Општина Призрен:
Атмађа, Белоброд, Билуша, Бљач, Брезна, Бродосавце, Брут, Бузец, Буча, Вележа, Влашња, Врбичане, Врбница, Горња Србица, Горње Љубиње, Горње Село, Горожуп, Гражданик, Грнчаре, Дедај, Добруште, Дојнице, Доња Србица, Доње Љубиње, Драјчићи, Душаново, Ђонај, Живињане, Жур, Заплужје, Згатар, Зјум Опољски, Зјум Хас, Зојић, Зрзе, Јабланица, Јешково, Кабаш, Кабаш Хас, Капра, Карашинђерђ, Кобања, Којуш, Кориша, Косовце, Крајк, Куклибег, Куковце, Кушнин, Куштендил, Ландовица, Лез, Лесковац, Локвица, Љубижда, Љубижда Хас, Љубичево, Љукинај, Љутоглав, Мазрек, Мала Круша, Мамуша, Манастирица, Медвеце, Миљај, Мурадем, Мушниково, Нашец, Небрегоште, Нова Шумадија, Новаке, Ново Село, Петрово Село, Пиране, Плава, Плајник, Планеја, Плањане, Послиште, Поуско, Призрен, Рандубрава, Ренце, Речане, Ромаја, Скоробиште, Смаћ, Средска, Стружје, Трепетинца, Тупец, Хоча Заградска, Цапарце, Шајиновац, Шкоза и Шпинадија.
18. јул 2018. у 06:45
Војислав Ананић
Кабаш
У границама овога села има стари манастир Св. Марка. Иначе, опште је уверење да у старини ту није ни било село (али ми један Арбанас рече да је било село које се звало Свети Петар). У селу вда Савина ливада: прозвана је по свом бившем власнику Сави, који је живео у Мужљаку засеоку Корише. Сем понеког калуђера и слуге у манастиру, село је данас чисто арбанашко.
Насеље је веома раштркано. Разликују сe две главне махале: Зејнел-мала и Гур-Мала.
Сва казивања се слажу у томе да су село основали пре неких 200 година досељеници из Кабаша, који су дошли као католици. Свуда у oколини се прича како су дошла три брата Миридита и кроз Коришу протерала шарену свињу са девет прасади. Доцније су придолазили један по један и други појединци из истог рода, па је било досељавања и других родова. Насеље је прозвано Кабаш по селу Кабашу у Пукиа код Скадра одакле су били први досељеници. Временом и поступно сви су прешли на ислам, неки сразмерно у новије време. Знају да сy истог порекла становници села Кабаша у Хасу и Кабаша у Горњој Морави, као и становници оближњег села Грековца. Сви су они међу собом још близак род.
Под Кабашем је веома старо насеље Кориша. Данас је и оно у већини арбанашко и Арбанаси у Кабашу и Кориши сматрају та два села једним насељем. То је услед тога што су Арбанаси у Кориши готово сви само огранци појединих родова у Кабашу који су се спустили доле, а и данас многи Кабашани имају у Кориши куће и појате, јер имају имања у пољу и по дотреби бораве и у Кориши.
У селу има 60 домаћинстава. Сем 3 домаћинства од рода Гегај , који воде порекло од једног досељеника из неког другог племена а сада се већ и они прибрајају уз остале сви ти остали (родови: Kyкај, Бопћор, Реџај, Myчај, Дулај, Укимерај и др.) су Кабашани а од племена Тсач. Неколико породица је у новије време прешло у Призрен.
Извор: Призренски Подгор, Миленко С. Филиповић
18. јул 2018. у 07:02
Војислав Ананић
Кориша
Ово je веома старо српско насеље, али сада у њему поред Срба, живи и знатан број муслиманских Арбанаса. Насеље сачињавају село Кориша и заселак Мужљак чисто арбанашки.
И Срби и Арбанаси причају да је изнад Корише био град на Kaлишту. Турци нису могли да уђу у тај град све док их није упутила једна жена од Татичиних из Љубижде како ће ући. Неки веле да је то био Чивутски град. У Мужљаку стоје остаци српске цркве Св, Преображења. Не само Срби него и Арбанаси причају како је некада код те цркве у Мужљаку одржаван велик сабор док се Срби из Мужљака нису разишли. У Кориши је прича се, било девет српских цркава и за осам од њих знају и где су биле, а за девету — Св. Јелену — не знају.
