Брус и околна села

33 коментара

1. 9. фебруар 2018. у 23:39

   Dejan obradovic

   Postovanje gospodine Veseline! Interesuje me poreklo mojih Obradovica.Doselili su se iz sela Osredci negde oko prvog srpskog ustanka u selo Sljivovo.

   Одговори

2. 9. фебруар 2018. у 23:45

   Dejan obradovic

   Odakle su dosli u selo Osredci?

   Одговори

3. 6. мај 2018. у 15:01

   Стефан

   Моје поштовање и похвале за рад!
   Можете ли ми рећи нешто о пореклу фамилије Буковац, из села Жилинци, слава је Аранђеловдан?

   Одговори

4. 27. мај 2018. у 09:07

   Војислав Ананић

   ЂЕРЕКАРЕ

   Село Ђерекаре, на северу од села Бозољина, под Ђерекарском чуком у долини Ђерекарске реке – Ђерекаруше. Међе села су: Градац, Лукашка река, Велики Петковац, Мали Петковац, Пресло, Врљак. Извори су: Аџијина вода и Црквена вода или Св. Петка. Потеси су: Друм, Градац, Чука, Вигњиште. Гробље је на Црквишту.
   Страни путници 16 века на путу преко Копаоника бележе као варошицу (..,), као и село (…). Године 1884. Ђерекаре има 5 пореских глава; 1948. године 9 домаћинстава са 82 члана.
   При изградњи пута Мрамор – Блажево (1939. године) на Округлом брегу раскопано је античко (римско) гробље. На Грацу је место Кула. У подножју Граца виде се комади воденичног камена из мајдака на брду. На Витином брегу (на Грацу) је место Вигњиште. Земљиште под ливадама око зграде основне школе зове се Новосела. На више места су “гротови” требљеног камена из темеља негдашњих кућа и зграда, затим зидине “римске” цркве; “римско” гробље и “грчко” гробље. “Римско” (католичко) гробље је код црквине. “Грчко” (православно) гробље је скоро потпуно растурено; око гробова су само ограде од необрађеног камења. У ливадама се виде трагови старог пута Ново Село – Запланина. Дуж пута мештани су ископавали “чунце” (цеви водовода) од печене глине. По предању у Новоселима био је трг – пијаца вароши Запланине с једним пазарним даном у недељи. На Петковицу више извора Св. Петке – Црквене воде стајала је црква Св. Петка а крај ње неко старо гробље. Од цркве нема трага а велики необрађени блокови као да су баш положени по гробовима. Садашње гробље је испод Трњина поред старог гробља. У Реци је гробље Криловића некадашњих становника Ђерекара. На гробовима су побивени само крстови. Село се двапут премештало. Најстарије насеље – “старо” Ђерекаре било је на Ђерекарској чуки, на десној страни Ђерекарске реке с кућама око Извора у Лазу. Мештани су овде ископавали цеви водоводне. Са Чуке село се изместило с кућама на место Старе куће. Са Старих кућа становници су се изместили с кућама у Реку.
   Родови: До рата 1877/78. године Ђерекаре је село од “седамдесет кућа”. Највећи део становништва после рата одселио се у ослобођену Топлицу.
   Данас у селу живе: Милосављевићи (3 куће, Св. Ђирик) и Стојановићи – Стоповићи (2 куће, Митровдан), сродници су по мајци која се два пута удавала. Досели су се из Врачева у општини Ибарском Постењу.
   После рата, 1879. године од Морачана из Бозољина дошли су: Величковићи, Раденковићи, Недељковићи и Благојевићи (5 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина).
   Нови су досељеници после 1900. године Милосављевић (1 кућа, Св. Архангел) прешао је из Чокотара на “куповину“.
   Призети су: Heдељковић (1 кућа, Св. Архангел и женина слава Св. Ћирик) прешао из Бозољина у кућу Милосављевића; Joвanoвuh (1 кућа, Св. Ћирик слава имања) из Бабице призетмо се у кућу Милосављевића; Илић (1 кућа, Митровдан женина слава) од Морачана нз Бозољина ушао је у кућу Стојановића.

   Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.

   Одговори

5. 27. мај 2018. у 09:17

   Војислав Ананић

   БРЗЕЋЕ

   Село је у долини Брзећке реке и на десној страни долине Добродолског потока. Долином Брзећке реке иде пут из Бруса на Копаоник – Равни јелак. У Брзећу од пута се одваја пут из Добродола у Блажево. Речице и потоци су: Брзећка река, Бела река и потоци: Коњар и Добродолски поток. Воде су: Извор у Добродолцима, Штовна, Чуње и Извор у Метођу. Топографски називи у атару села су: Добродоли, Крст, Жеђи, Јастрбац, Шапидо, Гарине, Метође, Широки до, Градина, Градиште, Палеж, Влашка раван. Бачије су у Белој реци, на Самарници, Гвоздацу и Сребрнцу.
   У селу се издвајају два краја: Брзеће и Добродолци, удаљена међу собом око десетак минута хода. На месту где се од пута из Бруса на Копаоник одваја пут у Блажево је друмски део села Брзећа. Овде су две механе две ситничарске трговине и две три куће за становање. Једно гробље за цело село је на Крсту.
   Године 1837. село је имало 13 кућа са 21 и 1/4 пореских глава; 1844. године 15 кућа са 147 становника; 1874. године 27 кућа; 1921. године 27 домаћинстава са 205 чланова; 1948. године 40 домаћинства са 267 чланова.
   У селу су многи и разни остаци старих и нових рударских радова. На живот за турске управе опомињс назив Турска кућа.
   Родови: Старинци су Јаћовићи (1 кућа, Ђурђиц и Св. Врачеви) одавно су се спустили из Марушића (Белог Брда) на Копаонику, а даље је порекло непознато.
   Непознатог порекла су Јевтићи – Костићи (2 куће, Св. Никола зимски).
   Негде на почетку 18. века настанили су се Добродолци и Костићи (17 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан) из Ботуња у Александровачкој Жупи, а даљом старином су из племена Дробњака.
   После 1750. године у селу су се настанили преци Пролића, Петровића, Јевтића и Костића других (8 кућа, Св. Мина – Мрата и Ђурђиц) прешли су из суседног Гочманца.
   Татићи (5 кућа, Св. Архангел и Велики Госпођин дан) су из Ливађа од Морачана.

   Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.

   Одговори

6. 27. мај 2018. у 10:22

   Војислав Ананић

   БРУС

   Варошица у атару села Мале Грабовнице заснована је на месту званом “Брусу”. Топоним “На Брусу” у народу се објашњава обликом земљишта; оно личи на брус – белегију за оштрење косе. Дугачак а узан појас земљишта поред десне обале реке Расине и северним падинама Жиљачког брда (Равна чука 522) до ставе Расине и јаке водом богате њене десне притоке Грашевачке реке испод коте 429 обликом заиста подсећа на брус – белегију: сужен на крајевима шири се у средини. За турске владавине Брус је “јапија”, испаша за овце засеока Мале (Доње) Грабовнице. Господар сеоски ага – Турчин дао је ову јалију у размену за “добру (белу) кобилу и ћуп масла” Живку Старинцу из Дртеваца. Живко поклања јалију општини бруској (у засеоку Трошановцима) и одређује да се на дарованом земљишту подигне црква и да оно, земљиште, заувек остане црквено.
   Испред става Расине и Грашевачке реке издигла се велика висока плавина слагањем материјала што их реке пренеше. На највишем заравњепом делу плавине, поред старе црквине “Код Дрена” саграђена је 1836. године нова црква “На Брусу” посвећена Преображењу Господњу.
   После године дана по изградњи цркве Преображења, на десној страни цркве идући западу крај пута у Брзеће на Копаонику, данашњој Копаоничкој улици подижу се куће и дућани првог, најстаријег бруског насеља. Овде се први настанио неки Стојановић, мутавџија из засеока Жиљака. Поред пута подигао је кућу “дашчару”, уз кућу радионицу у којој је ткао разне ствари потребне селу као и путујућим кириџијама. Данашња Копаоничка улица друга је главна улица варошице. Шездесетих година 19. века, на левој страни цркве идући западу над десном обалом Расине пограђене су куће за становање, трговачке и занатлијске радње од слабог материјала на плацевима издељеног црквеког земљишта “откупљеног” од цркве. Ово је данас највећи и најгушће насељени део варошице. Осим великих савремених зграда за становање у улици су: школа и разне јавне установе, хотел и гостионице, велике трговине и занатлијске радње.
   Око 200 м идући од цркве западу је раскрсница путева: копаоничког пута правца Биљановац на Ибру – Јошаничка Бања – Плеш – Брус – Разбојна и жупског пута правца Крушевац – Александровац – Брус – Брзеће – Блажево – Рудница на Ибру. Поред главних улица којима иду поменути путеви има шест кратких споредних улица “сокака”. У њима су изграђене највише зграде за становање. Две споредне улице одвајају се од главних и отворене су док су четири затворене улице; повезују две главне улице бруског насеља. “Пијаца” за снабдевање намирница је у средишном делу варошице. На Вашаришту уврх Копаоничке улице на десној страни и према Среском Расаднику, тргује се земаљским производима и стоком.
   Јован Гавриловић у свом Речнику не помиње Брус. Наводи да је “примирителни” суд (општина) у Тршановцима и да село Тршановци са селима Горњом Грабовницом, Кобиљем и Засеоцима: Малом (Доњом) Грабовницом, Дреновом, Дртевцима и Кочином састављају општину. У Тршановцима 1840. године је седиште бруске општине. У књигама за уписивање умрлих бруске цркве од 1860-1870. године Мала Грабовница, Дртевци и Тршановци забележени су као засеоци Бруса. Године 1874. у Брусу је 43 куће; 1895. године 50 кућа; 1921. године 76 домаћинстава са 359 чланова; 1948. године 195 домаћинстава са 660 чланова; 1953. године 260 домаћинства са 856 чланова.
   Брус је варошко насеље. Међутим, у варошици има трагова ранијег живота. Уврх Вашаришта је старо гробље Мале Грабовнице. У њему се сахрањивало и после заснивања насеља На Брусу. Тако је гробље неко време било заједничко за поменута насеља. Данас је гробље на Вашаришту потпуно растурено. Крај цркве Преображења сахрањивали су свештенике и поједине чланове њихове породице. Најстарији натпис на надгробној плочи је из 1841. године. Изван ограде је варошко гробље образованно око 1860. године Најстарији натпис на надгробнику је из 1864. године. У овом гробљу сс сахрањивало до рата 1914/18. године, када је даље сахрањивање забрањено а образовано ново бруско гробље на Росуљама у атару засеока Дртеваца.
