Opština Prizren:
Atmađa, Belobrod, Biluša, Bljač, Brezna, Brodosavce, Brut, Buzec, Buča, Veleža, Vlašnja, Vrbičane, Vrbnica, Gornja Srbica, Gornje Ljubinje, Gornje Selo, Gorožup, Graždanik, Grnčare, Dedaj, Dobrušte, Dojnice, Donja Srbica, Donje Ljubinje, Drajčići, Dušanovo, Đonaj, Živinjane, Žur, Zaplužje, Zgatar, Zjum Opoljski, Zjum Has, Zojić, Zrze, Jablanica, Ješkovo, Kabaš, Kabaš Has, Kapra, Karašinđerđ, Kobanja, Kojuš, Koriša, Kosovce, Krajk, Kuklibeg, Kukovce, Kušnin, Kuštendil, Landovica, Lez, Leskovac, Lokvica, Ljubižda, Ljubižda Has, Ljubičevo, Ljukinaj, Ljutoglav, Mazrek, Mala Kruša, Mamuša, Manastirica, Medvece, Miljaj, Muradem, Mušnikovo, Našec, Nebregošte, Nova Šumadija, Novake, Novo Selo, Petrovo Selo, Pirane, Plava, Plajnik, Planeja, Planjane, Poslište, Pousko, Prizren, Randubrava, Rence, Rečane, Romaja, Skorobište, Smać, Sredska, Stružje, Trepetinca, Tupec, Hoča Zagradska, Caparce, Šajinovac, Škoza i Špinadija.
18. jul 2018. u 06:45
Vojislav Ananić
Kabaš
U granicama ovoga sela ima stari manastir Sv. Marka. Inače, opšte je uverenje da u starini tu nije ni bilo selo (ali mi jedan Arbanas reče da je bilo selo koje se zvalo Sveti Petar). U selu vda Savina livada: prozvana je po svom bivšem vlasniku Savi, koji je živeo u Mužljaku zaseoku Koriše. Sem ponekog kaluđera i sluge u manastiru, selo je danas čisto arbanaško.
Naselje je veoma raštrkano. Razlikuju se dve glavne mahale: Zejnel-mala i Gur-Mala.
Sva kazivanja se slažu u tome da su selo osnovali pre nekih 200 godina doseljenici iz Kabaša, koji su došli kao katolici. Svuda u okolini se priča kako su došla tri brata Miridita i kroz Korišu proterala šarenu svinju sa devet prasadi. Docnije su pridolazili jedan po jedan i drugi pojedinci iz istog roda, pa je bilo doseljavanja i drugih rodova. Naselje je prozvano Kabaš po selu Kabašu u Pukia kod Skadra odakle su bili prvi doseljenici. Vremenom i postupno svi su prešli na islam, neki srazmerno u novije vreme. Znaju da sy istog porekla stanovnici sela Kabaša u Hasu i Kabaša u Gornjoj Moravi, kao i stanovnici obližnjeg sela Grekovca. Svi su oni među sobom još blizak rod.
Pod Kabašem je veoma staro naselje Koriša. Danas je i ono u većini arbanaško i Arbanasi u Kabašu i Koriši smatraju ta dva sela jednim naseljem. To je usled toga što su Arbanasi u Koriši gotovo svi samo ogranci pojedinih rodova u Kabašu koji su se spustili dole, a i danas mnogi Kabašani imaju u Koriši kuće i pojate, jer imaju imanja u polju i po dotrebi borave i u Koriši.
U selu ima 60 domaćinstava. Sem 3 domaćinstva od roda Gegaj , koji vode poreklo od jednog doseljenika iz nekog drugog plemena a sada se već i oni pribrajaju uz ostale svi ti ostali (rodovi: Kykaj, Bopćor, Redžaj, Myčaj, Dulaj, Ukimeraj i dr.) su Kabašani a od plemena Tsač. Nekoliko porodica je u novije vreme prešlo u Prizren.
Izvor: Prizrenski Podgor, Milenko S. Filipović
18. jul 2018. u 07:02
Vojislav Ananić
Koriša
Ovo je veoma staro srpsko naselje, ali sada u njemu pored Srba, živi i znatan broj muslimanskih Arbanasa. Naselje sačinjavaju selo Koriša i zaselak Mužljak čisto arbanaški.
