Порекло презимена, село Крива Река (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Крива Река (и Мачковац), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним пода Порекло становништва села Крива Река (и Мачковац), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним пода Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Крива Река (Брус)

Порекло презимена, село Крива Река (Брус)

Порекло становништва села Крива Река (и Мачковац), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Земљишно подручје Криве Реке захвата простор између села: Рокца на северу, Велике Грабовнице и Паљевштице на истоку, Раковца и Црне Главе на западу и „државног“ Копаоника — државне шуме на југу. Куће овог високог планинског села издижу се на странама брда Бачевице, Брусне, Росуља, Јавора и на левој страни Мраморске реке. У међама села су: Брестовача, Бачевица, Мали врх (1.202м), од севера; Рилачко гробље, Тршевина, Требежи, Требешки поток, Кошариште, Врови, Блато, Борје (1.380м), Обрадова чука (1.430м), Мокра, Палеж (1.474м), Мрамор (1304), Сребреничка река, Сребрнац, Вигњиште, Завоје, Јарам (1.788м) од истока; Гобеља (1.394м), Циганска река, Велика стена, Беле чуке – Бачевачки поток, Суша, на западу. Унутар граница су: Рађинац, Видина глава, Куленеја, Трновица, Вукашиновац, Велика шиљача (1.625м) и Мала шиљача, Јелица (1.776м), Сребрнац.

Воде.

Речице и потоци су: Крива река, Мраморска или Мала река, Раздољачки, Брајиначки, Рупачки поток и Скробњак. За пиће и осталу употребу становници се служе водом с великог броја извора. Познатији извори називају се: Црквена вода (чесма ниже сеоске цркве), Богојевачка вода, Бегова вода (зове се по господару Турчину — селим бегу), Змајевачки извор, Крстата вода, Беле воде, Павлов извор или Извор у Бачишту, Сушиловац, Извор у Тврдој ливади, Икин извор (у Цветковићима), Маринац у Стајићима, Бубаловац, Извор и Бубалова река (поток) су више данашњих Новчића. У Бубаловој реци крај извора Бубаловца дуго су седели неки Бубаловићи. У селу Грачацу у Западноморавском Поморављу забележио сам Бубаловиће, новије Стаменчиће, што славе Мратиндан. Знају да су у Грачац дошли из села Бубалове Реке на Копаонику. У Бубаловој Реци стоје кућишта одсељених Бубаловића. Други извори су: Росуљачки извори (2) на Росуљама. Извори на Пајковом брегу (3), на Брусни, 6 извора на броју, Сојнички извори (39), Топлик, Извор у Пршићима, Извор у Старом Селу, Извор у Лешју, Извор у Мечкаруши, Извор у Брајиначком потоку. Осим ових извора, скоро свака породица има извор којим се она једино служи.

Земље и шуме.

Делови атара зову се: Скробњак, Селиште, Старо село, Ивково брдо, Максићка чука, Јанковићи, Лисињача, Лимовац, Трновица, Рендара, Шупљаја, Кошатиште, Мали вр’, Беле чуке, Шиљак, Суша, Вртаче, Бела стена, Сребрнац, Шиљача, Сојница, Брестовача, Шајићка чука, Пресаха. Бачије су на Дугарама, Тврдој ливади, Шабићанки, Раздољу, Зајинцу, Маринковцу, Пожару, Копривњаку, Чемеричкој равни,  Ђурковици, Блату, Пајковом брегу, Караули, Брусној, Видиној глави, Степинцу, Смречама, Главици, Палежу, Мокрој, Валогама, Обрадовој чуки, Кршном долу.

Тип села.

Село је разбијено у кућне групе и све се називају по појединим родовима. Пет гробаља села Криве Реке су: код цркве Св. апост. Петра и Павла, у Реци, у Лакићком потоку, на Јавору и на Бачевици.

Историјат села.

Има предање да је село Крива Река постојало „у време кнеза Лазара“. Године 1812. насеља Бачевица и Јавор спадала су у кнежину Јошаницу, нахију новопазарску.

Године 1921. село Крива Река има 57 домаћинстава са 455 чланова. У октобру 1942. године казнена експедиција окупатора Немаца и њихових савезника Бугара, побила је у селу као и у суседном селу Мачковцу, више од половине броја свега становништва, опљачкала, попалила сеоске куће, цркву запалила и порушила. По попису из 1948. године село Крива Река, свакако заједно са селом Мачковац (не помиње се) имало је 84 домаћинства са 773 члана.

Старине у селу.

У селу су знатни остаци старих рударских радова. Сеоска црква с веома лепим живописом спаљена и порушена у октобру 1942. године била је стара грађевина, „почела се градити 1618. године“. На избрешку, западно од цркве је старо „џидовско“ гробље. Данас је скоро потпуно растурено. На понеком гробу стоји необрађен камен. У овом гробљу је сахрањен Радосав Ерац од Ераца из Ушћа у Ибру.

Напомена: На надгробном крсту од белог студеничког мермера урезан је натпис: „(ме)сециа октомвриа…“. Друго џидовско гробље је „у Марићке чуке“. У Петковици, Селишту, Старом селу, Кућетинама и Шабићанки. Виде се многе неравнине, већа и мања улегнућа. Успомена на живот под турском управом сачувала се у називу Бегова вода.

Порекло становништва.