   По присаједињењу Крушевачке нахије кнеза Милошевој Србији настаје насељавање места иНа Брусу”. Поред старих досељеника, становника Мале Грабовнице, породице из насеља у околини насељавају се у Брус. Досељеници из удаљених места и области у прво време су сасвим ретки. Досељеници из околине као и раније настањени становници Мале Грабовнице су по занимању у првом реду земљорадници, па занатлије, трговци “ситничари”, механџије, абаџије, терзије. Подмирују потребе села и сељака док неки међу занатлијама својим производима везују за жив саобраћај кириџијски. Трговци – ситничари, у својим “дућанима” баве се “терзилуком” – израђују разне делове мушке и женске одеће.
   Како нисам располагао старијим пописима становништва Брус све до пописа из 1931. године, скоро увек сам се ослањао на податке исписане из црквених књига, нарочито из Протокола рођених (крштених) од 1837-1901. године и књига за уписивање умрлих од 1837-1910. године. Неки број података дали су ми чланови појединих родова а до неких података дошао сам исписујући натписе на надгробним споменицима. Могу рећи да међу данашњим становницима превлађују потомци досељеника из села и заселака у околини варошице и да је међу њима и незнатан проценат правог варошког елемента.
   У новије време, особито после рата 1914/18. године у варошици се настанио приличан број службеника разних струка и зваља из удаљених покрајина и места. Како су у Брус дошли по службеној потреби и за место су везани једино службом, то ове привремено настањене службенике не убрајам у сталне становнике. Међутим, како међу досељеним службеницима има приличан број насељених из насеља у околини и везани су за насеље, а у месту службовања остају и по више година, то их, као потомке раније настањених сродника, убрајам у становнике Бруса.
   Родови. – Најстарији становници заснованог насеља “На Брусу” су сами становници засеока Мале Грабовнице, знатније раније насељени у засеоку. На првом месту то су Војмиловићи – Стевовићи и друга презимена (Св. Јован, 7. јануара) од Милетића из Војмиловића у Плани. Године 1953. у Брусу су 4 куће Стевовића: занатлије, службеник и трговац. – Дмитровићи – Митровићи су од Митровића – Морачана из Хочина. У Малој Грабовници познати су као Горњи и Доњи Митровићи. Славе Св. Арханђела, 8. новембра. Г. 1953. у Брусу је једна кућа ових Митровића – угоститељски радник. – Стојановићи (Св. Арханђео, 8. новембра) су од Морачана у Жиљцима. После рата 1914/18. одселили су се на Косово и настанили као колонисти. Помињу се у вези изградње Бруске цркве, одмах после 1836. године. – Старинци (Миљковићи и Станојевићи, (Св. Арханђео 8. новембра), од Старинаца – Станојевића из засеока Дртеваца. Г. 1806. рођен је у Дртевцима Миљко, син Живка Старинца. Г. 1935. у Брусу су 2 породице Станојевића трговци. – Недељковићи 1828-1953 (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана 9. септембра и Мала Св. Ана), од Недељковића из засеока Дртаваца. Г. 1953. у Брусу су 2 куће ових Недељковића, занатлија и радник. – Поповићи (1837-1953), свештенички род од Поповића Морачана из Жиљаха. Г. 1953. у Брусу је 1 кућа ових Поповића, незапослени трговац. – Поповићи – Антонијевићи, од старине Ботуни, свештенички род (Ђурђиц и Св. Ђорђе) 1837-1953. У Брусу су 4 куће ових Ботуна Поповића, занатније, трговац и домаћица. Голубовићи. Године 1821. Турци су обесили у Нишу Голуба, мутавцију, оца Тодора и Илије Н. По ослобођењу Крушевца (1833) Тодор и Илија избегли су у Србију, па се из Крушевца одселили у Брус. Слава Голубовића је Св. Јован зимњи. Г. 1953. у Брусу су Голубовићи, две службеничке породице. – Поповићи – Костићи (Св. Петка), свештенички род од Поповића – Костића из Велике Грабовнице (1837-1910). – Милићевићи – Поповићи свештенички род (Св. Јован, 7. јануара) у засеоку Хочинама, од Поповића из Влајковаца пре 1833-1953. Г. 1953. у Хочинама је кућа Милићевића. – Вукићевићи – Бићани (Св. Никола, зимњи), од Бићана из Осредака (1842-1859), две породице: трговачка и занатлијска. Изумрли су. – Николићи (Св. Никола зимњи) 1846-1953), од Николића из села Дренове код Бруса. Г. 1953. у Брусу су шест породица ових Николића: трговци, занатлије и службеници. – НПМ: Насеље “На Брусу” помиње се 1864. године. У гробљу код цркве сахрањена је “раба божија Јована. На надгробном споменику ове Јоване читамо: Овде почивает(б) раба божи! !вана супруга почившег/6 еге! Миленка Николића пресела с! у в6нос(т6) на ce. троицу 7 !