Порекло презимена, село Кориша (Призрен)

Порекло становништва селаа Кориша, општина Призрен. Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије” из 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште напомене.

Ово је веома старо српско насеље, али сада у њему, поред Срба, живи и знатан број муслиманских Арбанаса. Насеље сачињавају село Кориша и заселак Мужљак, чисто арбанашки. И Срби и Арбанаси причају да је изнад Корише био град на Калишту. Турци нису могли да уђу у тај град све док их није упутила једна жена од Татичиних из Љубижде како ће ући. Неки веле да је то био Чивушски град. У Мужљаку стоје остаци српске цркве Св. Преображења. Не само Срби него и Арбанаси причају како је некада код те цркве у Мужљаку одржаван велик сабор, док се Срби из Мужљака нису разишли.

Старине.

У Кориши је, прича се, било девет српских цркава и за осам од њих знају и где су биле, а за девету – Св. Јелену – не знају.

Прича се да су се многи Срби иселили y Београд, Ниш и другде, а да су се неки иселили у Босну. Пред ослобођење (1912) било је у Кориши око 40–50 српских домова, од којих су се многи иселили y Призрен.

Бугарска окупација, 1915, затекла их је око 20, да се за то време број њихов спусти на 8, а и ти су се били сви сем једне куће склонили у Призрен.

Године 1904. било је у селу 9 родова са 14 домаћинстава православних Срба и 2 рода са 5 домаћинстава католичких Срба. Католичких Срба уопште нема нити је било (можда се радило o католичким Арбанасима у Љутоглаву). Од православних 1 род (2 дом.) је био сгариначки, по један из Плава и Гусиња, три из Сиринића и три из села у околини Призрена. Данас (1940) y селу има домаћих Срба и насељеника.

Православни Срби.

У новије време су изумрли:

-Керинци, који су били старином из Гушња и били су побегли од муслимана због неке девојке.

-Лексини (1 дом., Ђурђевдан и Ђурђиц). Дошли су са Косова пре неких 100 година.

-Колинци (3 дом., Ђурђевдан и Ђурђиц) су старином Синиковци из Севца у Сиринићу.

-Мовљанци (3 дом., Никољдан и пролетњи Св. Никола) су пореклом из села Мовљана.

-Смаћани (2 дом., Ђурђевдан и јесењи мрсни Св. Ђорђе) су можда старинци у Кориши. Од старине су људи у овом роду били борбени и заузимљиви и стога су много гинули од пушке. Дедови садашње генерације били су се склонили y Смаћ, пошто им је отац погинуо, и зато се зову Смаћани.

-Димитријевићи (1 дом., Св. Никола) су старином из Севца у Сиринићу.

-Ивановићи (1 дом., Св. Петка): отац је дошао из Севца.

-Јевтића (1 дом., Св. Никола) су дошли из Битиња пре 50 година.

-Филиповци (1 дом., Св. Варвара) су можда такође из Битиња.

Насељеници.

-Радовановићи (3 дом., Арханђеловдан и Лесендровдан) су дошли из Влахиње у Топлици, а у Влахињу су дошли из Санџака. Иначе, старином су Васојевићи. Од тог су рода и:

-Чукићи (1 дом.).

-Јовановићи (3 дом., Никољдан) су дошли 1935. из Прескоча (Куршумлија).

-Ковачевићи (1 дом., Пантелијевдан и Ђурђиц) су дошли 1935. из Чучале (Куршумлија).

-Радуловић Христивоје (1 дом., Никољдан), досељен 1935. из Топлице а старином од Новог Пазара.

-Мијајловићи (1 дом., Св. Врачи) из Коњуве (Барбатовачка општина).

-Савићи (1 дом., мрсни Св. Ђорђе у јесен) из Прескоча.

-Поповићи (1 дом. Арханђеловдан) из Великих Буњинаца.