Родови:

У негдашње родове спадају:

-Смакићи у Мачковцу (Св. Врачеви) су од Трлакових из села Могиле у Горњој (Косовској) Морави. После рата 1877/78. Године одселили су се у Блаце код Прокупља. Неке породице Смакића спустиле су се у Расину и настанили се у Милентији. Успомена на исељене Смакиће сачувала се у топонимима Смакићка долина (поток) и Извор у Смакићкој долини.

-Бресићи или Брезићи су дошли из Горње (Косовске) Мораве. Иселили су се у Блаце код Прокупља.

Одселили су се из Криве Реке:

-Шабићи (Тодорова субота) стари досељеници из Горње (Косовске) Мораве. Одселили су се у Медвеђу у Левчу. На одсељене Шабиће сећа назив земљишта Шабићанка.

-Бубаловићи (Св Мина–Мрата). Одавно су се доселили из Криве Реке у пределу Новог Брда, а у Криву Реку су дошли „од мора“, из Котора или Дубровника. Презиме Бубаловић је изведено од латинског бубалос, биво, па изведеницом од биво – Биволчић. Дуго су остали у потоку Бубаловој реци крај извора Бубаловца. Овде крај извора остала су њихова кућишта.

-Џиџе – Џиџовићи или Криворечани (Св. Мина) из Бубалове реке иселили су се у Грачац. Тамо су изумрли око 1925. године. Најдаљом старином су из Котора у Приморју.

-Симиџићи (Св. Мина) одселили су се из Бубалове Реке у Плочу под Жељином.

-Бачевићи — Бачевци (Св. Архангел), седели су у Бубаловој реци, по њима назван Бачевачки поток, у западном подножју Бачевице. У Криву Реку на Копаонику давно су се доселили од Бачовца из села Бостана испод Новог Брда. Из Бачевачког потока су прешли у Дубоке, заселак селу Јелакцу.

Напомена: У разореној цркви Св. апос. Петра и Павла чува се надгробни споменик. Натпис се лако чита: Зде п вает раб божи Pumo Бачевик Почину мца марта 1840. Бачевићи из Дубока су прешли у Рокце.

Данашњи родови:

-Максићи — Кулизе (1 кућа, Св. Мина–Мрата, Св. Архангел и Мали Св. Архангел) у Бачевачком потоку су давнашњи досеници из Криве Реке у пределу Новог Брда, а најдаљом старином су од Максића из Котора. Из Криве Реке на Копаонику много су се исељавали и у разна доба. Максићи из Криве Реке настанили су се у Великој Грабовници, Јелакцу, Брусу, Александровцу.

После Максића доселио се предак данашњих:

-Никитића (1 кућа, Св. Јован), од Пећи.

Половином 18. века избегао је „због крви“ од Пећи Јанко, предак данашњих:

-Јанковића, старином од племена Куча. Потомци Јанка Куча су:

-Јанковићи—Мишковићи, Цвејићи, Митровићи, Цвијићи, Милисављевићи (18 кућа, Св. Никола и Митров дан).

-Врекићи, Пршићи, Тривуновићи (16 кућа, Св. Архангел). Предак Тривун дошао је из истог краја и у исто време кад и предак Врекића, у суседни Мачковац.

-Новчићи, Ђурићи и Рилаци (Св. Никола и Св. Агатоник) су од племена Куча.

Крајем 18. века или на почетку 19. века прадед Максића, да би имао суседа, довео је од Ера из Раковца претка данашњих Бачеваца и настанио их поред себе:

-Бачењевци – Николићи и Шејићи (7 кућа, Св. апост. И еванг. Лука, Марков дан и Св. Сава).

-Цветковићи и Стајићи (6 кућа, Св. Алимпије Столпник) су од Башића из Осредака.

Пола века доцније дошли су:

-Дубовци (3 куће, Св. Јован Милостиви) из Раковца.

МАЧКОВАЦ

Положај насеља:

Мало село под Мачковачким брегом (1.164), са кућама на странама Врекићког потока. У међама села су: Врови, Рилачко гробље, Крст (тромеђа општина криворечке, расинске и плочке), Стружни до, Крива река, Росуље, Вргаја (1.173м).

Воде.

Речице и потоци су: Крива река, Мачковачки и Врекићки поток, а воде су: Студени извор и Извор у Смакићкој долини.

Земље и шуме.

Потеси су Река и Томићи. Бачије су на Вровима.

Тип насеља.

У селу су кућне групе од два рода – Домановићи и Врекићи и оне су наблизу. Гробље је на Голом брегу.

Године 1837. Мачковац има 10 кућа са 14 пореских глава; 1891. има 21 пореску главу; 1921 – 16 домаћинстава са 115 чланова.

Старине у насељу.

На Голом брегу, поред данашњег је старо „латинско“ гробље. На гробовима је побивено велико необрађено камење. У Смакићкој долини стоји кућиште и гробље Смакића. Одавде Смакићи су се спустили у Милентију.

Порекло становништва.

Родови:

У општим покретима наших народа у току 17. века доселили су се из села Домановића код Стоца у Херцеговини преци данашњих:

-Стевановића, Перића, Весића и Томића (8 кућа, Св. Врачеви).

-Врекићи: Милојевићи и Јотићи (8 кућа, Св. Архангел), избегли су „због крви“ од Пећи, а даљом су старином од племена Куча. У Кучима су славили Св. архиђ. Стефана. Један род са мачковачким Врекићима су: Врекићи у Кривој Реци, као и Пршићи у Грачацу у Западноморавском Поморављу.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top