Општина Призрен:
Атмађа, Белоброд, Билуша, Бљач, Брезна, Бродосавце, Брут, Бузец, Буча, Вележа, Влашња, Врбичане, Врбница, Горња Србица, Горње Љубиње, Горње Село, Горожуп, Гражданик, Грнчаре, Дедај, Добруште, Дојнице, Доња Србица, Доње Љубиње, Драјчићи, Душаново, Ђонај, Живињане, Жур, Заплужје, Згатар, Зјум Опољски, Зјум Хас, Зојић, Зрзе, Јабланица, Јешково, Кабаш, Кабаш Хас, Капра, Карашинђерђ, Кобања, Којуш, Кориша, Косовце, Крајк, Куклибег, Куковце, Кушнин, Куштендил, Ландовица, Лез, Лесковац, Локвица, Љубижда, Љубижда Хас, Љубичево, Љукинај, Љутоглав, Мазрек, Мала Круша, Мамуша, Манастирица, Медвеце, Миљај, Мурадем, Мушниково, Нашец, Небрегоште, Нова Шумадија, Новаке, Ново Село, Петрово Село, Пиране, Плава, Плајник, Планеја, Плањане, Послиште, Поуско, Призрен, Рандубрава, Ренце, Речане, Ромаја, Скоробиште, Смаћ, Средска, Стружје, Трепетинца, Тупец, Хоча Заградска, Цапарце, Шајиновац, Шкоза и Шпинадија.
24. јул 2018. у 05:47
Војислав Ананић
Ц а п а р ц и
Прича се да је некада у селу била црква (српска): ни данас нико не сече дрва на том месту.
Арбанаси
Сем једне породице малисорске, сви су остали Миридити: Ороши (2 дом.) славили Спасовдан). — Спач (2 дом;.5 Срце Исусово). — Кабаш (1 дом., Св. Петар и Павле). — Малисори су по пореклу из села Флет а из племена Тсач: Флетњан (1 дом., Св. Атанасије), (Сви католици.)
Муслимани
Флетњан (5 дом.) заједничког порекла с поменутим католицима.
Срби муслимани
Јашаровићи (1 дом.). Отац је дошао из Пећке нахије. — Бајрамовићи (1 дом.), дошли пре 10 година из Скоробишта. — Исаковићи (1 дом.), такође пре 10 година из Скоробишта.
Православни
Станимировић (1 дом.), надзорник епископског имања, дошао из Призрена.
Цигани
У селу су две породице муслиманских Цигана, од којих је једна из села Крмавика.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 05:52
Војислав Ананић
Гиљанци
Село је било чифчијско, и стога му се становништво често смењивало. У околини се прича да је село било српско до у новије доба. У селу постоје остаци православне цркве.
1940. у селу су била 3 српска домаћинства (2 насељеничка), 23 циганска и 10 муслиманских арбанашких, свега 36.
Цигани
Сви су муслимани. Већином су дошли са Косова (неки пре 35 година) а има их и из Пећке нахије. Сматрају се већином припадницима фиса Бериша, а има и Краснића.
Арбанаси
До пре десет година била је у селу једна католичка арбанашка породица, а 1940. има само муслимана Арбанаса: Краснићи (2 дом.)- — Тсач (2 дом.). — Крмен или Клмен (1 дом.), дошли из Трња 1938. године, а иначе су мухаџири од Лесковца. — Гаш (3 дом.). Све три породице су дошле из Суворечког села Будакова, и то пре 10 и 3 године. — Кабаш: Таировић Дана (1 дом.) је дошао из Корише. — Реџеповић (1 дом.). Отац је био из Новог Села („Ново-Сеја“) у Арбанији.
Срби
Николићи-Кузићи (1 дом., Митровдан) су дошли пре 20 година из Ретиње. Изван села су насељеници из Црне Горе: Вукотић Марко и Јововић Обрен.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 06:03
Војислав Ананић
Н о в а к е
Село је некада било на левој страни Новачке реке, па се је преместило на десну у време чуме. Била je у селу црква Световраче. Прича се да су је Турци порушили. Село (православни Срби) слави Велики четвртак сваке друге године и онда иду на црквиште Световраче, прелазећи с литијом преко неколико поља.