-Вучићи (1 дом., Ђурђевдан) из Власотиначког среза.

-Даковићи (1 дом., Никољдан) из Кртога (Кованица).

-Величковићи (1 дом., Св. Никола) досељен из села Ђакуса у Добричком срезу.

Муслимански Срби.

-Гаш (3 дом.). Дошли су пре више од 20 година из Скоробишта. Говоре српски и арбанашки.

-Бајрамовић Мађун (1 дом.) се доселио из Мушутишта пре 10 година.

Арбанаси су се насељавали у Кориши поглавито на тај начин што су се појединци спуштали из Кабаша. Тако су у Кориши с Мужљаком 1940. били ови кабашки родови:

-Укимерај, Реџај, Мучај, Кукај, Бопћор, Дулај и Дока са 54 домаћинства и сви припадају племену Тсач.

И у Кориши је заступљен род:

– Гегај — Дака (2 дом.), који су такође прешли из Кабаша. Неколико породица из ове групе отишло је у Прнзрен.

-Дарлои (3 дом.) су пореклом из Дарле (Дарде) и веле да су даљом старином одакле и Кабашани, дакле да су Тсач.

Непознатог и неиспитаног порекла: 6 домаћинстава.

Муслимански Цигани.

-Нурединовић (2 дом.) и:

-М. Авдула (1 дом.) су сви један род и досељени из Сопине.

ИЗВОР: Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа са Косова и Метохије” из 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

* * *

Порекло презимена села Кориша према студији Милете Букумирића “Из Подриме и Призренског подгора”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај и тип села.

Село се налази око 6 км североисточно од Призрена, у подножју узвишења Чукаљена. Док се јужно од села уздиже брдашце, према северу се пружа плодна метохијска равница. У новије време село се шири према северу и досеже до пута Сува Река – Призрен. Кориша је веће метохијско село збијеног типа.

Школство и старине у селу.

У селу постоји школа од 1920. године. У њој деца уче до четвртог разреда, а од петог до осмог у суседном селу Љубижди.

Село обилује културноисторијским споменицима. У њему се налази неколико цркава: Свети Ђорђе, Света Богородица, Свети Петар и Свети Никола, а у странама више села: Света Богородица, Свети Ђорђе, Свети Петар Коришки и Свети Марко Коришки. (Све ове цркве су описане у старинама Косова и Метохије, књ. IV—V, издање Покрајинског завода за заштиту споменика.)

Структура становништва.

Кориша броји око 400 кућа. Од њих су 17 кућа Срби, а остало Албанци. Просечан број чланова у српској кући износи 7,41.

Дванаест српских кућа не чувају предање о пореклу, две га везују за Пиву, две су се доселиле из суседног села Љубижде 1918. године и једна некада давно из Плава.

Родови.

-Алексић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан.

-Анђелковић, раније презиме Ђорђевића.

-Бурдунци, породични надимак Ђорђевића.

-Гигић, две куће. Преци су им се доселили некада давно из Пиве. Слава Света Варвара.

-Ђорђевић, две куће. Доселиле су се из суседног села Љубижде 1918. године. До 1930. презивали су се Анђелковић. Слава Митровдан; мала слава Спасовдан. Имају породични надимак Бурдунци.

-Ивановић, једна кућа. Преци су им се доселили из Плава некада давно. Слава Света Петка.

-Јевтић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Јовановић, једна кућа. Не чувају предање o пореклу. Слава Свети Ђорће (16. XI); мала слава Ђурђевдан.

-Ристић, две куће. Не чувају предање о пореклу. До 1970. године презивали су се Стојановић. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Ђурђевдан.

-Стојановић, три куће. Не чувају предање опореклу. Слава Свети Ђорђе (16. Х1); мала слава Ђурђевдан.

-Стојановић, две куће. Не чувају предање o пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

ИЗВОР: Према студији Милете Букумирића “Из Подриме и Призренског подгора”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.