Порекло презимена, село Разбојна и засеок Јанкова Клисура (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Разбојна (и засеок Јанкова Клисура) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према при Порекло становништва села Разбојна (и засеок Јанкова Клисура) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према при Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Разбојна и засеок Јанкова Клисура (Брус)

Порекло презимена, село Разбојна и засеок Јанкова Клисура (Брус)

Порекло становништва села Разбојна (и засеок Јанкова Клисура) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на равни на ставама Расине и њене десне притоке речице Блаташнице, управо ниже места где на пут из Топлице Куршумлија—Блаце-Крушевац излази „копаонички“ пут: Биљановац на Ибру–Ботурићи–Брус–Разбојна.

Засеок Јанкова Клисура је више села у клисури речице Блаташнице, на прелазу из области Топлице у Расину, на обема странама речице, с кућама само на десној (присојној) страни.

У међама насеља су: Расина, Голо брдо, Разбојнички поток, Јаворац, Џурла (869), Лаз, Вириште, Блаташница, Јанкова клисура. Унутар су узвишења: Соњићки брег, Јасик, Средње брдо, Главић, Јагодарник.

Воде.

Осим реке Расине речице и потоци су: Блаташница, Виришки, Јасички, Пастрмачки и поток Студенак. Воде имају имена: Извор у Питомој ливади, Чесма код Мићића куће, Извор код Ђешића кућа. За пиће и осталу употребу поглавито се користи вода из бунара, више од двадесет пет на броју.

Земље и шуме.

Места на којима су њиве и ливаде зову се: Јаворац, Клисура, Средње брдо, Разбојничко поље, Село, Липар, Питома ливада, Виногради с пивницама и „земницима“-поддрумима су у пољани Црвеној јабуци у Александровачкој Жупи и у селу Љубинци.

Тип села.

Село састављају кућне групе појединих родова и оне су наблизу. Насеље Јанкова Клисура крај цркве Св. Врача је око 20 минута удаљено од најближе куће у селу. Сеоско гробље је у Разбојничком пољу. Становници Jанкове Клисуре сахрањују у гробљу код цркве Св. Врачева.

Име села и засеока.

Име селу потиче од разбој и значи бојно поље. Међутим, када се овде била и каква бирка ништа се не прича. По предању у селу се скупљала разбијена војска Сибињанин Јанка (Хуњади), угарског властелина после пораза на Косову. По другом предању, које има историјску основу, Сибиљанин Јанко је c војском идући на Косово прошао путем који је и у то време водио клисуром Блаташнице (октобра 1448).

Историјат.

У Јанковој Клисури нађен је римски натпис. Први спомен села Разбојне је из 1621. године, у запису манастира Никоља у Овчарско–кабларској клисури:

„…РАСБОИНУ ПЛИЛОЖИ МОНАСТИРУ“ (НИКОЉУ).

Године 1837. Разбојна има 15 кућа са 14 и 1/2 пореских глава; 1844— 25 кућа са 153 становника; 1921 – 54 домаћинства са 333 члана.

Јанкова Клисура, као насељено место помиње се први пут четрдесетих година 19. века. Напомена: У Протоколима рођених Бруске цркве 1846. године забележено је да Николић Н. из Састанка Јанкове Клисуре (на граници Србије према Турској) и Антонијевић Н. из Ужица држе кумство. Године 1847. У истом Протоколу забележени су ови становници Састанка: Јовановић Н., Аћимовић Мита и Сава, супруга Обрада Н.

Порекло становништва.

Родови:

-Лазаревићи (5 кућа, Св. Никола), у време Карађорђевог војевања избегли су у село Јасику у Темнићу, па се вратили у старо место. Даље порекло је непознато.

Досељеници:

-Предолци (17 кућа, Св. никола). Из села Предола – старог Предоља у Гокчаници. Доселио се предак, старији од прадеда.

-Виријевићи (10 кућа, Св. Архангел и Св. прор. Илија) су од Виријевића из Чукојевца у Гружи. Дошао предак Видак са синовима Петром и Тодором после рата 1876/78. г. Десетак њихових породица одселило се у Велику Плану у Топлици.

У исто време кад и Видак Виријевић у село је дошао предак данашњих:

-Ђорђевића — Ђорђилевића (7 кућа, Св. ап. и еванг. Лука и Марков дан). Предак је био из неког села у околини Краљева (Карановца).

Пре рата 1876/78. доселили су се:

-Трошић (1 кућа) из Ћилинаца.

-Петровић (1 кућа, Митровдан и Јеремијин дан) из засеока Равни.

-Недић (1 кућа, Лазарев дан), из Суботице у Александровачкој Жупи.

-Васиљевић (1 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина), из неког села у околини.

-Мићић (Св. Алимпије Столпник и женина слава Св. Никола), је од Мићића из Жилинаца ушао je y кућу Предолаца.

У Јанковој Клисури су:

-Вучковићи (3 куће, Св. архиђ. Стефан), дошли су из неког села у Александровачкој Жупи.

-Васић (1 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан), је од Васића из Ћелија у Доњој Расини.

После рата 1914/ 18. године доселили су се:

-Симић (1 кућа, Св. Никола), од Симића из Суботице у Александровачкој Жупи.

-Јовановић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник), прешао је из засеока Равни.

-Гмијовић (1 кућа, CB. Архангел), од Гмијовића из Лепенца, дошао на имање Вучковића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top