он!! 1864 год на брусу. – Божановићи – Радовановићи од Божановића из Кобиља (Св. Никола зимњи) од 1851-1953. По попису од 1963. у Брусу 6 њихових породица: занатлије и службеници. – Станковићи 1849-1880 (Св. Мина-Мрата). Прешпи су у Брус из Трошановаца, од тамошњих Станковића. – Збиље – Збиљићи 1852-1953 (Св. Арханђео и Велика Госпођа – Вељи Госпођин дан). Сви су од Морачана Татића из Брзећа. Из Бруса спустили су се у Дупце “на Расине”. Лазаревићи 1852-1953 (Св. Арханђео, јесењи) су од Лазаревића из Јелакца у Јошаници. Г. 1953. 1 кућа (пензионисани занатлија). – Аздејковићи 1855-1953 (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана, 9. септембра и Мала Св. Ана, 25. јула). Њихове далеке претке превео је из засеока Дртаваца у Кобиље код Бруса предак “Свилоје из Дртеваца”. Г. 1953. у Брусу су 5 кућа Аздејковића, од Аздејковића из Кобиља: земљорадник,
   занатлија и службеници. Марјановићи 1855-1953 (Св. Вартоломеј, Вртолома” и Варнава) од Марјановића из Велике Грабовнице. Г. 1953. у Брусу 2 куће Марјановића: занатлија и службеник. – Бељански, служавка Даница 1855-1894. У црквеним књигама налазимо забележено да је рођена и умрла у Брусу. Ђорђевићи (Ђурђиц) 1856-1858, два учитеља у бруској школи су од Ђорђевића из Ботуња. Михаиловићи (Св. Јован Крститељ) су један род са Стевовићима 1848-1900: Вуксан-Вукса кафеџија и супруга Марија, прешли су из Мале Грабовнице. – Јаношевићи 1860-1882, свештеник Тодор – “поп Тоша”, парох брзећки био је из Трстеника. Породица се вратила у Трстеник. – Агатоновић Лазар, трговац па црквењак бруске цркве; славио је Св. арх. Стефана. Пореклом од Ћосића из копаоничког засеока Гувништа. У Брусу од 1860-1898, кад је умро. Јеличићи 1860-1953. Слава Св. арх. Стефан, од Јеличића из Кобиља. Г. 1953. у Брусу било је 6 кућа Јеличића, највише незапослених трговаца и занатлија. – Брадићи 1861-1878. Славили су Св. Петку. Из Гргура у Топлици прешли су у Паваштицу, а отуд су дошли у Брус. Исељена породица. Живановићи, Петар, мутавџија, “занатлија трговачког реда” и супруга његова Јана, “мутавџика” Јана; слава Св. Арханђео; од Живановића из Грашевца, 1861-1878. – Василијевићи-Васиљковићи или Петровићи 1862-1877, били су из Велике Грабовнице. – Урошевићи 1863-1953, су од Урошевића из Трошановаца крај Бруса. Обрад Урошевић је откупио плац на црквеној земљи. Г. 1953. у Брусу Бошњак Јеремија 1863-1867, на плацу откупљеном од бруске цркве. Проновић Петар 1863. Власник плаца с кућом на земљишту откупљеном од бруске цркве. – Ђорђевићи, Петроније, трговац и супруга Миленија 1863-1895 су од Ђорђевића из Горњег Ступња у Александровачкој Жупи. Изумрла породица. – Филимоновићи (Арханђелов дан 8. новембра, Аћим и Ана и Мала Св. Ана) 1863-1913. Благоје, свештеник бруске цркве и супруга Драгиња – Драга су од Филимоновића из Лепенца. Даљим пореклом су од Црноглаваца из Црне Главе у Јошаничкој Бањи. – Костић Радосав, од Поповића – Костића из Велике Грабовнице, на црквеном земљишту откупљеном од бруске цркве. Подигао на откупљеном плацу 1863. кућу од слабог материјама. – Петровић, берберин Мијаило и супруга Драгиња 1864-1900. – Томићи, Милош 1864-1898, по занимању трговац-абаџија, црквењак бруске цркве, па земљорадник, служитељ Телеграфа бруског био је из Грашеваца. – Јовановићи (1866-1953, занатлије ковачи и поткивачи. Дошли су из Кукљина у Темнићу. Г. 1953 – 1 кућа. – Беочани (1866-1935). Милан, свештеник брускс цркве (Св. Никола зимњи), из Стањева код Александровца у Александровачкој Жупи. После 1935. одселили су се у Стањево и тамо су изумрли. Ђорђевићи, Милан, писар Бруске општине (1866-1882). – Стаматовићи (Св. Вартоломеј и Варнава), од Марјановића из Велике Грабовнице (1867-1935), две кућа, обућар и домаћица. – Николићи – Стругари (Св. Јован Крститељ), од Стругара из Жарева (1869-1953; две трговачке породице. – Ивезићи (1869- 1953) (Арханђелов дан 8. новембра и Велика Госпођа), од Морачана из Бозољина. Најдаљом старином су из Северне Албаније. Презиме по претку Ивези. Од Ивезића био је Герасим Ивезић, лекар и књижевник. – Судимци – Лазаревићи (1855-1869), су од Судимаца из Ћелија – Судимске клисуре у у Доњој Расини. – Живковићи (Св. Арханђео, 8. новембра), је од Живковића – Морачана из Кочина. – Лазаревићи (1870-1900) (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана и Мала Св. Ана), од Црноглаваца из Црне Главе у Јошаничкој Бањи. – Николићи, Лука (1870-1889), кафеџија и трговац и његова супруга Смиљка, доселили су се из Атенице код Чачка. – Пауновићи – “Дучуловци” (1870- 1953), Чедомир, Ђак, после пекар и