I Srbi i Arbanasi pričaju da je iznad Koriše bio grad na Kalištu. Turci nisu mogli da uđu u taj grad sve dok ih nije uputila jedna žena od Tatičinih iz Ljubižde kako će ući. Neki vele da je to bio Čivutski grad. U Mužljaku stoje ostaci srpske crkve Sv, Preobraženja. Ne samo Srbi nego i Arbanasi pričaju kako je nekada kod te crkve u Mužljaku održavan velik sabor dok se Srbi iz Mužljaka nisu razišli. U Koriši je priča se, bilo devet srpskih crkava i za osam od njih znaju i gde su bile, a za devetu — Sv. Jelenu — ne znaju.
Priča se da su se mnogi Srbi iselili u Beograd, Niš i drugde, a da su se neki iselili u Bosnu. Pred oslobođenje (1912) bilo je u Koriši oko 40—50 srpskih domova, od kojih su se mnogi iselili u Prizren. Bugarska okupacija, 1915. zatekla ih je oko 20, da se za to vreme broj njihov spusti na 8, a i ti su se bili svi sem jedne kuće sklonili u Prizren.
Godine 1904. bilo je u selu 9 rodova sa 14 domaćinstava pravoslavnih Srba i 2 roda sa 5 domaćinstava katoličkih Srba. Katoličkih Srba uopšte nema niti je bilo (možda se radilo o katoličkim Arbanasima u Ljutoglavu). Od pravoslavnih 1 rod (2 dom.) je bio starinački, po jedan iz Plava i Gusinja 3 tri iz Sirinića i tri iz sela u okolini Prizrena. Danas (1940) u selu ima domaćih Srba i naseljenika.
Pravoslavni Srbi. U novije vreme su izumrli Kerinci koji su bili starinom iz Gusinja i bili su pobegli od muslimana zbog neke devojke.
— Aleksini (1 dom. Ćurđevdan i Đurđic). Došli su sa Kosova pre nekih 100 godina. — Kolinci (3 dom., Đurđevdan i Đurđic) su starinom Sinikovci iz Sevca u Siriniću. — Movljanci (3 dom., Nikoljdan i proletnji Sv. Nikola) su poreklom iz sela Movljana. — Smaćani (2 dom., Đurđevdan i jesenji mrsni Sv. Đorđe) su možda starinci u Koriši. Od starine su ljudi u ovom rodu bili borbeni i zauzimljivi i stoga su mnogo ginuli od puške. Dedovi sadašnje generacije bili su se sklonili u Smać, pošto im je otac poginuo, i zato se zovu Smaćani.
— Dimitrijevići (1 dom. Sv. Nikola) su starinom iz Sevca u Siriniću. — Ivanovići (1 dom., Sv. Petka): otac je došao iz Sevca. — Jevtići (1 dom., Sv. Nikola) su došli iz Bitinja pre 50 godina. — Filipovci (1 dom., Sv. Varvara) su možda takođe iz Bitinja.
Naseljenici. Radovanovići (3 dom.) Arhanđelovdan i Lesendrovdan) su došli iz Vlahinje u Toplici, a u Vlahinju su došdi iz Sandžaka. Inače, starinom su Vasojevići. Od tog su roda i Čukići (1 dom.). — Jovanovići (3 dom., Nikoljdan) su došli 1935. iz Preskoča (Kuršumlija). — Kovačevići (1 dom.) Pantelijevdan i Đurđic) su došli 1935. iz Čučale (Kuršumlija), — Radulović Hristivoje (1 dom.) Nikoljdan), doseljen 1935. iz Toplice a starinom od nepoznatog i neispitanog porekla: 6 domaćinstava.
Muslimanski Cigani. Nuredinović (2 dom.) i M. Avdula (1 dom.) su svi jedan rod i doseljeni iz Sopine.
Izvor: Prizrenski Podgor, Milenko S. Filipović
18. jul 2018. u 07:10
Vojislav Ananić
Ljutoglav
U selu ima mesto Crkvište, gde su 1939. otkriveni ostaci neke crkve.
Pošto su u selu ranije živele čivčije, stanovništvo mu je vrlo mešovito, pa je 1940. bilo: 12 domaćinstava pravoslavnih Srba, 2 muslimanskih i 2 katoličkih Arbanasa, 2 turska i 1 cigansko, svega 19 domaćinstava.
Pravoslavni Srbi. Živkovići (1 dom.) su od Filipovaca u Koriši. — Anđelkovići (1 dom.) su iz Delovaca, nekada velika kuća. Sdave Nikoljdan i Sv. Nikolu u proleće. —Maksimovići (1 dom.) su došli iz Koriše a starinom, su iz Novaka. — Đorpašini (2 dom., Sv. Petka) su iz nekada srpskog sela Veleže. — Pokrovčini (1 dom., Sv. Alimpije) su iz Koriše, odakle ih je dovela majka. — Petarlazini (1 dom., Nikoljdan) su iz Trnja u Podgorskom srezu. — Tanaskovići (1 dom., Đurđevdan i Đurđic): neispitano. — Petrovići (1 dom ) su iz Veleže. — Jevtići (1 dom.): neispitano. — Jovanovići (1 dom.): neispitano. — Dekići (1 dom.) su došli iz Novaka. Ima ih i u Ljubiždi.
