Порекло презимена, село Љутоглав (Призрен)

Порекло становништва села Љутоглав, општина Призрен. Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије” из 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште напомене.

У селу има место Црквиште, где су 1939. откривени остаци неке цркве.

Пошто су у селу раније живеле чивчије, становништво му је врло мешовито, па је 1940. било: 12 домаћинстава православних Срба, 2 муслиманских и 2 католичких Арбанаса, 2 турска и 1 циганско, свега 19 домаћинстава.

Православни Срби.

-Живковићи (1 дом.) су од Филиповаца у Кориши.

-Анђелковићи (1 дом.) су из Деловаца, некада велика кућа. Спаве Никољдан и Св. Николу у пролеће.

-Максимовићи (1 дом.) су дошли из Корише, а старином су из Новака.

-Ћорпашини (2 дом., Св. Петка) су из некада српског села Вележе.

-Покровчини (1 дом., Св. Алимпије) су из Корише, оданле их је довела мајка.

-Петарлазини (1 дом. , Никољдан) су из Трња у Подгорском срезу.

–Танасковићи (1 дом., Ђурђевдан и Ђурђиц): неиспитано.

-Петровићи (1 дом.) су из Вележе.

-Јевтића (1 дом.): неиспитано.

-Јовановићи (1 дом.): неиспитано.

-Декићи (1 дом.) су дошли из Новака. Има их и у Љубижди.

Муслимани Арбанаси.

-Ибраимовић Лиман (1 дом.) из Мачитева.

-Ибраимовић Ука (1 дом.), из дуља, око 1910. Говори српски.

Католици Арбанаси.

Раније су их биле само три, а сада (1940) само једна кућа са две породице:

-Нуе Пренковића, који је дошао у турско вреМе иа Зјума (од рода Душ), и:

-Николе Николића, који је дошао из Ђаковице (одселио се у Призрен).

Турци:

-Мехмедовићи (2 дом.) од рода Ајдинспаије, из Призрена, аге.

Муслимани Цигани.

-Бајрам Шаха (1 дом.) је дошао из Гиљанаца.

ИЗВОР: Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије” из 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

* * *

Порекло становништва села Љутоглав према студији Милете Букумирића “Из Подриме и Призренског подгора”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај и тип села.

Село лежи у долини, поред пута Призрен – Сува Река, око 8 км североисточно од Призрена. Насеље је збијеног типа. Куће су размештене са обе стране пута, који се на једном месту рачва под правим углом, те село добија облик слова Т. Електрична енергија и водовод изменили су начин живота Љутоглава.

Школство.

До IV разреда деца уче у своме селу, а од петог до осмог у суседном селу Љубижди. Гробље је истурено на једној хумки обраслој ситногорицом. У њему се запажају стари камени крстови обрасли маховином.

Име селу.

За назив села везана је легенда. Један сиромашни младић из села најмио се да чува овце неком имућном човеку у Сиринићкој Жупи. Овде је чувао по обронцима Шаре поред језера. Једнога дана пао му је кавал у језеро. Пошто није могао да га дохвати, помирио се са судбином да га је изгубио. Младић је повремено долазио кући да промени рубље. Кад је код куће угледао кавал зачудио се. Сестра му је објаснила да је једнога дана прала на реци и угледала кавал, који је вода носила. Ухватила га је, препознала и донела кући. Пошто му је сестра то испричала, младић је схватио да је кавал вода донела из језера и да постоји могућност да јој шаље овчег меса. Договорио се са сестром да она у одређено време чека месо, које ће он бацити у језеро а вода донети у село. Кад је отишао за овцама, заклао је овцу, месо бацио у језеро, а газди рекао да му је овцу однео вук. Сестра је чекала на реци и после извесног времена ухватила овцу, коју је носила вода. Кад је чобанин сазнао да је успео, учестао је са тим. Газда је посумњао у чобанина, па је припазио шта ради. Кришом је ишао за њим. Једнога дана га је ухватио на делу. Откинуо му је главу и бацио је у језеро. Сестра је по договору чекала на реци, али је вода уместо овце донела братову главу. Ухватила ју је и узвикнула: „Моја љута гчаво!” Од тада се село зове .Љутоглав. Ова легенда је позната и у Сиринићкој жупи, а на територији села Јажинце постоје хидроними Језеро и Гинивода – место где вода понире.

Данас у Љутоглаву не постоји река, јер је њена вода каптирана, те снабдева Суву Реку, Коришу и Љутоглав.

Старине у селу.

Мештани чувају предање да је у селу постојала црква Свети Врач (данас постоји топоним Црквшџте).

Структура становништва.

За последњих петнаест година иселило се седам српских кућа, а једанаест су y фази исељавања. Већину становништва чине Албанци којих има око 40 кућа. Информатори су ми саопштили да је у селу пре петнаест година била другачија етничка структура. Већину становништва чинили су Срби. Поред њих биле су и две албанске (једна муслиманске и једна католичке вероисповести) и две турске ·куће.

У Љутоглаву су обрађене 22 српске куће. Просечан број чланова у њима је 6,22.

Девет кућа порекло везују за Црну Гору. Од њих је шест дошло из околине Иванграда у 19. веку, док три не чувају предање из којег места су им се преци доселили. Из суседних села доселило се девет кућа, и то: четири из Вележе 1915, три из Корише уочи првог светског рата и две из села Новаке (једна почетком овог века, а друга 1965. године). Преци четири куће доселили су се из села Деловце код Суве Реке.

Родови.

-Анђелковић, 4 куће. Преци су им се доселили из села Деловце код Суве Реке око 1850. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Имају породични надимак Ћумурђије, зато што су им преци производили ћумур.

-Јевтић, три куће. Преци су им се доселили из околине Иванграда крајем прошлог века. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Ђурђевдан. Имају породични надимак Мечкари.

-Јовановић, једна кућа. Преци су им се доселили из околине Иванграда крајем прошлог века. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Ђурђевдан. Имају породични надимак Мечкари.

-Лазић, три куће. Преци су им се некада давно доселили из Црне Горе. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Имају породични надимак Ћелавци, а секундарно презиме Петар-Лазинци.

-Мечкари, породични надимак Јевтића, Петковића и Јовановића.

-Пашинци, породични надимак Спасића.

-Петар-Лазинци, секундарно презиме Лазића

-Петковић, две куће. Преци су им се доселили из околине Иванграда крајем прошлог века. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава ЂБурђевдан. Имају породични надимак Мечкари.

-Петровић, једна кућа. Доселили су се из суседног села Новаке 1965. године. Слава СветиАранђео.

-Симић, три куће. Доселиле су се из суседног села Корише пре Првог светског рата. Баба им је дошла са петоро деце у Лазиће, па су до 1921. године са њима живели у заједници, те и они носе породични надимак Ћелавци. Слава Свети Ђорђе Алемпије.

-Спасић, четири куће. Доселили су се из суседног села Вележе око 1915. године, а y Вележу су прешли око 160 година раније из Велике Хоче код Ораховца. До ослобођења су се презивали Тодоровић. Ново презиме су узели по информаторовом деди Спаси. Имају породични надимак Пашинци. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Стојковић, једна кућа. Доселили су се из суседног села Новаке почетком овог века. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Тодоровић, раније презиме Спасића.

-Ћелавци, породични надимак Лазића и Симића.

-Ћумурџије, породични надимак Анђелковића.

ИЗВОР: Према студији Милете Букумирића “Из Подриме и Призренског подгора”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.