Poreklo stanovništva sela Ljutoglav, opština Prizren. Prema studiji Milenka S. Filipovića “Različita etnološka građa sa Kosova i Metohije” iz 1967. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Opšte napomene.
U selu ima mesto Crkvište, gde su 1939. otkriveni ostaci neke crkve.
Pošto su u selu ranije živele čivčije, stanovništvo mu je vrlo mešovito, pa je 1940. bilo: 12 domaćinstava pravoslavnih Srba, 2 muslimanskih i 2 katoličkih Arbanasa, 2 turska i 1 cigansko, svega 19 domaćinstava.
Pravoslavni Srbi.
-Živkovići (1 dom.) su od Filipovaca u Koriši.
-Anđelkovići (1 dom.) su iz Delovaca, nekada velika kuća. Spave Nikoljdan i Sv. Nikolu u proleće.
-Maksimovići (1 dom.) su došli iz Koriše, a starinom su iz Novaka.
-Ćorpašini (2 dom., Sv. Petka) su iz nekada srpskog sela Veleže.
-Pokrovčini (1 dom., Sv. Alimpije) su iz Koriše, odanle ih je dovela majka.
-Petarlazini (1 dom. , Nikoljdan) su iz Trnja u Podgorskom srezu.
–Tanaskovići (1 dom., Đurđevdan i Đurđic): neispitano.
-Petrovići (1 dom.) su iz Veleže.
-Jevtića (1 dom.): neispitano.
-Jovanovići (1 dom.): neispitano.
-Dekići (1 dom.) su došli iz Novaka. Ima ih i u Ljubiždi.
Muslimani Arbanasi.
-Ibraimović Liman (1 dom.) iz Mačiteva.
-Ibraimović Uka (1 dom.), iz dulja, oko 1910. Govori srpski.
Katolici Arbanasi.
Ranije su ih bile samo tri, a sada (1940) samo jedna kuća sa dve porodice:
-Nue Prenkovića, koji je došao u tursko vreMe ia Zjuma (od roda Duš), i:
-Nikole Nikolića, koji je došao iz Đakovice (odselio se u Prizren).
Turci:
-Mehmedovići (2 dom.) od roda Ajdinspaije, iz Prizrena, age.
Muslimani Cigani.
-Bajram Šaha (1 dom.) je došao iz Giljanaca.
IZVOR: Prema studiji Milenka S. Filipovića “Različita etnološka građa sa Kosova i Metohije” iz 1967. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
* * *
Poreklo stanovništva sela Ljutoglav prema studiji Milete Bukumirića “Iz Podrime i Prizrenskog podgora”, Onomatološki prilozi V, SANU, Beograd, 1984. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj i tip sela.
Selo leži u dolini, pored puta Prizren – Suva Reka, oko 8 km severoistočno od Prizrena. Naselje je zbijenog tipa. Kuće su razmeštene sa obe strane puta, koji se na jednom mestu račva pod pravim uglom, te selo dobija oblik slova T. Električna energija i vodovod izmenili su način života Ljutoglava.
Školstvo.
Do IV razreda deca uče u svome selu, a od petog do osmog u susednom selu Ljubiždi. Groblje je istureno na jednoj humki obrasloj sitnogoricom. U njemu se zapažaju stari kameni krstovi obrasli mahovinom.
Ime selu.
Za naziv sela vezana je legenda. Jedan siromašni mladić iz sela najmio se da čuva ovce nekom imućnom čoveku u Sirinićkoj Župi. Ovde je čuvao po obroncima Šare pored jezera. Jednoga dana pao mu je kaval u jezero. Pošto nije mogao da ga dohvati, pomirio se sa sudbinom da ga je izgubio. Mladić je povremeno dolazio kući da promeni rublje. Kad je kod kuće ugledao kaval začudio se. Sestra mu je objasnila da je jednoga dana prala na reci i ugledala kaval, koji je voda nosila. Uhvatila ga je, prepoznala i donela kući. Pošto mu je sestra to ispričala, mladić je shvatio da je kaval voda donela iz jezera i da postoji mogućnost da joj šalje ovčeg mesa. Dogovorio se sa sestrom da ona u određeno vreme čeka meso, koje će on baciti u jezero a voda doneti u selo. Kad je otišao za ovcama, zaklao je ovcu, meso bacio u jezero, a gazdi rekao da mu je ovcu odneo vuk. Sestra je čekala na reci i posle izvesnog vremena uhvatila ovcu, koju je nosila voda. Kad je čobanin saznao da je uspeo, učestao je sa tim. Gazda je posumnjao u čobanina, pa je pripazio šta radi. Krišom je išao za njim. Jednoga dana ga je uhvatio na delu. Otkinuo mu je glavu i bacio je u jezero. Sestra je po dogovoru čekala na reci, ali je voda umesto ovce donela bratovu glavu. Uhvatila ju je i uzviknula: „Moja ljuta gčavo!” Od tada se selo zove .Ljutoglav. Ova legenda je poznata i u Sirinićkoj župi, a na teritoriji sela Jažince postoje hidronimi Jezero i Ginivoda – mesto gde voda ponire.