Као и Вележа и друга села у близини, и Новаке су били чифличко село. У њему су 1940. била. 22 православна српска, 1 католичко арбанашко свега 23 домаћинства.
Чкољкини (Ђорђевић Драгољуб, 1 дом., Арханђеловдан). Ова се породица сматра најстаријом у селу, али су и они досељени однекле. — Гавазови (1 дом. Никољдан и пролећни Св. Никола) добили су то презиме, јер је један предак био гаваз у руског конзула у Призрену. — Кијаџини (1 дом. Ђурђевдан и Ђурђиц—Алимпије) су одавна у селу, а дошли су из Љутоглава, где још имају рода (неки Спаса). — Дојничани (1 дом., Св. Петка) су одавна дошли из Шпинадије, а даљим су пореклом из Дојнице. — Јанићевићи раније Јакшићи (2 дом., Никољдан), зову се и Грековчани, јер су им из Грековца дошли дедови. Павле и Станко, а даљом су старином из Деловца. — Ћорпашини (1 дом., Никољдан и пролећни Св. Никода) су из Вележе. — Гигићи (1 дом., Митровдан) су такође старији досељеници из Вележе. — Миленковићи (2. дом. летњи Пантелијевдан) су дошли из Вележе, а раније су били у Смаћу. — Јовић Ж. (1 дом., Св. Лука) је дошао из Сопине око 1900. — Исаиловићи (2 дом.5 Ђурђиц) су дошли око 1900. из Љубижде, а у Љубижду су били дошли из Пирана. — Декићи (1 дом., Никољдан). Довела их је мајка из Корише. —Јовић Анђелко (1 дом. Никољдан и пролећни Св. Никола) је дошао из Љутоглава. — Ђорђевић Стаја (1 дом., Никољдан и пролећни Св. Никола) је дошао из Сопине око 1910, пошто га је одатле отерао господар земље. —Анђелковић Јован (1 дом., Никољдан и пролећни Св. Никола) је дошао из Вележе око 1905.— Декић Вуксан и Цветковић Алекса (2 дом., Св. Андреја) су дошли из Гиљанаца око 1910, а у Гиљанце су били дошли из Студеничана. — Заједно су у задрузи рођаци по женској крви: Спасић Цветко (Ђурђевдан и Ђурђиц), који је дошао из Селогражде у време бугарске окупације, и Савић Благоје (Никољдан) из Дуља. — Петровић Марко (1 дом., Арханђеловдан) је дошао 1913. из Лешана. — Димић Стаја (1. дом., Никољдан и пролећни Св. Никола): неиспитано.
Католик Арбанас Николић Прен (1 дом., Никољдан) је дошао пре 15 година, а још отац му је сишао у Подриму из Ороша у Мирдитима.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 06:44
Војислав Ананић
Смаћ
Постоји још једно село Смаћ, у Хасу, али ни подримски ни хашки Смаћани не знају каква је била у прошлости веза између та два истоимена и не толино удаљена села. Село је ненада било на месту Старо Село.
1940. су у селу у већини католички Арбанаси, који су почели да долазе пре три појаса. Сви су они Миридити и 1940. било их је у селу 15
домаћинстава, а поред њих још 17 домаћинстава православних Срба и 1 домаћинство Цигана, свега 33. Раније је било више Срба, али су се они раселили због зулума. Неки су отишли у (Србију, а једна породица Мајмона (Александар Јовановић) у Cpeм. Први се од католика Арбанаса доселио Ђерђ Нинолић и он је помагао да се доселе његови пријатељи.
Сви су се доселили у току посдедњих шездесет година. По досељењу Ђерђа Николића јавио се је неки његов пријатељ и тражио од Ђерђа да он замоли агу па да тај отера неког Србина. И тако је то ишло даље. Да би дали аги повода да отера Србина, Арбанаси би Србину крали волове (који су били агини) и краве (које су биле чифчијине), тако да би ага био незадовољан са чифчијом, Србином. Сви у селу су били раније чифчије на агинским земљада.
