Порекло презимена, село Раковац (Рашка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Раковац (и засеоци  Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прику Порекло становништва села Раковац (и засеоци  Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прику Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Раковац (Рашка)

Порекло презимена, село Раковац (Рашка)

Порекло становништва села Раковац (и засеоци  Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

РАКОВАЦ

Положај села.

Село Раковац је источно од Дубоваца, у изворном делу и на десној страни (присојној) Дубовког потока.

Воде.

Осим Дубовског потока су потоци Кричев и Црни поток. Воде имају ова имена: Челин, Извор у Томића и Јанковићки извор.

Земље и шуме.

Поједина места у атару села називају се: Раковац, Теговиште, Вељи крш, Орловић, Лисички крш. Бачије су на Врлетњаку, Мекој пресли, Црном врху и Циганској реци.

Гробље је у Дубовском потоку.

Године 1812. Раковац с Црном Главом спадао је у кнежину Јошаницу, Нахију новопазарску.

Године 1874. сам Раковац има 21 кућу. Године 1891. Раковац са засеоком Дрењем има 99 пореских глава. – 1921. у Раковцу је пописано 29 домаћинстава е 283 члана, а 1948 — 39 домаћинстава с 427 чланова.

Порекло становништва.

Родови.

„Има више од две стотине година“ како су се доселили преци данашњих Ера, познатијих под презименима:

-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и „Савин дан“– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.

Напомена приређивача:

Филип Јовановић Ера (Раковац, 1821–Крушевац, 27. Септембар 1911), познати крушевачки трговац, најбогатији човек у Округу, милионер, народни посланик, задужбинар. Његов овлашћени потписник у трговини је био Коста Ф. Јовановић (Раковац, 1869–Крушевац, 7. марта 1892), трговац, градски одборник, оснивач и члан хуманитарног фонда за помоћ сиротих ђака, члан Трговачке омладине, члан певачке дружине „Обилић“ у Крушевцу и др.

ДРЕЊЕ

Положај засеока.

На десној страни долине реке Јошанице, управо на улазу, кад се иде из Јошаничке бање, у Јошаничку уску и дивљачку долину — Дрењску клисуру, је велика кућна група под Витушем (1289 м). Вода је Извор код Печкићких- Пуношићких кућа.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су око кућа у потесу Дрењу. Испашаје на брду више кућа.

Историјат насеља.

Године 1812. „село“ Дријен спадало је у кнежину Јошаница и Нахију новопазарску.

Године 1874. Дрење има 12 кућа. По Попису од 1921. у Дрењу је 21 домаћинство са 173 члана, а по Попису од 1948. — 26 домаћинстава c 228 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

У великој сеоби крајем 17. века доселили су се:

-Вујићи (1 кућа, Св. Ћирик -Ћириловдан), из Дренице – „од Вучитрна“. После рата 1914/ 1918. г. неке породице од ових Вујића одселиле су се у Горње Становце, село на вучитрнском Косову.

Убрзо за Вујићима у село су се доселили:

-Бекчићи (23 куће, Св. Никола зимњи и летњи) из Берберишта на Рогозни, да у Дрењу постану бекчи-бекчије, стражари и чувари који се брину о безбедном пролазу Дрењском клисуром.

У Бекчиће је „на миразу“:

-Дубовац (1 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча), из засеока Дубоваца.

ДУБОВЦИ

Положај засеока.

Мали засеок источно од Дрења, у подножју Кулине; друга имена: Дубовска кула, Обође, Јеринин град, на десној (присојној) страни Дубоковског потока.

Воде.

Пије се само вода са извора.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и испаша су око кућа.

Име засеока.

Име засеоку дали су досељеници из Дубовца у Дреници.

Старине у насељу.

На истакнутом положају – главици стрмих страна (1.055 м), високо над Дрењском клисуром су развалине куле од камена и на станцу камену. Кула са сталном посадом била је подигнута ради заштите пута долином Јошанице.

Порекло становништва.

Родови.

У засеоку су сами:

-Дубовци (13 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча). Доселили су се у Великој сеоби, из Дубовца у Дреници.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (4)

  • Radiša Jovanović

    Задњих неколико година активно радим на монографији за село Раковац, и уједно и радим породична стабла. Једно породично стабло је за фамилију Дубовац, а друго је за остали део Раковца који је и много шири. Први раковчани су били Светислав и жена му Ђура, имали су сина Живојина, и још неколико о којима сад радим истраживање. Живојин је имао 4. сина и то: Јован, Милутин, Петар и Никола. По њима фамилије у Раковцу данас носе презимена. По Јовану су Јовановићи, по Милутину су Милутиновићи, по Петру су Петровићи, а Никола је отишао у село Бачевце које је данас у саставу села Крива Река у Општини Брус. Јовановићи од почетка задржавају презиме. Милутиновићи су једним делом задржали презиме а други део је узео презиме по Глигорију-Глиши и они данас живе у раковцу и носе презиме Глишовић. Део који је остао под презименом Милутиновић се после другог светског рата одселио на подручје Баната, тачније у Општину Алибунар. Потомци од Петра данас носе презимена Томић и Јанковић. Наиме Петар је имао два сина и то: Тому и Јанка. Њихови наследници носе презимена Томић и Јанковић и исти данас живе у Раковцу. Што се тиче Николе он је отишао у Бачевце и његови потомци се данас презивају Николићи.
    Једина непознаница у мом истраживању је презиме које су Светислав и Ђура имали када су дошли у Раковац. Ако неко има информације или нека сазнања о томе нека ми се јави.
    Ако неко има сазнања или сумње да има порекло из Раковца по било ком основу нека ми се јави путем овог сајта.

    Одговори
    • Драган Раковац

      Поштовани,

      У село Камењача, општина Трстеник, се крајем 19. века (претпоставка, јер већ 6 генерација живе у датом селу) доселило неколико породица које носе презиме по селу из ког су дошли (Раковац).
      Славе св. Луку, св. Марка и св. Саву.
      Да ли сте у току истраживања дошли до података о исељавању становништва из села Раковац у трстенички крај?

      Срдачно

      Одговори
      • Милодан

        Драган Раковац!

        Све о кретању становништва из овог и ово села/о је овде пренето. Ништа више од тога није било.

        Велики поздрав од мене!
        Милодан

        Одговори
      • Dusan

        U selu Lopas su takodje Rakovci…ovde se navodi sledece:
        „-Раковци

        Досељени су из села Раково па су по томе добили презиме. При досељењу били су Вучковићи, по Вучку који се први доселио. Његов син је Миленко, па су по њему били Миленковићи, док коначно нису прешли на презиме Раковац. Вучко је рођен око 1760. године, а Миленко 1878. године. Сава је записиван као Сава и као Савко. Миленкова жена је Маргита.

        Слава: Св. Лука.“

        Ja se prezivam Vuckovic, iz Medvedje sam (sa druge strane Morave u odnosu na Lopas i Kamenjacu), slavim Sv. Luku i Sv. Marka, mozda sam u vezi sa Rakovcima, a zaintrigiralo me moje prezime koje se pominje kao prvo , tj. da li sam od tih Vuckovica…

        Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top