касапин и супруга Злата из Дучаловића у Доњем Драгачеву. Г. 1953. у Брусу 1 кућа, пензионер. —Кнежевићи (1871-1953). Милан, трговац и супруга Анка (Св. (Св. Алимпије Столпник), од Кнежевића из Осредака. Г. 1953. имамо 3 куће од ових Кнежевића: трговац, занатлија (кројач) и службеник. – Миленковићи (1871-1910). Слава Св. Арханђел 8. новембра, од Миленковића из Грашеваца. – Павличевићи (1871-1876). Св. Мина-Мрата. Милан и супруга Никосава, од Павличевића из Трошановаца. – Гочманци – Николићи Грујица, бојаџија и супруга Аница, од Николића из Гочманца (1872-1896). Г. 1953. у Брусу их је било 2 куће: радник и службеник. – Станковић, дунђер, Ђорђе, дошао је из “Турске” – из села Драгочева на Рогозни. Помиње се 1872-1878. После рата 1877/78. одселио се из Бруса у Прекадин у Топлици. – Радоњић, “туфекџија” (пушкар) Дамњан и супруга његова Николета (1873-1910). У Брус се доселио Дамњан из села Коритника у Моравицама. – Татићи (Св. Арханђео и Велика Госпођа) Миливоје, трговац и супруга Петројка (1874-1881), су од Татића из Жиљака. Презиме им по далеком претку Тату, пореклом Морачанину из северне Албаније. – Милићевићи (1874- 1953) су од Милићевића из Великог Рибара. Г. 1953. у Брусу су 4 куће ових Милићевића: занатлија и радници. – Ваљари – Ваљаревићи (1875-1953), доселили се из Велике Грабовнице. Г. 1953. у Брусу је једна службеничка породица. – Вукајловићи (1875-1853). Слава Св. Арханђео, 8. новембра. Г. 1953. у Брусу су 3 куће Вукајловића: занатлије и службеник. – Јовановићи, мутавџија Војин (Св. Арханђео, 8. новембра) (1875-1881). Војин је био из Грашеваца. – Здравићи (Св. Никола зимњи), од Здравића из Кобиља (1875-1953). По попису од 1953. г. Здравићи су 4 куће: занатлије, радник и службеник. Живадиновићи (1876-1953); Матеја, трговац и супруга Јелисавета (Св. Алимпије Столпник), од Живадиновића из Жарева. Г. 1953. породица службеника. – Лозанци – Јовановићи, Милан, кафеџија и супруга Стојка (Ђурђиц, 3. новембра), за рата 1876. из Лозне на јужном Копаонику. Помињу се и 1898. године. – Ђорђевићи, Владимир Влада, гостионичар и супруга Костадинка (Св. Врачеви јесењи и летњи), (1872-1953). Доселили су се у Влајковце из засеока Остраћа, у кметији Лешку, на копаоничком подручју слива Горњег Ибра. Г. 1953. у Брусу су 4 куће ових Ђорђевића: трговац и службеници. – Ђорђевићи (други), Радомир, трговац (1876-1880), од Ђорђевића из Влајковаца. – Дељани (1876-1882), (Ђурђиц и Ђурђевдан), од Дељана из Липовца у околини Бруса. – Ђошићи (Св. Арханђео зимњи). Милун, “усташ” у рату 1876, из Боранца код Блажева на Копаонику. У Брусу отворио кафану. Г. 1953. кућа Милуновог унука. – Козићи (1876-1953). Недељко, абаџија и супруга Перса (Св. Алимпије Столпник). Недељко је од Козића из Великог Рибара. Г. 1953. у Брусу Козићи су 4 куће: радници, службеник и занатлија. – Радуловићи, старином Ботуни (Ђурђиц и Ђурђевдан), (1876-1953) из Ботуња у Александровачкој Жупи. Г. 1953. 4 куће Радуловића у Брусу: радници, 1 службеник и 1 удова гостионичара. – Чајићи (Св. арх. Стефан), (1877- 1953), од Чајића – Чајетинаца из Чајтине на Копаонику. Најдаљом старином су од племена Куча. У Брус су се доселили из Доброљубаца – Добрлевица у Александровачкој Жупи. Г. 1953. у Брусу су 3 куће Чајића: занатлија и службеници. – Шовићи / Милутиновићи (Ђурђиц и Ђурђевдан), (1878-1953) су од Шовића из Ботуња. Г. 1953. у Брусу су 2 куће ових Шовића: службеник и занатлија (кројач). – Маринковићи (1878-1901), кућа Светозара, трговца. – Лазићи (Св. Арханђео), (1879-1909). Од Лазића из Брђана. – Јовановићи – Јовчиновићи (1882-1932-1935), (Св. Мина-Мрата), Милоје, кафеџија и супруга Јовка, од Јовановића – Јовчиновића из Трошановаца код Бруса. – Кнвжевићи (други), (Св. Арханђео, у новембру). Милан и супруга Живка (1882-1911). Повратници из Блаца у Брус. У Блаце су отишли после рата 1877/78. Они су од Кнежевића нз Брђана, а даљим пореклом од Морачана Петровића из Жиљака. – Грибановићи / Вељковићи (Томин дан и прекада Томине недеље), су из Веље Главе (ном = Вељеглава) у Александровачкој Жупи, а тамо су дошли од Прибановића из Јелакца у Јошаници (1883-1953). Г. 1953. у Брусу су 4 куће, занатлије и радник. – Младеновићи “Врањанци” (Св. Петка, 14. октобра), (1885-1904-1953). Никола, дунђерин и супруга Перса су дошли из села Вучеделца у Врањској котлини. По смрти Радојка Младеновића Врањаице је наследио “усињеник“ Усиновљеник Николин Вуковић – Мулић од Вуковића Мулића из Кобиља. Усињеник слави славу поочимову, а своју славу Св. Николу зимњег прислужује. – Стефановићи, Аврам, обућар и Јован, пекар (1887-1899). – Михаиловић, општински писар (Трифундан), (1889-1953), доселио се из варошице Рашке. Г. 1953. кућа удове Катарине.