Muslimani Arbanasi. Ibraimović Liman (1 dom.) iz Mačiteva.—Ibraimović Uka (1 dom.) iz Dulja oko 1910. Govori srpski.
Katolici Arbanasi. Ranije su ih bile samo tri, a sada (1940) samo jedna kuća sa dve porodice: Nue Prenkovića, koji je došao u tursko vreme iz Zjuma (od roda Duš) i Nikole Nikolića, koji je došao iz Đakovice (odselio se u Prizren).
Turci; Mehmedovići (2 dom.) od roda Ajdinspaije, iz Prizrena, age.
Muslimani Cigani. Bajram Šaha (1 dom.) je došao iz Giljanaca.
Izvor: Prizrenski Podgor, Milenko S. Filipović
18. jul 2018. u 07:21
Vojislav Ananić
Nova Šumadija
Ovo je novo naselje, severno od Ljutoglava, a pored druma Prizren—Uroševac. U selu je 1940. bilo 40 domaćinstava naseljenika pravoslavnih Srba, od kojih su neki došli još 1925, a ostali dolazili postupno docnije. Od prvobitnih naseljenika ostalo je camo oko 15 porodica, a na mesta onih koji su se vratili u svoj kraj došli su većinom Topličani.
Iz Sredske je doseljen Đorđe Apcić (starinom Sekulić, slavi Đurđic), a iz Prizrena 1928. Čemerikić Rista (Đurđic).
Iz Lapova i okoline su doseljeni: Damjanović Čedomir i Mihailo, Đorđević Svetislav, Danilo, Vladimir, Milutin, Hristivoje i Milan, Živančević Dragomir, Pregnić Milan i Luka Milošević Borislav, Radosavljević Vladislav, Živković Života, Pajkić Milovan, Tomić Milorad i Prešić Čedomir i Aleksandar.
Iz Lepeničke opštine: Kojić Marisav. — Iz Rakinačke opštine: Mijatović Živan. — Iz Sevca u Siriniću: Marković Veljko. — Iz Kijevske opštine: Milanović Milutin. — Iz Konjuve (Barbatovačka opština): Andrejić Borisav i Jovanović Nedeljko. — Iz Suvog Dola (Opština Blace): Jugović Miladin i Đurković Dobrosav. Iz Žuča: Milanović Mihailo i Janković Radojica. — Iz Čungule: Mladenović Ljubisav i Lazarević Danilo.— Iz Kosanice (selo Salonjevo): Simijanović Anđelko. — Iz Žalica: Milutinović Svetomir. — Iz Nevada: Milićević Božidar. — Iz Velikih Bonjinaca : Popović Petar. — Iz Sibnice: Dačević Ranko. — Od Nikšića: Šobajić Slavomir. — Iz Đakusa u Dobriču: Veličković Cvetan.
Neispitano: Marković Dragutin.
Izvor: Prizrenski Podgor, Milenko S. Filipović
3. maj 2021. u 20:29
Raša
Poštovanje, ima te li podatke o porodici Savić Milije iz Konjuve, Kuršumlija, da su doseljeni u selo Koriša oko 1933 godine. Slavimo Đurđic.
18. jul 2018. u 09:13
Katarina
Da li mi možete reći nešto više o poreklu prezimena Stefanović iz Prizrena? Tata mi je pričao da je naše pravo prezime Radić, ali da ga je moj pradeda koji se zvao Andreja, promenio u Stefanović. Slavimo Đurđic. Pozdrav
12. januar 2024. u 13:35
Vladan
Ako su tvoji nosili prezime Radic Onda su oni room iz Sela Zivinjane. Moja baba je nosila isto prezime.
21. jul 2018. u 05:20
Vojislav Ananić
Smać
Selo je bilo begovsko, i čifčije su se često smenjivale. Dolazile su pojedinačno sa raznih strana, često bežeći od krvi, a neki tražeći bolje mesto. Posle bi pridolazili i rođaci.
1940. bilo je u selu 8 musl. i 18 kat. arbanaških i 11 srpskih naseljeničkih, svega 37 kuća. Ima nova katolička crkva, podignuta na mestu Kodri.