Арбанаси католици
Ђуђа (3 дом. Св. Јован, 21. септ.). — Жђинес
(4 дом. Св. Никола). — Каћинар (1. дом., Св. Арханђео Михаило). — Шкорет (2 дом. Св. Никола). — Жин (1.дом. Св. Никода). — Тхкел (1 дом. Св. Антон по Ђурђевдану). — Кужњин (1 дом.) близак су им род Кужњини у Трепетници. — Криези Туна Ђерђ (1 дом.). —Неиспитано ближе порекло: Марко Фрок (1 дом. Св. Никола) је род с Пјетром Николићем. — Туна Зеф (1 дом., Св. Никола);— Сви су пореклом из односних племена односно родова (из Мирдита, Спаћа и Шаље).
Православни Срби
Гађа (1 дом., Св. Варвара) су најстарија српска кућа у селу, иако је дед дошао из неког Гарађина. Има их у Горњој Србици и у Љубижди, — Михаиловић Младен (1 дом. је од Кујунџића у Ораховцу. — Ђорђевић Младен (1 дом.) отац му је живео у Пирану. — Арсићи, Мирићи и Ђорђевићи (3 дом. Никољдан и пролећни Св. Никода). —Ђорђевићи (4 дом. Св. Илија и Св. Василије) су дошли из Оптеруше 1910. — Мајмон (1 дом. Митровдан). У тој кући су и рођаци Крстићи (Св. Петка). — Лижибаба (1 дом. Никољдан и пролећни Св. Никола). Паличкови (2 дом., Св. Алимпије). — Паћа (1 дом. Никољдан и пролећни Св. Никола)— Томићи (1 дом. Ђурђевдан и Ђурђиц). — Тодоровићи (1 дом летњи и јесењи Арханђеловдан) су дошли из Горње Србице, где их још има, око 1910.
Цигани: била једна породица, чији је домаћин (Рама Курта) родом из Гиљанаца.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 06:55
Војислав Ананић
ВЕЛЕЖА
До недавна је у селу било православних Срба, који су се раселили у суседна села: Љубижду, Новаке, Љутоглав и др. Последњи су се иселили 1915. Ћорлашини у Новаке (Станоје Ђорђевић). У Вележи је живео и неки Србин Стаја. Кад је оженио сина лепотицом из Мовљана дођу Кабашани и отму му снаху. На заузимање призренског владаке код власти, морали су да је врате. Пошто су Кабашани претили да ће се осветити, Стаја је напустио земљу и отишао у Србију. На место Срба долазили су католици Арбанаси: први се од њих населио неки Ђон Барјактар пре 80 година. Долазили су из Ђаковичке и Пећке нахије, и то већином у току последњих 20 годана: само је 15 породица које су дошле нешто раније. Tо је стога што је село било беговско, па су се чифчије и наполичари често смењивали. У селу су 34 католичка арбанашка домаћинства.
Од старина у селу се у реци, налазе старинске „тугле“ (опеке).
Стари српски становници имали су цркву заједно са Шпинадијом. Имали су своје посебно гробље у селу, које стоји и сада. Још и сада (1940) има неки Србин, који као војни обвезник припада Вележи, а одавна живи у Београду као служитељ у неком министарству. Од око 1922. у селу има католичка црква.
Сви представници појединих родова у селу нису дошли истовремено: најпре би дошао један, а после би придолазили и његови рођаци и пријатељи .
Спаћ (11 дом., Св. Никола) се смтрају најстаријим родом у селу, — Гојани (4 дом., Митровдан). — Орсти (2 дом., Св. Никола). — Домђон (2 дом.). — Ђуђај (3 дом. Св. Јован, на две недеље пред Малу Госпођу). — Каћинар или Качинор (7 дом., Митровдан). Никола Нреца, домаћин велике задруге, носио је у турско време муслиманско Име Селман. Као што је већ поменуто, у време црногорске управе покрстио се у Дечанима и постао Сава Михаидовић па се у списковима код власти води под тим именом. Све жене из те куће венчане су у православној цркви. Ипак се они и даље сматрају католицима. — Кчира (2 дом. Спасовдан). Преци Ђок Туше били су 70 година у Ландовици затим у Новацима, одакле су прешли у Вележу. — „Скела“, тј. Ктхела (2 дом., Св. Петка). — Сивдон Кољ Пренк (1 дом.): из Горње Србице у Нашец, а одатле у Вележу.