Стошовићи (Св. Арханђел, 8. новембра), Богољуб, трговац и супруга Станика; од Стошовића из Игроша, даљим пореклом су из Мораче – Морачани. Становници Бруса (1893-1910). – Антићи (1893-1897), Стеван, “шустер” и супруга Даринка су из велике Грабовнице. – Скоковић Ранко, свештеник бруске цркве, био је из Севојна код Ужица (1895-1905). По смрти попа Ранка породица се одселила. – Симићи (Св. Ђурђиц), (1896-1953), од Симића из Грашеваца. У Брусу кућа Новице, председника Општине бруске. – Миљковићи (Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан), Петар, занатлија (поткивач), од Ђукића из Плоче, дошао у Брус од Миљковића из Горњег Ступња. (1897-1953) у Брусу 1 кућа Мила, учитеља у пензији. – Арсићи, Владислав, механџија, од Арсића из Игроша (1901-1953). У Брусу су 4 куће ових Арсића, незапослени трговац, занатлија и службеници. – Крапчевићи (1900- 1953), Милорад, порески помоћник. Из Бруса се одселила Милорадова удовица. – Палурци – Палуровићи (Ђурђиц и Ђурђевдан), механџија Васа и кафеџија Жика су од Палураца – Палуровића из Доброљубаца, а даљим пореклом су Ботуни из Ботуња, од тамошњих ђурђевштака. Помињу се од 1901-1953. Г. 1953. у Брусу је кућа удове Жике кафеџије. – Милосављевићи (1901-1931), Драгутин, кафеџија и његова супруга, сада удова Ангелина, одсељена породица. – Недељковићи (Св. Никола, зимњи), (после рата 1914/18-1932). Породица пекара Недељковића се одселила из Бруса. – Савићи, Станоје, казанџија, из Блаца (после рата 1914/18-1931). Касније се породица одселила у Краљево. – Вуковићи – Мулићи (Св. Никола, зимњи), (1919-1953), су од Вуковића – Мулића из Кобиља. У Брусу су 3 њихове куће: трговац, службеник и занатлија (кројач). – Калуђеровићи, Благоје, свештеник из Крушева (Македонија), после рата 1914/18. Г. 1953. кућа Благојеве удове-попадије. – Мађарци, (после рата 1914/18-1932), породица поч. Богомира, пекара, из Пољне у Левчу, даљим пореклом из села Мађара у Топлици. Одсељена породица. — Милосављевићи (Св. Петка), (1919-1932). Панта, столар, дошао из Придворице у Моравичком Старом Влаху. Одсељена породица. – Цветковићи (Св. Арханђео, зимњи) (после рата 1914/18-1931). Сима, пиљар, доселио се из Прокупља. После Симине смрти породица се одселила некуд. — Лазићи (1919-1953) (Митровдан и Јереминдан). Лазић, занатлија (опанчар), дошао је у Брус из Дубаца – Ковиоца на Копаоничком подручју слива Расине, а даљим је пореклом од митровштака из Паљевштице бруске. – Челиковићи (Св. Јован Милостиви, 12. новембра), од Челиковића из Милутовца у Темнићу. Г. 1953. у Брусу је кућа Ђорђа, опанчара. – Раичевићи (тако), Св Ђирик), (после рата 1914/18), од Раичевића из Строинаца у Жупи. Г. 1953. трговачки род. – Ратковићи (Св. Мина-Мрата, од Ратковића из Игроша (после рата 1914/18). Кућа удове Радомира, председника Општине бруске. – Пантићи (Св. Мина-Мрата), Божидар, опанчар (после рата 1914/18- 1931). Божидар је дошао у Брус из Милутовца у Темнићу. Породица Божидарова одселила се у Крушевац. – Антић (после рата 1914/18-1936), занатлија (берберин), био је из Крушевца. После 1936. повратио се у Крушевац. – Тодоровић Вукоман, столар, од Тодоровића из Брђана (1914/18-1931). Породица се одселила у Крушевац. – Саула-Сауловић (Св. Мина-Мрата), Мато, хотелијер од Саула – Сауловића из Будиловине (за рата 1914/18). Г. 1953. удова Матова, домаћица. – Црнићи – Митровићи (Ђурђиц), (1914/18-1953), од Црнићке фамилије из Ратаја у Жупи, а у Ратаје су дошли из Липовца (више Бруса) и од Ђокића. У Брусу 1 кућа Митровића – Црнића, касапина. – Миљковићи (Св. Јован Крститељ), (после рата 1914/18). Вујадин, трговац и супруга Јелена, од Миљковића из Љубинаца код Александровца. Г. 1953. – 1 кућа Миљковића. – Лазаревићи (1918-1953), Јеленко, опанчар из Лазаревића из Јелакца у Јошаници. – Томићи, 1 кућа (Св. Алимпије Столпник), (после рата 1918), од Томића из Горњег Ступња. Г. 1953. породица Витомира, службеника. – Обрадовићи (Св. Алимпије Столпник) (после рата 1914/18), од Обрадовића из Шљивова. Г. 1953. кућа Властимира, трговца, потом пензионисаног службеника. – Славковићи (1914/18-1942) Велимир, свештеник, родом из Малог Умникова. У току рата 1941/45. одселио се с породицом у Железник у околини Београда. – Лазић Станислав, опанчар, од Лазића из Ковиоца (1914/18-1953). – Чукурани – Чукурановићи – Петровићи (Св. Мина- Мрата), од Чукурана из Лепенца. Г. 1953. Кућа Саве, трговца, кафеџије па службеника. – Милојевић, Јован, поткивач, од Милојевића из Ражња (1931-1953). – Гашићи (Св. еванђ. Лука, 18. октобра), од Гашића из Жиљака. Г. 1953. кућа Гашића, болничара при Среској болници у Брусу. – Бургићи (1931-1953), од Бургића из Дубаца – Ковиоца. Г. 1953. 