ARBANASI MUSLIMANI. — Marina, (6 k.). Prešli su u Smać iz Godena, prvi oko 1900. — LJ a lj a (1 k.) iz sela Nikolića u Arbaniji. — Osmanović Ibiš (1 k.), verovatno takođe od Marina, doseljen iz Podrime.
Bila je u selu doskora jedna porodica Beriša (»Gega«), doseljena iz Arbanije, ali od njih više nema niko.
ARBANASI KATOLICI. — Marina (4 k., Sv. Nikola). Neki su došli iz zjumske opštine, neki iz Podrime, neki iz Arbanije. — Š a lj a: 2 k., ranije doseljene, slave Sv. arh. Mihaila, a 2 k., doseljene docnije iz vogovske opštine, slave Bogorodicu. — Tsač (4 k., Sv. Nikola, i 1 k., Sv. Jovan). Dve porodice su došle iz Arbanije, a jedna iz Podrime. — Beriši (5 k., Sv. Nikola). Dve porodice su došle iz okoline Đakovice, a jedna iz Arbanije.
SRBI NASELJENICI. — Bulatovići (3 k., Lučindan) iz Rovaca. — Božovići (1 k., Jovanjdan) iz Ljubova u istočkom; srezu. — Vešovići (2 k., Arhanđelovdan) sa Crnog Vrha u Vasojevićima. — Vujanovići (1 k., Nikoljdan) iz Donjeg Sela u Ljubotinu. — Popovići (1 k., Lučindan) iz Liješnja u Rovcima. — Pešići (1 k., Sv. Petka) iz Bastaja u beranskom srezu. — Stanišići (1 k., Lučindan) iz Rovaca. — Cvijanovići (1 k., Jovanjdan) iz Lijeve Rijeke.
Svi su naseljeni u toku 1932. i 1933.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
21. jul 2018. u 05:28
Vojislav Ananić
Ljubižda
Mahale u selu zovu se: Truče, Gigoli, Bogza, Supe. Glavni potesi se zovu: Gurišta, Ara Bunart (Ara e hunariit), Ljugi Mis (Lugi i Mis?), Ara Seles (Aga e Selles), Ara Đines (Ara e Gjines), Barlić, Livađe, Vorza (tj. grobovi), Ara Mak, Sejište, Trava, Gura Česmes (Gurra e cesmes, česmenska lula), Ara Ises (Isova njiva), Livad Sels, Arat e Staraeels (Arat e Stairaselles). U selu Damnjanu sam slušao da je nekada u Ljubiždi bila crkva.
1940. u selu je bilo 90 musl. arbanaških i 1 srpska, sveta 91 kuća. Priča se da je pre sto godina u selu bilo samo 13 kuća.
ARBANASI MUSLIMANI. — Veruje se da su se prvi u selu naselili pretstavnici roda Ademć (3 k.), ali ne znaju ni odakle ni kada. — P a r al a n g a (9 k.).1) — Osman k a j ć (4 k.) pripadaju Berišima. — Seferć (14 k.). — Memć (6 k.). Đakolj a (4 k.) pripadaju Kriezimza.— M u j ć (14 :k.). — Kaj ili Kajdomć (10 k.). — Đebedži (7 k.). — Gigol (12 k.). — Nrjove (7 k.). Po nekima, iz ove kuće su bile spahije koje su učestvovale u nekim borbama, oko Niša, drugima, oni su bili spahije u okolini Niša i odatle su došli. I sada ih stoga zovu »Nrjova spahit e Nišit«. Srpska okolina smatra da su oni poreklom Srbi Jovovići.
SRBI NASELJENICI. — Bučići (1 k.) iz sela Graševaca u kopaoničkom srezu.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
21. jul 2018. u 05:44
Vojislav Ananić
Kušnin
Smatra se da je selo mlađe od Damnjana. Nekada su u selu bili katolici Fande (Miriditi), ali sada samo jedna muslimanska kuća u selu vodi poreklo od tih starijih stanovnika: svi ostali su došli docnije.
Prvobitno je Kušnin bio naviše u planini. Tamo je sada Kušnin Škret (Kuishnin i Shkret, Pusti Kušnin) i imaju Bunart e Kušnin (Bunart e Kushnini, Kušninski Bunari). Međutim, u selu ima uspomena i na negdašnje srpsko stanovništvo: Bunari Đures i Livadet e Trajkes.
1940. bilo je u selu 58 musl. arbanaških i 5 srpskih naseljeničkih, cvega, 63 kuće.