Прича се да су се многи Срби иселили у Београд, Ниш и другде, а да су се неки иселили у Босну. Пред ослобођење (1912) било је у Кориши око 40—50 српских домова, од којих су се многи иселили у Призрен. Бугарска окупација, 1915. затекла их је око 20, да се за то време број њихов спусти на 8, а и ти су се били сви сем једне куће склонили у Призрен.
Године 1904. било је у селу 9 родова са 14 домаћинстава православних Срба и 2 рода са 5 домаћинстава католичких Срба. Католичких Срба уопште нема нити је било (можда се радило о католичким Арбанасима у Љутоглаву). Од православних 1 род (2 дом.) је био стариначки, по један из Плава и Гусиња 3 три из Сиринића и три из села у околини Призрена. Данас (1940) у селу има домаћих Срба и насељеника.
Православни Срби. У новије време су изумрли Керинци који су били старином из Гусиња и били су побегли од муслимана због неке девојке.
— Алексини (1 дом. Ћурђевдан и Ђурђиц). Дошли су са Косова пре неких 100 година. — Колинци (3 дом., Ђурђевдан и Ђурђиц) су старином Синиковци из Севца у Сиринићу. — Мовљанци (3 дом., Никољдан и пролетњи Св. Никола) су пореклом из села Мовљана. — Смаћани (2 дом., Ђурђевдан и јесењи мрсни Св. Ђорђе) су можда старинци у Кориши. Од старине су људи у овом роду били борбени и заузимљиви и стога су много гинули од пушке. Дедови садашње генерације били су се склонили у Смаћ, пошто им је отац погинуо, и зато се зову Смаћани.
— Димитријевићи (1 дом. Св. Никола) су старином из Севца у Сиринићу. — Ивановићи (1 дом., Св. Петка): отац је дошао из Севца. — Јевтићи (1 дом., Св. Никола) су дошли из Битиња пре 50 година. — Филиповци (1 дом., Св. Варвара) су можда такође из Битиња.
Насељеници. Радовановићи (3 дом.) Арханђеловдан и Лесендровдан) су дошли из Влахиње у Топлици, а у Влахињу су дошди из Санџака. Иначе, старином су Васојевићи. Од тог су рода и Чукићи (1 дом.). — Јовановићи (3 дом., Никољдан) су дошли 1935. из Прескоча (Куршумлија). — Ковачевићи (1 дом.) Пантелијевдан и Ђурђиц) су дошли 1935. из Чучале (Куршумлија), — Радуловић Христивоје (1 дом.) Никољдан), досељен 1935. из Топлице а старином од непознатог и неиспитаног порекла: 6 домаћинстава.
Муслимански Цигани. Нурединовић (2 дом.) и М. Авдула (1 дом.) су сви један род и досељени из Сопине.
Извор: Призренски Подгор, Миленко С. Филиповић
18. јул 2018. у 07:10
Војислав Ананић
Љутоглав
У селу има место Црквиште, где су 1939. откривени остаци неке цркве.
Пошто су у селу раније живеле чивчије, становништво му је врло мешовито, па је 1940. било: 12 домаћинстава православних Срба, 2 муслиманских и 2 католичких Арбанаса, 2 турска и 1 циганско, свега 19 домаћинстава.
Православни Срби. Живковићи (1 дом.) су од Филиповаца у Кориши. — Анђелковићи (1 дом.) су из Деловаца, некада велика кућа. Сдаве Никољдан и Св. Николу у пролеће. —Максимовићи (1 дом.) су дошли из Корише а старином, су из Новака. — Ђорпашини (2 дом., Св. Петка) су из некада српског села Вележе. — Покровчини (1 дом., Св. Алимпије) су из Корише, одакле их је довела мајка. — Петарлазини (1 дом., Никољдан) су из Трња у Подгорском срезу. — Танасковићи (1 дом., Ђурђевдан и Ђурђиц): неиспитано. — Петровићи (1 дом ) су из Вележе. — Јевтићи (1 дом.): неиспитано. — Јовановићи (1 дом.): неиспитано. — Декићи (1 дом.) су дошли из Новака. Има их и у Љубижди.
