Порекло презимена, насеља Дренова и Дртевци (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Дренова и засеока Дртевци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приред Порекло становништва насеља Дренова и засеока Дртевци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приред Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеља Дренова и Дртевци (Брус)

Порекло презимена, насеља Дренова и Дртевци (Брус)

Порекло становништва насеља Дренова и засеока Дртевци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село Дренова, с растуреним кућама, је на косама Голог брда и Бакарштака, а засеок Дртевци с кућама y низу је под Жљебовима. У међама ових насеља су: Јелова раван, Лазин гроб, Козја глава, и Торови на југу, према селу Липовцу; Кобилиште „Над Кнежевиће“, Ељдовиште, Бакарштак, Расина (река) на истоку према селу Брђанима; Двориште, Студењак (корито Расине), Лука, Средњак (Средњи поток), Жљебови, брдо на северу према Брусу; Голубињак, „Дрењска“ (Дреновска или Дреновачка) чука, на западу према Жиљцима; Велика чука (905 м), Голо брдо, Вуча ливада и Блудна, према Грашевцима. Унутар дижу се узвишења: Вртешка, Рид, па Брегови: Мали брег, Стрначки брег, Јазвиначки брег, Несторовачки брег, Равни брег, Козаревачки брег, Коњаревачки, Камениш, Велико присоје, Овчаревац и Типшевина.

Воде.

Речице и потоци су: речица Вуча и потоци: Ајдучки, Ћирићки и Велики поток, а воде се називају: Кошинац, Совина, Дрењак, Извор на Козјој глави, Извор код Старе куће (у Миљковићима), Извор у Поточку, Пљакинац, Липљак, Извор на Вртешки, Извор у Дикиној ливади, Црвењак (на Великој чуки), Козаревац и Извор „У Бару“. Испод Колибишта избија извор „барутљиве“ воде; вода „заудара на барут“. У кориту Ћирићког потока десне притоке реке Расине избија на дватри места хладна кисела вода пријатна за пиће. Становници пију и воду c три бунара.

Тип села.

У селу су мале: Горња Дренова или Горња мала и Доња Дренова или Доња мала, обе под голим брдом и на малом одстојању једна од друге. Бугарци у Бакарштаку су одвојени део села, око 2 км удаљени од најближе куће овог насеља под Голим брдом.

Заселак Дртевци је издвојено насеље и око 1/2 часа хода удаљено од села. Вукосављевићи (под Вртешком) – Двориштем) су десетак минута удаљени од најближе куће у засеоку. Издвојени делови насеља називају се презименом рода који их настањује.

Два гробља су у Доњој Дренови и на Бакарштаку. Дртевци или Дртевчани сахрањују у гробљу на Росуљама, док Вукосављевићи, свакако због брзине, сахрањују у гробљу села Тршановца „Преко Расине“, на левој страни речне долине.

Име и остали подаци о насељима.

Селу је дато име по дрвету (дрену). Мечкари, становници Дртеваца су на месту данашњег села „у Дрењаку“ (дреновој чести) имали своје бачевине, колибе и торове за стоку. Прешли су из Дртеваца, искрчили дренову честу и дотадашње бачевине преобратили у куће за становање. Као узрок пресељењу наводе да су их у Дртевцима често посећивали и узнемиравали Турци пролазећи путем долином Расине. По казивању Чедомира Николића, старешине села и засеока 1935. године пресељавање из Дртеваца је извршено „има више од две стотине година“; додаје да су његови Николићи: дед Милош (1834–1926) и Милошев дед Миљко рођени „у Дренове“ а да се дед, можда и прадед Миљко преселио из Дртеваца. (Напомена: Око 1660. године, пре Велике сеобе.)

Године 1833. село има 4 куће са 5 ожењених и 7 неожењених; 1837 – 5 кућа; 1874. у Дртевцима је 21 домаћинство са 150 чланова, а у засеоку Дртевцима 16 домаћинстава са 130 чланова; 1948. у Дренови је 41 домаћинство са 272 члана, а у засеоку Дртевци 17 домаћинстава са 105 чланова.

Старине.

На десној страни долине реке Расине, у оном њеном делу именом Студењак, управо према Градишту (Гобељи), издиже се нагло од речног корита брдо Двориште. На брду су ливаде, док је северна страна брда зарасла у младу шуму од лиснатог дрвећа. Идући од Бруса низ Расину, на улазу у Студењак, управо у углу што га стварају река и десна притока Ћирићки поток у атару Дртевца, у потесу „у Баре“ је сасвим порушен неки стари манастир. На брежуљку је велика рупа требљеног камена скоро сасвим зарасла у меки травнати бус. Идући од манастиришта навише у ливаде Стевовића виде се улегнућа, рупе на месту ћелија калуђера старог манастира.

Порекло становништва.

Родови:

У Дренови су данас једини становници потомци пресељених Дртевчана:

-Николића, Мандића и Миљковића (10 кућа) у Горњој мали;

-Вукојевића и Симоновића (12 кућа) у Доњој мали и:

-Бугарци (4 куће), свега 26 кућа, Св. Нилола зимски и Св. Агатоник. Две куће Бугараца прекађују и Св. Мину-Мрату, славу поочимову.

Пресељени Дртевчани живе у Кобиљу више Бруса и презивају се Аздејковићи. Имају предање да је њихове далеке претке из Дртеваца у Кобиље преселио „Турчин“ Хазда – Хаздејко; Азда – Аздејко с отпалим Х , а он је управо био њихов предак из Дртеваца Свилоје, поносник дубровачких каравана обучен у аздију, кратак огртач постављен крзном, скупоцени огртач, или доламу па по овом аљетку (делу ношње) имао надимак Азда — Аздејко.

Данашњи становници у Дртевцима:

-Старинци —Станојевићи и Миљковићи (3 куће, Св. Архангел) били су једини у Дртевцима по одласку Мечкара у Дренову. Касније предак Старинаца:

-Милојко Петровић Морачанин откупио је од Турчина и „село Старинце“.

У село Старинаца доселили су се Црноглавци:

-Недељковићи, Вукосављевићи и Милосављевићи (13 кућа, Св Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана). Дошли су из Црне Главе у Бањи (Јошаничкој Бањи).

Нови досељеници, после 1900. године су:

-Јовановић –Јовчиновић, „Пржа“ (Св. Мина-Мрата), прешао је из Тршановаца.

-Стевовићи (4 куће, Св. Јован Крститељ) су из Мале Грабовнице. Овде су на „куповини“ — купљеном земљишту.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top