Привремено борави у селу католик Ник Ђон, емигрант из Шаље.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 07:08
Војислав Ананић
Трепетинце — Трепетница
Прича се да је некада село имало 180 кућа и да су куће биле тако наблизу да је мачка могла доспети од Горње Србице до Љубижде идући с крова на кров. Данас је село мало и у њему живе Арбанаси католици, чије су куће прилично на окупу, и Срби, насељеници, чије су куће раштркане по коси десно од старог села.
У селу је 1940. било 10 кућа католика Арбанаса, 16 кућа Срба насељеника и 1 кућа муслиманских Цигана, свега 27 кућа.
По сеоском земљишту често се изорава цреп, тесани камен и др.
Арбанаси
Кужњин (4 дом., Мала Госпођа) су дошли овамо из околине Ђаковице, из Воговске ошптине. Угледни домаћин Нуа родио се у Вогову, живео у Вележи и Љутоглаву, опет у Вележи, а тек од 1918. у Трепетинцима, где је добио земљу од аграрних власти. 1940. је то угледна и имућна задруга. — Кчира (1 дом., Спасовдан). —1 Жђин — Зин (1 дом., Св. Петка — Sh Li), — Бисак (1 дом., Никољдан). — Кашњет (1 дом.). Преселили су се у Трепетницу из Цапараца пре неколико година. — Тсач (2 дом., Јовањдан у јесен). Дед Јак дошао пре 3 године из Цапараца, после деобе. Они су Малисори, док су остали Миридити.
Цигани
Само једна породица муслиманских Цигана: Шабан Белул (1 дом.), из Гиљанаца.
Срби насељеници
Ђорђевићи (3 дом.) – Стевановићи (3 дом.) и Миле Н. (1 дом.) из Дојнице. — Софтићи (1 дом.) из Средске. — Ђорђевићи (2 дом.) и Василије Н. Миле Н., Станко Н. (3 дом.) из Врбичана. — Сава Н. из Мушникова (1 дом.). — Станимировић (1 дом.) из Призрена. — Радивојевићи (1 дом.) из Љубиња.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 07:17
Војислав Ананић
Горња Србица
Прича се да је у српско доба овде била варош. На месту Калдрми налазе се велике цигле квадратног облика.
За потес Друмове прича се да је добио име по томе што су туда ишли друмови из седа Поповљана, Мовљана и др. на Чапурац и Мачак у Горњој и Доњој Србици где су били многи виногради, који су пропали пре тридесет година.
У селу је била порушена православна црквица св. Василија, која је обновљена око 1868.
У селу је 1940. било 14 домаћинстава правосдавних Срба, 4 католичкик Арбанаса и 1 муслиманских Цигана, свега 19.
Арбанаси
Битичи (2 дом. Никољдан и Спасовдан). Преци су им прошли кроз многа села: из матице кренули због крви, а после се премештали као чифчије. У Србицу су дошли из Јаноша у Ђаковичкој нахији. У Србицу је дошао дед Михаила Пјетра. — Кушнин (1 дом. Sh Mrl) су Мирдити, а овамо су дошли из Вогова у Ђаковичком срезу. — Тсач (1 дом., Св. Атанасије).
Срби
Филиповић (1 дом.) црквењак, родом из Призрена. — Михаиловићи (2 дом., Арханђеловдан). Старци су дошли давно из Смаћа (по другима из Доње Србице) где их још има једна породица а има их и у Призрену. — Секулићи (1 дом. су из Доње Србице. Њихово кумство са Михаиловићима је joш од Косова. — „Вуца“ (3 дом. Св. Петка) су старином из Шпинадије. — Андрејини (6 дом., Св. Враче у лето и у зиму). Сматрају се да су „Гаш“. — Костићи (2 дом., Св, Варвара). Отац им је био из Корише.