2 породице службеника. – Павловић (1931-1953). Павловић, столар, је од Главњана, из засеока Глава у селу Ковачима. – Мипенковићи (1931-1953), Душан, опанчар из Миленковића из Жилинаца у Доњој Расини. – Ракоњац (Св. Никола, зимњи). Дошао за време рата 1941/45. из Пребрезе у Топлици. Г. 1953. кућа Ракоњца, пензионисаног службеника. Досељеници после рата 1941/45 – 1953. године. — Илић, берберин из околине Блаца у Топлици. – Шиндићи, 1 кућа (Св. Св. Арханђео, зимњи и “Велики Госпођин дан”), од Шиндића из Лесеноваца у Жупи. – Дачковићи (Св. Алимпије Столпник), од Дачковића из Малог Рибара. Г. 1953. у Брусу су 3 њихове куће: занатлије и службеник. – Димићи (Св. ап. Тома), од Димића из Белог Поља на Копаонику. Г. 1953. породица службеника. – Драгићи (Св. Никола, зимњи), свештеник Ђорђе, родом из Пећи у Метохији. У Брусу од 1947. и данас (1953. г.). -Живанчевићи (Св. Мина-Мрата), од Живанчевића из Трошановаца. Г. 1953. три њихове породице: занатлије и службеник. – Јовковићи (Св. Никола), од Јовковића из Осредака. Г. 1953. у Брусу 1 њихова породица. – Kaлијадuc Ђорђе, апотекар, пореклом Грк, доселио се у Брус из Прокупља. Г. 1953. 1 кућа Ђорђа, апотекара. – Катанчевићи (Св. Арханђео зимњи), од Катанчевића из Лесеноваца. Старином су од племена Мораче. Г. 1953. 1 породица службеника. – Качаревићи, 1 кућа, радник; од Качаревића из Дубаца – Ковиоца. – Кљајићи (Томиндан и прекада Томина недеља), од Кљајића из Лопаша у Западноморавском Поморављу. Г. 1953. кућа службеника Кљајића. – Лисинци (Св. Јован Крститељ), од Лисинаца из Горњег Ступња. Г. 1953. кућа Мирослава, пензионисаног службеника. — Малинићи, 1 кућа (Св. Јован 7. јануара), од Малинића из Милентије. Г. 1953. једна кућа службеника. – Миладиновићи, од Миладиновића из Себечсевца у Доњој Расини. Г. 1953. кућа кројача НН. – Милановићи, од Милановића из из Стројинаца у Жупи. Г. 1953. кућа општинског службеника. – Минићи (Св. Никола зимњи), од Минића из Парчина у Жупи. Г. 1953. породица Милана, свештеника. – Московљевићи (Св. ап. Тома и Томина недеља), од Московљевића у Великом Рибару. Г. 1953. две породице службеника. – Недовићи (Св. Никола зимњи), од Недовића из Горњег Горачића у Сјеници. Г. 1953. у Брусу јс кућа раднице Борке. – Обрадовићи – Шундићи (Св. Никола зимњи), од Обрадовића – Шундића из Будиловине. Г. 1953. 1 њихова кућа у Брусу. – Пејићи (Св. Алемпије Столпник), од Пејића из Осредака. Г. 1953. кућа ковача Пејића. – Перићи (Св. Никола зимњи), од Перића из Кобиља. Г. 1953. породица кројача Радисава. – Предолци (Св. Никола зимњи), од Предолаца из засеока Равни у селу Разбојни. Г. 1953. у Брусу 1 породица ових Предолаца. – Станићи (Св. ап. Тома), од Станића из Трнаваца код Александровца. Г. 1953. у Брусу је кућа Станића, управника Поште, телеграфа и тслефона. – Станковић Мнрко, радник из Александровца. Г. 1953. породица радника Мирка. – Тоскићи (Св. Никола зимњи), од Тоскића из Будиловине. Г. 1953. 1 њихова породица. – Ћирковић Божин, воскар из Крушевца. Г. 1953. кућа Божина воскара. – Шуловићи (Св. Јован Крститељ), од Шуловића из Равништа – Запланине на Копаонику. Г. 1953. 2 породице пензионера Шуловића. – Шиндићи (Св. Арханђео и Велика Госпођа), из Лесеноваца у Жупи. Г. 1953. једна породица службеника. – Бошковићи (Св. Никола зимњи), од Бошковића из Батота. Г. 1953. једна службеничка породица. – Зиријевић (Св. Арханђео зимњи), од Виријевића из Разбојне. Г. 1953. у Брусу 2 породице службеника. – Ђорђевићи – Ђорђилевићи, болничар у Ветеринарској станици у Брусу, од Ђорђевића – Ђорђиловића из Разбојне. – Јовановић, поткивач, од Јоваповића из Горњег Ступња. Г. 1953. једна занатлијска породица. Халими Исмаил, посластичар Горанин из Призренске Горе, дошао 1951. Године. Г. 1953. кућа Исмаила, посластичара. – Петровићи Станимир „лончар“ (1951-1953), дошао из села Гњилан код Пирота.

   Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.

   Одговори

7. 27. мај 2018. у 14:37

   Војислав Ананић

   ДРЕНОВА (и засеок ДРТЕВЦИ)

   Село Дренова, с растуреним кућама, је на косама Голог брда и Бакарштака, а засеок Дртевци с кућама у низу је под Жљебовима. У међама ових насеља су: Јелова раван, Лазин гроб, Козја глава, и Торови на југу, према селу Липовцу; Кобилиште “Над Кнежевиће”, Ељдовиште, Бакарштак, Расина (река) на истоку према селу Брђанима; Двориште, Студењак (корито Расине), Лука, Средњак (Средњи поток), Жљебови, брдо на северу према Брусу; Голубињак, “Дрењска” (Дреновска или Дреновачка) Чука, на западу према Жиљцима; Велика чука (905), Голо брдо, Вуча ливада и Блудна, према Грашевцима. Унутар дижу се узвишења: Вртешка, Рид, па брегови: Мали брег, Стрначки брег, Јазвиначки брег, Несторовачки брег, Равни брег, Козаревачки брег, Коњаревачки, Камениш, Велико присоје, Овчаревац и Типшевина. Речице и потоци су: речица Вуча и потоци: Ајдучки, Ћирићки и Велики поток, а воде се називају: Кошинац, Совина, Дрењак, Извор на Козјој глави, Извор код Старе куће (у Миљковићима), Извор у Поточку, Пљакинац, Липљак, Извор на Вртешки, Извор у Дикиној ливади, Црвењак (на Великој чуки), Козаревац и Извор “У Бара”. Испод Колибишта избија извор “барутљиве” воде; вода “заудара на барут”. У кориту Ћирићког потока десне притоке реке Расине избија на два – три места хладна кисела вода пријатна за пиће.
   Становници пију и воду с три бунара. У селу су мале: Горња Дренова или Горња Мала и Доња Дренова или Доња Мала обе под Голим брдом и на малом одстојању једна од друге. Бугарци у Бакарштаку су одвојени део села, око 2 км удаљени од најближе куће оног насеља под Голим брдом. Заселак Дртевци је издвојено насеље и око 1/2 часа хода удаљено од села. Вукосављевићи (под Вртешком – Двориштем) су десетак минута удаљени од најближе куће у засеоку. Издвојени делови насеља називају се презименом рода који их настањује. Два гробља су у Доњој Дренови и на Бакарштаку. Дртевци или Дртевчани сахрањују сахрањују у гробљу на Росуљама, док Вукосављевићи, свакако због близине, сахрањују у гробљу села Тршановаца “Преко Расине”, на левој страни речне долине.
   Селу је дато име по дрвету (дрену). Мечкари, становници Дртеваца су на месту данашњег села “у дрењаку” (дреновој чести) имали своје бачевине, колибе и торове за стоку. Прешли су из Дртеваца, искрчили дренову честу и дотадашње бачевине преобратили у куће за становање. Као узрок пресељењу наводе да су их у Дртевцима често посећивали и узнемиравали Турци пролазећи путем долином Расине. По казивању Чедомира Николића, старешине села и засеока 1935. године пресељавање из Дртеваца је извршено “има више од две стотине година”; додаје да су његови Николићи: дед Милош (1834-1926) и Милошев дед Миљко рођени “у Дренове” а да се дед, можда и прадед Миљков преселио из Дртеваца. НПМ: Око 1660. године – пре Велике сеобе.
   Године 1833. село има 4 куће са 5 ожењених и 7 неожењених; 1837. године 5 кућа; 1874. године у Дртевцима је 10 а у Дренови 9 кућа; 1921. године у Дренови је 21 домаћинство са 150 чланова, а у засеоку Дртевцима 16 домаћинстава са 130 чланова; 1948. године у Дренови је 41 домаћинство са 272 члана, а у засеоку Дртевци 17 домаћинстава са 105 чланова.
   На десној страни долине реке Расине, у оном њеном делу именом Студењак, управо према Градишту (Гобељи), издиже се нагло од речног корита брдо Двориште. На брду су ливаде, док је северна страна брда зарасла у младу шуму од лиснатог дрвећа. Идући од Бруса низ Расину, на улазу у Студењак, управо у углу што га стварају река и десна притока Ћирићки поток у атару Дртевце, у потесу “у Баре” је сасвим порушен неки стари манастир. На брежуљку је велика рупа требљеног камења скоро сасвим зарасла у меки травнати бус. Идући од манастиришта навише у ливаде Стевовића виде се улегнућа, рупе па месту ћелија калуђера старог манастира.
   Родови: У Дренови су данас једини становници потомци пресељених Дртевчана: Николићи, Мандићи и Миљковићи (10 кућа) у Горњој Мали; Вукојевићи и Симоновићи (12 кућа) у Доњој Мали и Бугарци (4 куће), свега (26 куће, Св. Никола зимски и Св. Агатоник). Две куће Бугараца прекађују и Св. Мину – Мрату, славу поочимову. Пресељени Дртевчани живе у Кобиљу више Бруса н презивају се Аздејковићи. Имају предање да је њихове далеке претке из Дртеваца у Кобиље преселио “Турчин” Хазда – Хаздејко; Азда – Аздејко с отпалим X, а он је управо био њихов предак из Дртеваца Свилоје, поносник дубровачких каравана обучен у аздију, кратак огртач постављен крзном, скупоцени огртач, или доламу па по овом аљетку (делу ношње) имао надимак Азда – Аздејко.
   Данашњи становници у Дртевцима Стариици – Станојевићи и Миљковићи (3 куће, Св. Архангел) били су једини у Дртевцима по одласку Мечкара у Дренову. Доцније предак Старинаца Милојко Петровић Морачанин откупиоје од Турчина и “село Старинце”.
   У село Старинаца доселили су се Црноглавци: Недељковићи, Вукосављевићи и Милосављевићи (13 кућа, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана). Дошли су из Црне Главеу Бањи (Јошаничкој Бањи).
   Нови досељеници, после 1900. године су Joвaновић – Јовчиновић, “Пржа” (Св. Мина – Мрата) прешао је из Тршановаца.
   Стевовићи (4 куће, Св. Јован Крститељ) су из Мале Грабовнице. Овде су на “куповини” – купљеном земљишту.

   Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.

   Одговори

8. 18. јул 2018. у 23:55

   mika

   Molim za podatke o selu Vlajkovci (rod Stojanovic) i selo Livadje ( rod Filipovic).

   Одговори

9. 19. јул 2018. у 23:23

   Raka

   Potrebni su mi podaci o ostalim selima iz okoline Brusa.

   Одговори

10. 19. јул 2018. у 23:24

    Raka

    Potrebno je prikazati podatke i za ostala sela iz okoline Brusa prema knjizi Radoslava Lj. Pavlovica…

    Одговори