ARBANASI MUSLIMANI. — F an (3 k.), koji su od plemena M a r i n a, najstariji stanovnici Kušnina. Preci su im bili katolici. Od fisa Marina ima još 15 k. čiji su preci došli docnije iz Skadarske nahije. — Tsač: rodovi Šatr (17 k.), Lutaj (9 k.), Alitaj (8 k.) i Temaj (3 k.). — Gorani: rod Fetamusaj (3 k.): njihovi preci su došli iz Gojre (dakle, srpskog su porekla).
SRBI NASELJENICI. — Petkovići (2 k., Arhanđelovdan) iz Selca u Siriniću. — Kovači (1 k., Nikoljdan) iz Ljubomira (Bileća). — Jankovići (1 k, Nikoljdan) iz Grabovice u Drobnjaku. — Jovanovići (1 k., Sv. Petka) iz petrušinske opštine (Danilovgrad).
Svi su doseljeni 1934, 1935. i 1938.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
21. jul 2018. u 05:49
Vojislav Ananić
Dedaj
Iako je stanovništvo u selu skorašnje i selo od njega dobilo ime, ipak je na ovom mestu i ranije bilo neko selo: ispod sela ima vrlo veliko staro muslimansko groblje. Sami Dedaji bili su se najpre naselili na Arat pr Malj (Arat neper mal, Njidže kod šume), pa se posle spustili naniže gde je bolja zemlja. Glavni potesi u selu zovu se: Žurdelj, Fuša, Gurište, Boka Dedes (Boka e Dedes, Dedina urvina),. Zalina-Zališta.
1940. u selu je bilo 16 arbanaških (od kojih 5 katoličkih i 11 muslimanskih) i 1 ciganska, svega 17 kuća.
ARBANASI. — Prvobitno su u selu bili samo katolici čifčije, čiji je predak Deda došao od Skadra. Od tog roda ima sada muslimana i katolika. Katolici vode poreklo od Dedina sina Balja i njih je 5 k. (Slave Sv. Nikolu). Pripadaju plemenu Oroš—Marina. Od Baljeve braće Osmana i Like vode poreklo musl. rodovi Osmanaj (4 k.) i Likaj (3 k.), a Baljdedaj (4 k.) su muslimanski potomci samog Balja. Daut (52 god. 1940.) broji ovako svoje pretke: Avdula — Dina — Zenun — Balj — Ded, koji je došao u Dedaj. U svojoj matičnoj oblasti bili su blizu Kabašana, pa tako i ovde.
CIGANI. — Ferat Šaban (1 k.) je došao iz damnjanske opštine posle prvog svetskog rata.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.
21. jul 2018. u 05:56
Vojislav Ananić
Romaja
Arbanasi izgovaraju ime sela kao Romaja i Ramaj.
U sedu su potesi: Zalina, Guvništa, Gornja Rakita, Donja Rakita, Brija e Cronit, Brija e Mulinjit, Među Reke, Smonica (arb.), Sejište, Vel. Breg.
Na sredini sela su kužna groblja: kad je selo stradalo od kute, nisu mogli da nose mrtve u groblje izvan sela nego su ih sahranjivali u samom selu. Iznad sela je mesto Kiša (tj. crkvište) sa starim grobljem i tabuisanim (»vakufskim«) dubovima. Na levoj strani reke Daštice a prema Romaji je Voret e Kišajs (Crkveno groblje) koje svojataju katolici, a ima muslimana Arbanasa koji govore da je to srpsko mesto i da je tu zakopana srpska crkva. Dubove na tom mestu smatraju svetim i nisu ih sekli: to su počeli da rade tek naseljenici.
1940. bilo je u selu 45 musl. arbanaških, 5 musl. ciganskih i 5 srpskih naseljeničkih, svega 55 kuća. Selo je veoma zbijeno, a ciganske kuće su u grupi ispod ostalih.
ARBANASI MUSLIMANI. — Krasnići. Prvi su u ovo selo došli rod Duri (6 k.). Posle Dura su došli Hime (15 k.), a posle njih Ćene-Ćele (13 k.). Preci od sva tri roda su došli iz istog mesta. Krasnićima pripadaju i 2 k. od Cana, doseljeni iz Vlahnja. — Tsač: rod Guta (4 k.) su došli iz sela Karašinđerča, od tamošnjih Malaka. Nedavno je došla iz Karašinđerča i 1 k. Malaka. — Šalja: 2 k. su iz Vlahnje u Arbaniji a 1 k. (hodža Muamet) iz Đona. — Kabaši: (1 k.): doseljeni iz sela Kabaša.
CIGANI. — Svega 5 k.
SRBI NASELJENICI. —- Tomanovići (5 k.) su od Nikšića.
Izvor: MILENKO S. FILIPOVIĆ – HAS POD PAŠTRIKOM,SARAJEVO, 1958.