Цигани
Сефовићи (1 дом.) су дошли из Ландовице још за турског времена, пре 1912.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 07:33
Војислав Ананић
Доња Србица
Прича се како је село страдало од чуме и тада изумрло. То старо село је било на месту Бунаришту. Док је ту било село, на Бунаришту би се скупило на војску по стотину делија из села. Мушкарци тих негдашњих Србичана носили су ,,хаљине” од сукна какве су ношене и у Средској. Била је некада и црква у селу: откривене су зидине и кости.
Род Џафај прича да су од чуме бежали у шуму Живину.
Године 1940. било је у селу 16 домаћинстава Срба православних и 11 муслимана, Арбанаса католика 6 и муслимана 3, Турака 1 домаћинство и 5 Цигана муслимана, свега 42 домаћинства.
Срби православни
Ђорђевић Недељко (1 дом., Митровдан). Његови су преци дошли у Доњу Србицу из Зојчишта, пре сто година. — Чардаклије (2 дом., Св. Ђорђе, 16. новембра) се већ сматрају старим Србичанима, пошто су давно досељени из села „Чардака“ (Чадрака) у Подгорском срезу. Имају у селу и свој муслимански огранак. — Ђорђевић Спаса (1 дом., Никољдан и пролећни Св. Никола). Дошао је 1917. а пре тога је породица, као чифчије, променила многа места. — Бајкићи
(3 дом. Никољдан и пролећни Св. Никола) су дошли из Мушникова 1925. — Љубисавци (1 дом. Никољдан) су такође из Мушникова: 1913. су купили имање, а населили се 1919. — Томићи (1 дом., Пречиста) су дошли из Горњег Села 1931. — Боробанци (5 дом., летњи и зимски Арханђеловдан) су из Драјчића. Први се населио Анђелко Михаиловић 1912. — Јовановићи (1 дом., Пречиста и „Посни“ св. Ђорђе) су дошли из Горње Србице, а у Горњу Србицу пре 16 година из Лешана. — Марковић Благоје (1 дом.) је из неког села у Подримском срезу.
Срби из Средске били су се у време бугарске окупације склонили у Доњу Србицу, па се доцније неки и населили.
Муслимани
Први од муслимана дошао је у ово село предак Велијовића (2 дом.) из Горњег Љубиња, и то после чуме. Дед се први стално настанио, а иначе је у селу било момака на беговском имању. Дед је пре тога долазио у Подриму са стоком на зимовиште, па овде од бега купио имање и населио се. — Чардаклије (3 дом.), пореклом православни Срби из села Чардака. Сада су двојезични. — Исеновићи (1 дом.) су дошли из Горњег Љубиња за време бугарске окупације; од тог су рода и Зећировићи (1 дом.) досељени пре 1912. — Зејнеловићи (1 дом.) су дошли из Доњег Љубиња за време бугарске окупације. —Абазовићи (3 дом.) су из Горњег Љубиња.
Арбанаси
Муслимани: Шаља (1 дом.). Домаћин Мифтар је рођен у Црнолучу у Подримском срезу oko 1870. — Малићи (1 дом. су дошли око 1890. из Лешана. — Зећировићи (1 дом.) су дошли из Суве Реке.
Католици: сви су Миридити, а у Доњу Србицу су дошли из Вележе, Цапараца, Траве и др. Сви су дошли за време бугарске окупације (1915—1918). Пре тога времена није их било у селу. Бериши су: Жољевић Љеш и Симон (2 дом.), који су сишли из Траве, и Фроковићи (3 дом.) Фису Спаћ припада само Пренк Тон Ђини (1 дом. чији су преци пребегли из свог завичаја због крви, пре пет појаса.
Турци
Алимовићи (1 дом.) беговска породица из Призрена.
Цигани
Било их 5 породица, од којих су 2 из Пирана, а по једна из Пећана, Зојча и Зочишта.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 07:43
Војислав Ананић
Пиране
Године 1940. у селу су живели само муслимански Арбанаси и Цигани. Међутим, у Шпинадији има католика Арбанаса, који су некада али не тако давно, живели у Пирану, нпр. Нуа Ника, сада у Шпинадији.
