci (1 dom. Nikoljdan) su takođe iz Mušnikova: 1913. su kupili imanje, a naselili se 1919. — Tomići (1 dom., Prečista) su došli iz Gornjeg Sela 1931. — Borobanci (5 dom., letnji i zimski Arhanđelovdan) su iz Drajčića. Prvi se naselio Anđelko Mihailović 1912. — Jovanovići (1 dom., Prečista i „Posni“ sv. Đorđe) su došli iz Gornje Srbice, a u Gornju Srbicu pre 16 godina iz Lešana. — Marković Blagoje (1 dom.) je iz nekog sela u Podrimskom srezu.
Srbi iz Sredske bili su se u vreme bugarske okupacije sklonili u Donju Srbicu, pa se docnije neki i naselili.
Muslimani
Prvi od muslimana došao je u ovo selo predak Velijovića (2 dom.) iz Gornjeg Ljubinja, i to posle čume. Ded se prvi stalno nastanio, a inače je u selu bilo momaka na begovskom imanju. Ded je pre toga dolazio u Podrimu sa stokom na zimovište, pa ovde od bega kupio imanje i naselio se. — Čardaklije (3 dom.), poreklom pravoslavni Srbi iz sela Čardaka. Sada su dvojezični. — Isenovići (1 dom.) su došli iz Gornjeg Ljubinja za vreme bugarske okupacije; od tog su roda i Zećirovići (1 dom.) doseljeni pre 1912. — Zejnelovići (1 dom.) su došli iz Donjeg Ljubinja za vreme bugarske okupacije. —Abazovići (3 dom.) su iz Gornjeg Ljubinja.
Arbanasi
Muslimani: Šalja (1 dom.). Domaćin Miftar je rođen u Crnoluču u Podrimskom srezu oko 1870. — Malići (1 dom. su došli oko 1890. iz Lešana. — Zećirovići (1 dom.) su došli iz Suve Reke.
Katolici: svi su Miriditi, a u Donju Srbicu su došli iz Veleže, Caparaca, Trave i dr. Svi su došli za vreme bugarske okupacije (1915—1918). Pre toga vremena nije ih bilo u selu. Beriši su: Žoljević Lješ i Simon (2 dom.), koji su sišli iz Trave, i Frokovići (3 dom.) Fisu Spać pripada samo Prenk Ton Đini (1 dom. čiji su preci prebegli iz svog zavičaja zbog krvi, pre pet pojasa.
Turci
Alimovići (1 dom.) begovska porodica iz Prizrena.
Cigani
Bilo ih 5 porodica, od kojih su 2 iz Pirana, a po jedna iz Pećana, Zojča i Zočišta.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 07:43
Vojislav Ananić
Pirane
Godine 1940. u selu su živeli samo muslimanski Arbanasi i Cigani. Međutim, u Špinadiji ima katolika Arbanasa, koji su nekada ali ne tako davno, živeli u Piranu, npr. Nua Nika, sada u Špinadiji.
A još pre toga bilo je u selu pravoslavnih Srba: u Prizrenu živi (1940) žandarmerijski narednik Đorđe, rodom iz Pirana. Nekada je u selu bila crkva sv. Arhanđela, od koje se još poznaju temelji, a jedan potes i sada se zove Mas Kišes (tj. Iza Crkve). Kamen od crkve je upotrebljavan za gradnju Saitove vodenice u selu. Kada je katolik Zef Marka Zef bio na vežbi u Đakovici komandir njegove čete u radničkom bataljonu, Srbijanac, kazivao mu je da su njegovi stari iz Pirana. Otac Mladena Đorđevića u Smaću živeo je u Piranu, odakle se iselio zbog nasilja. Bio je vlasnik pola vodenice u Piranu.
Smatra se da je u ovom selu dobra zemlja i da je to privuklo pretke današnjih Arbanasa u selu.
Arbanasi
Šalja (10 dom.). Izgleda da su oni došli u selo prvi od Arbanasa, a posle njih Tsač. I jedni i drugi su došli pre četiri pojasa. Nedavno se jedna poturčena porodica Šaljana odselila u Prizren (Selfer Ćamilović). — Elgian — Tsač (14 dom ) su došli u Pirane iz Vranića i svi u selu su postali od jedne kuće, svi su jedna „vlaznija“ — Krasnići (1 dom.) su došli u Pirane iz Nibala..— Marina ili Sop (3 dom.) —Bitič (8 dom.) Od Bitiča Amza Sait je došao pre 10 godina iz Milanovića u Podrimskom srezu, porodica Osmana Ametovića iz Hasa i zato se zovu Hasjani. — Gaš (2 dom.) Jedan od njih —bakalin Abaz Aslanović— je rodom iz Đakovice. — Ljatifović Dalit (1 dom.) se doselio iz Bljača pre 10 godina.
Turci
Još 1931. bile su u selu dve turske porodice, od kojih je jedna izumrla, a druga se preselila u Prizren.
Cigani
Bilo ih je 1940. godine 15 domaćinstava. Svi su Mađupi i izdaju se većinom za Beriše i Gašane. Dve porodice vele da su Bitiči. Došli su u selo kao sluge, i neki 1940. imaju svoje kuće.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović
24. jul 2018. u 07:53
Vojislav Ananić
Landovica
Po predanju, bilo je neko veliko selo na prostoru gde su sada naseljenici, sve do sela Tupeca. Priča se da je tu bilo 70 kuća i da ih je pomorila čuma. Po šumi ima rupa gde su se sklanjali od čume i spasli su se oni koji su bili izbegli iz sela. Kad je morila kuga, u selu su živeli Arbanasi i njihove čifčije i jedna mahala se zvala Beglerska; mala. Posle se obnovilo selo u šumi sa 5—6 kuća. Na staro hrišćansko stanovništvo u selu podseća ime Markove češme.
Đok Tuša od plemena Kčira, sada u Veleži, pričao mi je 1940. da su njegovi proveli u Landovici oko 70 godina i tu su bili do pre 33 godine. Kad su oni došli u Landovicu, a oni su bili prvi katolici Arbanasi koji su došli, tu su zatekli 12 domova čafčija muslimana Gorana. Međutim, muslimani Arbanasi ne znaju ili neće da znaju ništa o tim Goranima. Kčire su došle u Landovicu iz Skivjana, gde su živeli oko 40 godina.
Arbanasi
Gaš (4 dom.). — Tsač (3 dom.).— Krasnići (4 dom.) — Bitič (2 drm.)- Došli su u Landovicu iz Špinadije pre nekih 40—50 godina (došao Uk Čareti) a starinom su iz sela Čareta ili Ćereta u plemenu Bitiču. — Hoti: Asanović Đema (1 dom.) je došao iz Pirana; — Marina (1 dom.) su prešli iz sela Godena u Hasu pre 20 godina. — Beriši (1 dom.) su došli iz Brestovca. — Zećirović Ibiš (1 dom.) je iz Leskovca. — Ajetovići (1 dom.) su takođe izbeglice iz Leskovca.
— Osmanovići (1 dom.). Otac Jusuf došao je iz Kalisa u Ljumi. — Braimović Alil (1 dom.) je došao pre 20 godina iz Krajka u Hasu.
Cigani
1940. godine bilo je više od 10 porodica muslimanskih Cigana.
Srbi naseljenici
Paunković Ljuba (1 dom.) Doseljen iz Toplice.
— Neki od naseljenika koji su dobili zemlju u Tupecu počeli su da grade kuće u Landovici.
Izvor: Različita etnološka građa s Kosova i Metohije – Milenko S. Filipović