Порекло презимена, село Кнежево (Брус)

19. децембар 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Кнежево, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ написаној на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Село је у подножју Кнежевске чуке (1230 м) у изворишту Кнежевског потока и присоју. Око села су брда: Стружница, Шапидо, Марина чука, Мрамор и Папрадња.

Воде.

Селом протиче Мутни поток. Пије се вода с извора. Извори у шкриљастом терену су уопште слаби. Два познатија извора су у Петровићима и Крстићима.

Земље и шуме.

Њиве, баште, воћњаци и ливаде су око кућа, а испаше и шума су над кућама. Делови атара се називају Шапидо, Беришевац, Чуња, Вртешка, Чука, Широки до. Бачије, кажу колибе, с понеком њивом су у Широком долу.

Тип села.

Село састављају мале кућне групе и оне су на малом одстојању једна од друге. Настањена места су Присоје, Беришевац, Чука и Поток. Гробље је у Потоку.

Име и остали подаци селу.

Село је названо по кнезу сеоском Радоњи. Кућиште кнеза Радоње је на окућници Јанићијевића–Топузића. У близини кућишта је извор Радоњина вода, сада пресахнуо. У селу је ископана остава старог сребрног новца.

Године 1884. Кнежево има 14 пореских глава, а 1921. године 11 домаћинстава са 75 чланова, а 1948 – 19 домаћинстава са 118 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

-Милетићи (2 куће, Св. Никола) су непознатог порекла.

-Лопаћани:

-Петровићи, Цветковићи и Крешићи (10 кућа, Св. Јован Крститељ) су из Лопата у Сочаници. Отуда је дошао њихов предак на почетку XVIII века. Сада, 1935. године броје пуних седам колена од досељења.

После Лопаћана у селу се настањују:

-Вучићи (4 куће, Св. Петка) из Папрадње у Равништу од Спасића.

После 1879. године су дошли:

-Јолићи–Стевановићи (3 куће, Св. Димитрије) из Јариња.

-Јанићијевић–Топуз или Топузовић (1 кућа, Св. апостол Тома и Преображење) Дошао је из Куреља, у кметији Лешак.

-Танасковићи, грана Јанићијевића, су изумрли у време Првог светског рата.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ написаној на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.