Danas u Ljutoglavu ne postoji reka, jer je njena voda kaptirana, te snabdeva Suvu Reku, Korišu i Ljutoglav.
Starine u selu.
Meštani čuvaju predanje da je u selu postojala crkva Sveti Vrač (danas postoji toponim Crkvšdžte).
Struktura stanovništva.
Za poslednjih petnaest godina iselilo se sedam srpskih kuća, a jedanaest su y fazi iseljavanja. Većinu stanovništva čine Albanci kojih ima oko 40 kuća. Informatori su mi saopštili da je u selu pre petnaest godina bila drugačija etnička struktura. Većinu stanovništva činili su Srbi. Pored njih bile su i dve albanske (jedna muslimanske i jedna katoličke veroispovesti) i dve turske ·kuće.
U Ljutoglavu su obrađene 22 srpske kuće. Prosečan broj članova u njima je 6,22.
Devet kuća poreklo vezuju za Crnu Goru. Od njih je šest došlo iz okoline Ivangrada u 19. veku, dok tri ne čuvaju predanje iz kojeg mesta su im se preci doselili. Iz susednih sela doselilo se devet kuća, i to: četiri iz Veleže 1915, tri iz Koriše uoči prvog svetskog rata i dve iz sela Novake (jedna početkom ovog veka, a druga 1965. godine). Preci četiri kuće doselili su se iz sela Delovce kod Suve Reke.
Rodovi.
-Anđelković, 4 kuće. Preci su im se doselili iz sela Delovce kod Suve Reke oko 1850. godine. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Imaju porodični nadimak Ćumurđije, zato što su im preci proizvodili ćumur.
-Jevtić, tri kuće. Preci su im se doselili iz okoline Ivangrada krajem prošlog veka. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava Đurđevdan. Imaju porodični nadimak Mečkari.
-Jovanović, jedna kuća. Preci su im se doselili iz okoline Ivangrada krajem prošlog veka. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava Đurđevdan. Imaju porodični nadimak Mečkari.
-Lazić, tri kuće. Preci su im se nekada davno doselili iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Imaju porodični nadimak Ćelavci, a sekundarno prezime Petar-Lazinci.
-Mečkari, porodični nadimak Jevtića, Petkovića i Jovanovića.
-Pašinci, porodični nadimak Spasića.
-Petar-Lazinci, sekundarno prezime Lazića
-Petković, dve kuće. Preci su im se doselili iz okoline Ivangrada krajem prošlog veka. Slava Sveti Đorđe (16. XI); mala slava ĐBurđevdan. Imaju porodični nadimak Mečkari.
-Petrović, jedna kuća. Doselili su se iz susednog sela Novake 1965. godine. Slava SvetiAranđeo.
-Simić, tri kuće. Doselile su se iz susednog sela Koriše pre Prvog svetskog rata. Baba im je došla sa petoro dece u Laziće, pa su do 1921. godine sa njima živeli u zajednici, te i oni nose porodični nadimak Ćelavci. Slava Sveti Đorđe Alempije.
-Spasić, četiri kuće. Doselili su se iz susednog sela Veleže oko 1915. godine, a y Veležu su prešli oko 160 godina ranije iz Velike Hoče kod Orahovca. Do oslobođenja su se prezivali Todorović. Novo prezime su uzeli po informatorovom dedi Spasi. Imaju porodični nadimak Pašinci. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Stojković, jedna kuća. Doselili su se iz susednog sela Novake početkom ovog veka. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji.
-Todorović, ranije prezime Spasića.
-Ćelavci, porodični nadimak Lazića i Simića.
-Ćumurdžije, porodični nadimak Anđelkovića.
IZVOR: Prema studiji Milete Bukumirića “Iz Podrime i Prizrenskog podgora”, Onomatološki prilozi V, SANU, Beograd, 1984. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)