Муслимани Арбанаси. Ибраимовић Лиман (1 дом.) из Мачитева.—Ибраимовић Ука (1 дом.) из Дуља око 1910. Говори српски.
Католици Арбанаси. Раније су их биле само три, а сада (1940) само једна кућа са две породице: Нуе Пренковића, који је дошао у турско време из Зјума (од рода Душ) и Николе Николића, који је дошао из Ђаковице (одселио се у Призрен).
Турци; Мехмедовићи (2 дом.) од рода Ајдинспаије, из Призрена, аге.
Муслимани Цигани. Бајрам Шаха (1 дом.) је дошао из Гиљанаца.
Извор: Призренски Подгор, Миленко С. Филиповић
18. јул 2018. у 07:21
Војислав Ананић
Нова Шумадија
Ово је ново насеље, северно од Љутоглава, а поред друма Призрен—Урошевац. У селу је 1940. било 40 домаћинстава насељеника православних Срба, од којих су неки дошли још 1925, а остали долазили поступно доцније. Од првобитних насељеника остало је cамо око 15 породица, а на места оних који су се вратили у свој крај дошли су већином Топличани.
Из Средске је досељен Ђорђе Apcић (старином Секулић, слави Ђурђиц), а из Призрена 1928. Чемерикић Риста (Ђурђиц).
Из Лапова и околине су досељени: Дамјановић Чедомир и Михаило, Ђорђевић Светислав, Данило, Владимир, Милутин, Христивоје и Милан, Живанчевић Драгомир, Прегнић Милан и Лука Милошевић Борислав, Радосављевић Владислав, Живковић Живота, Пајкић Милован, Томић Милорад и Прешић Чедомир и Александар.
Из Лепеничке општине: Којић Марисав. — Из Ракиначке општине: Мијатовић Живан. — Из Севца у Сиринићу: Марковић Вељко. — Из Кијевске општине: Милановић Милутин. — Из Коњуве (Барбатовачка општина): Андрејић Борисав и Јовановић Недељко. — Из Сувог Дола (Општина Блаце): Југовић Миладин и Ђурковић Добросав. Из Жуча: Милановић Михаило и Јанковић Радојица. — Из Чунгуле: Младеновић Љубисав и Лазаревић Данило.— Из Косанице (село Салоњево): Симијановић Анђелко. — Из Жалица: Милутиновић Светомир. — Из Невада: Милићевић Божидар. — Из Великих Боњинаца : Поповић Петар. — Из Сибнице: Дачевић Ранко. — Од Никшића: Шобајић Славомир. — Из Ђакуса у Добричу: Величковић Цветан.
Неиспитано: Марковић Драгутин.
Извор: Призренски Подгор, Миленко С. Филиповић
3. мај 2021. у 20:29
Раша
Поштовање, има те ли податке о породици Савић Милије из Коњуве, Куршумлија, да су досељени у село Кориша око 1933 године. Славимо Ђурђиц.
18. јул 2018. у 09:13
Катарина
Да ли ми можете рећи нешто више о пореклу презимена Стефановић из Призрена? Тата ми је причао да је наше право презиме Радић, али да га је мој прадеда који се звао Андреја, променио у Стефановић. Славимо Ђурђиц. Поздрав
12. јануар 2024. у 13:35
Vladan
Ako su tvoji nosili prezime Radic Onda su oni room iz Sela Zivinjane. Moja baba je nosila isto prezime.
21. јул 2018. у 05:20
Војислав Ананић
Смаћ
Село је било беговско, и чифчије су се често смењивале. Долазиле су појединачно са разних страна, често бежећи од крви, а неки тражећи боље место. После би придолазили и рођаци.
1940. било је у селу 8 мусл. и 18 кат. арбанашких и 11 српских насељеничких, свега 37 кућа. Има нова католичка црква, подигнута на месту Кодри.
АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Марина, (6 к.). Прешли су у Смаћ из Годена, први око 1900. — Љ а љ а (1 к.) из села Николића у Арбанији. — Османовић Ибиш (1 к.), вероватно такође од Марина, досељен из Подриме.
Била је у селу доскора једна породица Бериша (»Гега«), досељена из Арбаније, али од њих више нема нико.
АРБАНАСИ КАТОЛИЦИ. — Марина (4 к., Св. Никола). Неки су дошли из зјумске општине, неки из Подриме, неки из Арбаније. — Ш а љ а: 2 к., раније досељене, славе Св. арх. Михаила, а 2 к., досељене доцније из воговске општине, славе Богородицу. — Тсач (4 к., Св. Никола, и 1 к., Св. Јован). Две породице су дошле из Арбаније, а једна из Подриме. — Бериши (5 к., Св. Никола). Две породице су дошле из околине Ђаковице, а једна из Арбаније.
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Булатовићи (3 к., Лучиндан) из Роваца. — Божовићи (1 к., Јовањдан) из Љубова у источком; срезу. — Вешовићи (2 к., Арханђеловдан) са Црног Врха у Васојевићима. — Вујановићи (1 к., Никољдан) из Доњег Села у Љуботину. — Поповићи (1 к., Лучиндан) из Лијешња у Ровцима. — Пешићи (1 к., Св. Петка) из Бастаја у беранском срезу. — Станишићи (1 к., Лучиндан) из Роваца. — Цвијановићи (1 к., Јовањдан) из Лијеве Ријеке.
Сви су насељени у току 1932. и 1933.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
21. јул 2018. у 05:28
Војислав Ананић
Љубижда
Махале у селу зову се: Труче, Гиголи, Богза, Супе. Главни потеси се зову: Гуришта, Ара Бунарт (Ara е hunariit), Љуги Мис (Lugi i Mis?), Ара Селес (Ага е Selles), Ара Ђинес (Ara е Gjines), Барлић, Ливађе, Ворза (тј. гробови), Ара Мак, Сејиште, Трава, Гура Чесмес (Gurra е cesmes, чесменска лула), Ара Исес (Исова њива), Ливад Селс, Арат е Стараеелс (Arat е Stairaselles). У селу Дамњану сам слушао да је некада у Љубижди била црква.
1940. у селу је било 90 мусл. арбанашких и 1 српска, света 91 кућа. Прича се да je пре сто година у селу било само 13 кућа.
АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Верује се да су се први у селу населили претставници рода Адемћ (3 к.), али не знају ни одакле ни када. — П а р ал а н г а (9 к.).1) — Осман к а ј ћ (4 к.) припадају Беришима. — Сеферћ (14 к.). — Мемћ (6 к.). Ђакољ а (4 к.) припадају Криезимза.— М у ј ћ (14 :к.). — Кај или Кајдомћ (10 к.). — Ђебеџи (7 к.). — Гигол (12 к.). — Нрјове (7 к.). По некима, из ове куће су биле спахије које су учествовале у неким борбама, око Ниша, другима, они су били спахије у околини Ниша и одатле су дошли. И сада их стога зову »Нрјова спахит е Нишит«. Српска околина сматра да су они пореклом Срби Јововићи.
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Бучићи (1 к.) из села Грашеваца у копаоничком срезу.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
21. јул 2018. у 05:44
Војислав Ананић
Кушнин
Сматра се да је село млађе од Дамњана. Некада су у селу били католици Фанде (Миридити), али сада само једна муслиманска кућа у селу води порекло од тих старијих становника: сви остали су дошли доцније.
Првобитно је Кушнин био навише у планини. Тамо је сада Кушнин Шкрет (Kuishnin i Shkret, Пусти Кушнин) и имају Бунарт е Кушнин (Bunart е Kushnini, Кушнински Бунари). Међутим, у селу има успомена и на негдашње српско становништво: Бунари Ђурес и Ливадет е Трајкес.
1940. било је у селу 58 мусл. арбанашких и 5 српских насељеничких, cвегa, 63 куће.
АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Ф ан (3 к.), који су од племена М а р и н а, најстарији становници Кушнина. Преци су им били католици. Од фиса Марина има још 15 к. чији су преци дошли доцније из Скадарске нахије. — Тсач: родови Шатр (17 к.), Лутај (9 к.), Алитај (8 к.) и Темај (3 к.). — Горани: род Фетамусај (3 к.): њихови преци су дошли из Гојре (дакле, српског су порекла).
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. — Петковићи (2 к., Арханђеловдан) из Селца у Сиринићу. — Ковачи (1 к., Никољдан) из Љубомира (Билећа). — Јанковићи (1 к, Никољдан) из Грабовице у Дробњаку. — Јовановићи (1 к., Св. Петка) из петрушинске општине (Даниловград).
Сви су досељени 1934, 1935. и 1938.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
21. јул 2018. у 05:49
Војислав Ананић
Дедај
Иако је становништво у селу скорашње и село од њега добило име, ипак је на овом месту и раније било неко село: испод села има врло велико старо муслиманско гробље. Сами Дедаји били су се најпре населили на Арат пр Маљ (Arat neper mal, Њиџе код шуме), па се после спустили наниже где је боља земља. Главни потеси у селу зову се: Журдељ, Фуша, Гуриште, Бока Дедес (Boka е Dedes, Дедина урвина),. Залина-Залишта.
1940. у селу је било 16 арбанашких (од којих 5 католичких и 11 муслиманских) и 1 циганска, свега 17 кућа.
АРБАНАСИ. — Првобитно су у селу били само католици чифчије, чији је предак Деда дошао од Скадра. Од тог рода има сада муслимана и католика. Католици воде порекло од Дедина сина Баља и њих је 5 к. (Славе Св. Николу). Припадају племену Орош—Марина. Од Баљеве браће Османа и Лике воде порекло мусл. родови Османај (4 к.) и Ликај (3 к.), а Баљдедај (4 к.) су муслимански потомци самог Баља. Даут (52 год. 1940.) броји овако свoje претке: Авдула — Дина — Зенун — Баљ — Дед, који је дошао у Дедај. У својој матичној области били су близу Кабашана, па тако и овде.
ЦИГАНИ. — Ферат Шабан (1 к.) је дошао из дамњанске општине после првог светског рата.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.
21. јул 2018. у 05:56
Војислав Ананић
Ромаја
Арбанаси изговарају име села као Ромаја и Рамај.
У седу су потеси: Залина, Гувништа, Горња Ракита, Доња Ракита, Брија е Цронит, Брија е Мулињит, Међу Реке, Смоница (арб.), Сејиште, Вел. Брег.
На средини села су кужна гробља: кад је село страдало од куте, нису могли да носе мртве у гробље изван села него су их сахрањивали у самом селу. Изнад села је место Киша (тј. црквиште) са старим гробљем и табуисаним (»вакуфским«) дубовима. На левој страни реке Даштице а према Ромаји је Ворет е Кишајс (Црквено гробље) које својатају католици, а има муслимана Арбанаса који говоре да је то српско место и да је ту закопана српска црква. Дубове на том месту сматрају светим и нису их секли: то су почели да раде тек насељеници.
1940. било је у селу 45 мусл. арбанашких, 5 мусл. циганских и 5 српских насељеничких, свега 55 кућа. Село је веома збијено, а циганске куће су у групи испод осталих.
АРБАНАСИ МУСЛИМАНИ. — Краснићи. Први су у ово село дошли род Дури (6 к.). После Дура су дошли Химе (15 к.), а после њих Ћене-Ћеле (13 к.). Преци од сва три рода су дошли из истог места. Краснићима припадају и 2 к. од Цана, досељени из Влахња. — Тсач: род Гута (4 к.) су дошли из села Карашинђерча, од тамошњих Малака. Недавно је дошла из Карашинђерча и 1 к. Малака. — Шаља: 2 к. су из Влахње у Арбанији а 1 к. (хоџа Муамет) из Ђона. — Кабаши: (1 к.): досељени из села Кабаша.
ЦИГАНИ. — Свега 5 к.
СРБИ НАСЕЉЕНИЦИ. —- Томановићи (5 к.) су од Никшића.
Извор: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ – ХАС ПОД ПАШТРИКОМ,САРАЈЕВО, 1958.