Порекло презимена села Жуње и засеока Крагујевчиће (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Жуње (и засеок Крагујевчиће) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљени Порекло становништва села Жуње (и засеок Крагујевчиће) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена села Жуње и засеока Крагујевчиће (Брус)

Порекло презимена села Жуње и засеока Крагујевчиће (Брус)

Порекло становништва села Жуње (и засеок Крагујевчиће) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Жуње су на десној страни долине Жуњске реке, а Крагујевчиће је високо над селом, у извору речном, с кућама растуреним на странама Средње чуке. У међама насеља су: Расина река – ушће Разбојничког потока, Јаворац (869м), Џурла, Мечак, Камаре, Црна чука (1.063м), Кукулић (1.045м), Кравор, Пожар (1.163м), Лепа гора, Барска чука (909м), Бачиште – Шиљак, Враца и Обла глава. Унутар су узвишења: Бељик, Врлетница, Мали вис, Липар, Јасик, Гаревина, Битевија, Караула, Смоленовица.

Воде.

Потоци су: Арсићки, Кричачки, Голички, Липарски, Битевијски, Папратнички, Ајдучки, Бељички, Барски и поток Камењак. Воде имају ове називе: Арсићка чесма у Арсићима, Динин извор, Извор код Солине куће, Извор у Павловићима, Извор у Вујичићима, Лекићка чесма у Лекићима – Кричацима, Извор у Крагујевчићу, Извор на Средњој чуки. Пије се вода и с једног бунара.

Земље и шуме.

Поједини делови атара носе називе: Битевија, Дуње, Голо брдо, Беле баре, Грабак, Бреза, Присоје, Јасика, Липе, Крш, На Равном риду, Ајдучком брегу, Папратници, Њунској коси – Њуни, Великом власу, Белој Стени, Великом церју, Малом церју, као и на граничним брдима су „државне“ храстове и букове шуме.

Тип села.

У Жуњама се издвајају три кућне групе: Арсићи под Голим брдом, Виријевићи под Гаревином и Кричаци под „Мечаком“. Арсићи и Виријевићи су наблизу, док су Кричаци око 10 минута хода удаљени од најближе Виријевићке куће.

Заселак Крагујевчиће је потпуно засебно насеље, око 20 минута хода удаљено од најближих кућа Кричака.

Два жуњачка гробља су у Виријевићима и „На Дуње“, а два гробља засеока Крагујевчиће су на Средњој чуки и у Реци – Жуњачкој реци.

Име засеока.

Име Крагујевчиће дали су повратници „од Крагујевца“. У време Карађорђевог војевања становници засеока избегли су у Лепеницу, неко село у околини Крагујевца, па се отуд повратили у старо село. По овим повратницима од Крагујевца заселак се прозвао Крагујевчиће.

Попос становништва по временској оси.

Године 1833. Жуње има 33 куће, 20 ожењених и 34 неожењених; 1876 – 35 пореских глава; 1891 – Жуње и заселак Крагујевчиће има 43 пореске главе; 1921 – Жуње с Крагујевчићима има 61 домаћинство са 393 члана; 1948 — 101 домаћинство са 660 чланова.

Старине у селу.

У Кричацима је Старо село. На површини се виде неравнине и улегнућа „рупе од кућа и зграда“ некадашњег насеља. У близини је стара црквина у огради од дасака-тараба. На површини су остаци од темеља мале цркве. На љунској коси — љуни су остаци старог пута „калдрме“.

Порекло становништва.

Родови:

Крајем 17. века или најдаље средином 18. века настанили су се:

-Кричаци — Лекићи и друга презимена (33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан) од Богићевића из Грчака, а старином су из племена Дробњака. У Грчаку славили су Св. Ђорђа у априлу, а преслављивали су Ђурђиц. На Павловдан секли су колач, али госте нису примали. Сродници наших Кричака су Кричаци у Кашевару, Сибници и Чучалу у Топлици. Прешли су тамо после рата 1877/78. године.

-Арсићи (18 кућа, Св. ап. Петар, Св. Андрија Првознани и Савине вериге). Доселио се предак Петар – Пера, прадед човеку од 67 година из Борчана, а даљим пореклом из Васојевића.

-Виријевићи (16 кућа, Св. Архангел и Св. прор. Илија)  пореклом су од претка који се овде доселио од Виријевића из Чукојевца у Гружи. Један род с Виријевићима у Разбојни. После рата 1877/78. неке породице Виријевића одселиле су се у села Чучале и Кашевар.

У Крагујевчићима су:

-Вучићи — Крагујевчани (9 кућа, Св. Алимпије Столпник и Св. Ђорђе), вратили су се „из бежаније“, од Крагујевца.

-Башићи и Савићи (5 кућа, Митровдан и Јеримијиндан), су један род са Савићима у Батотама.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top