А још пре тога било је у селу православних Срба: у Призрену живи (1940) жандармеријски наредник Ђорђе, родом из Пирана. Некада је у селу била црква св. Арханђела, од које се још познају темељи, а један потес и сада се зове Мас Кишес (тј. Иза Цркве). Камен од цркве је употребљаван за градњу Саитове воденице у селу. Када је католик Зеф Марка Зеф био на вежби у Ђаковици командир његове чете у радничком батаљону, Србијанац, казивао му је да су његови стари из Пирана. Отац Младена Ђорђевића у Смаћу живео је у Пирану, одакле се иселио због насиља. Био је власник пола воденице у Пирану.
Сматра се да је у овом селу добра земља и да је то привукло претке данашњих Арбанаса у селу.
Арбанаси
Шаља (10 дом.). Изгледа да су они дошли у село први од Арбанаса, а после њих Тсач. И једни и други су дошли пре четири појаса. Недавно се једна потурчена породица Шаљана одселила у Призрен (Селфер Ћамиловић). — Елгиан — Тсач (14 дом ) су дошли у Пиране из Вранића и сви у селу су постали од једне куће, сви су једна „влазнија“ — Краснићи (1 дом.) су дошли у Пиране из Нибала..— Марина или Соп (3 дом.) —Битич (8 дом.) Од Битича Амза Саит је дошао пре 10 година из Милановића у Подримском срезу, породица Османа Аметовића из Хаса и зато се зову Хасјани. — Гаш (2 дом.) Један од њих —бакалин Абаз Аслановић— је родом из Ђаковице. — Љатифовић Далит (1 дом.) се доселио из Бљача пре 10 година.
Турци
Joш 1931. биле су у селу две турске породице, од којих је једна изумрла, а друга се преселила у Призрен.
Цигани
Било их је 1940. године 15 домаћинстава. Сви су Мађупи и издају се већином за Берише и Гашане. Две породице веле да су Битичи. Дошли су у село као слуге, и неки 1940. имају своје куће.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
24. јул 2018. у 07:53
Војислав Ананић
Ландовица
По предању, било је неко велико село на простору где су сада насељеници, све до села Тупеца. Прича се да је ту било 70 кућа и да их jе поморила чума. По шуми има рупа где су се склањали од чуме и спасли су се они који су били избегли из села. Кад је морила куга, у селу су живели Арбанаси и њихове чифчије и једна махала се звала Беглерска; мала. После се обновило село у шуми са 5—6 кућа. На старо хришћанско становништво у селу подсећа име Маркове чешме.
Ђок Туша од племена Кчира, сада у Вележи, причао ми је 1940. да су његови провели у Ландовици око 70 година и ту су били до пре 33 године. Кад су они дошли у Ландовицу, а они су били први католици Арбанаси који су дошли, ту су затекли 12 домова чафчија муслимана Горана. Међутим, муслимани Арбанаси не знају или неће да знају ништа о тим Горанима. Кчире су дошле у Ландовицу из Скивјана, где су живели око 40 година.
Арбанаси
Гаш (4 дом.). — Тсач (3 дом.).— Краснићи (4 дом.) — Битич (2 дрм.)- Дошли су у Ландовицу из Шпинадије пре неких 40—50 година (дошао Ук Чарети) а старином су из села Чарета или Ћерета у племену Битичу. — Хоти: Асановић Ђема (1 дом.) је дошао из Пирана; — Марина (1 дом.) су прешли из села Годена у Хасу пре 20 година. — Бериши (1 дом.) су дошли из Брестовца. — Зећировић Ибиш (1 дом.) је из Лесковца. — Ајетовићи (1 дом.) су такође избеглице из Лесковца.
— Османовићи (1 дом.). Отац Јусуф дошао је из Калиса у Љуми. — Браимовић Алил (1 дом.) је дошао пре 20 година из Крајка у Хасу.
Цигани
1940. године било је више од 10 породица муслиманских Цигана.
Срби насељеници
Паунковић Љуба (1 дом.) Досељен из Топлице.
— Неки од насељеника који су добили земљу у Тупецу почели су да граде куће у Ландовици.
Извор: Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић