Порекло презимена, село Раковац (Рашка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Раковац (и засеоци  Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прику Порекло становништва села Раковац (и засеоци  Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прику Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Раковац (Рашка)

Порекло презимена, село Раковац (Рашка)

Порекло становништва села Раковац (и засеоци  Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

РАКОВАЦ

Положај села.

Село Раковац је источно од Дубоваца, у изворном делу и на десној страни (присојној) Дубовког потока.

Воде.

Осим Дубовског потока су потоци Кричев и Црни поток. Воде имају ова имена: Челин, Извор у Томића и Јанковићки извор.

Земље и шуме.

Поједина места у атару села називају се: Раковац, Теговиште, Вељи крш, Орловић, Лисички крш. Бачије су на Врлетњаку, Мекој пресли, Црном врху и Циганској реци.

Гробље је у Дубовском потоку.

Године 1812. Раковац с Црном Главом спадао је у кнежину Јошаницу, Нахију новопазарску.

Године 1874. сам Раковац има 21 кућу. Године 1891. Раковац са засеоком Дрењем има 99 пореских глава. – 1921. у Раковцу је пописано 29 домаћинстава е 283 члана, а 1948 — 39 домаћинстава с 427 чланова.

Порекло становништва.

Родови.

„Има више од две стотине година“ како су се доселили преци данашњих Ера, познатијих под презименима:

-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и „Савин дан“– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.

Напомена приређивача:

Филип Јовановић Ера (Раковац, 1821–Крушевац, 27. Септембар 1911), познати крушевачки трговац, најбогатији човек у Округу, милионер, народни посланик, задужбинар. Његов овлашћени потписник у трговини је био Коста Ф. Јовановић (Раковац, 1869–Крушевац, 7. марта 1892), трговац, градски одборник, оснивач и члан хуманитарног фонда за помоћ сиротих ђака, члан Трговачке омладине, члан певачке дружине „Обилић“ у Крушевцу и др.

ДРЕЊЕ

Положај засеока.

На десној страни долине реке Јошанице, управо на улазу, кад се иде из Јошаничке бање, у Јошаничку уску и дивљачку долину — Дрењску клисуру, је велика кућна група под Витушем (1289 м). Вода је Извор код Печкићких- Пуношићких кућа.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су око кућа у потесу Дрењу. Испашаје на брду више кућа.

Историјат насеља.

Године 1812. „село“ Дријен спадало је у кнежину Јошаница и Нахију новопазарску.

Године 1874. Дрење има 12 кућа. По Попису од 1921. у Дрењу је 21 домаћинство са 173 члана, а по Попису од 1948. — 26 домаћинстава c 228 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

У великој сеоби крајем 17. века доселили су се:

-Вујићи (1 кућа, Св. Ћирик -Ћириловдан), из Дренице – „од Вучитрна“. После рата 1914/ 1918. г. неке породице од ових Вујића одселиле су се у Горње Становце, село на вучитрнском Косову.

Убрзо за Вујићима у село су се доселили:

-Бекчићи (23 куће, Св. Никола зимњи и летњи) из Берберишта на Рогозни, да у Дрењу постану бекчи-бекчије, стражари и чувари који се брину о безбедном пролазу Дрењском клисуром.

У Бекчиће је „на миразу“:

-Дубовац (1 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча), из засеока Дубоваца.

ДУБОВЦИ

Положај засеока.

Мали засеок источно од Дрења, у подножју Кулине; друга имена: Дубовска кула, Обође, Јеринин град, на десној (присојној) страни Дубоковског потока.

Воде.

Пије се само вода са извора.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и испаша су око кућа.

Име засеока.

Име засеоку дали су досељеници из Дубовца у Дреници.

Старине у насељу.

На истакнутом положају – главици стрмих страна (1.055 м), високо над Дрењском клисуром су развалине куле од камена и на станцу камену. Кула са сталном посадом била је подигнута ради заштите пута долином Јошанице.

Порекло становништва.

Родови.

У засеоку су сами:

-Дубовци (13 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча). Доселили су се у Великој сеоби, из Дубовца у Дреници.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

  • Radiša Jovanović

    Задњих неколико година активно радим на монографији за село Раковац, и уједно и радим породична стабла. Једно породично стабло је за фамилију Дубовац, а друго је за остали део Раковца који је и много шири. Први раковчани су били Светислав и жена му Ђура, имали су сина Живојина, и још неколико о којима сад радим истраживање. Живојин је имао 4. сина и то: Јован, Милутин, Петар и Никола. По њима фамилије у Раковцу данас носе презимена. По Јовану су Јовановићи, по Милутину су Милутиновићи, по Петру су Петровићи, а Никола је отишао у село Бачевце које је данас у саставу села Крива Река у Општини Брус. Јовановићи од почетка задржавају презиме. Милутиновићи су једним делом задржали презиме а други део је узео презиме по Глигорију-Глиши и они данас живе у раковцу и носе презиме Глишовић. Део који је остао под презименом Милутиновић се после другог светског рата одселио на подручје Баната, тачније у Општину Алибунар. Потомци од Петра данас носе презимена Томић и Јанковић. Наиме Петар је имао два сина и то: Тому и Јанка. Њихови наследници носе презимена Томић и Јанковић и исти данас живе у Раковцу. Што се тиче Николе он је отишао у Бачевце и његови потомци се данас презивају Николићи.
    Једина непознаница у мом истраживању је презиме које су Светислав и Ђура имали када су дошли у Раковац. Ако неко има информације или нека сазнања о томе нека ми се јави.
    Ако неко има сазнања или сумње да има порекло из Раковца по било ком основу нека ми се јави путем овог сајта.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top