Порекло презимена, село Црна Глава (Рашка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Црна Глава (и засеоци  Ђорђевићи, Мечкари и Долови), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написа Порекло становништва села Црна Глава (и засеоци  Ђорђевићи, Мечкари и Долови), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написа Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Црна Глава (Рашка)

Порекло презимена, село Црна Глава (Рашка)

Порекло становништва села Црна Глава (и засеоци  Ђорђевићи, Мечкари и Долови), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

ЦРНА ГЛАВА

Црна Глава је под брдом Баурином чуком (1478 м)  (Напомена: На карти „Борина чука“) и на десној страни долине Гобелске реке. Брда су: Шакламан, Јенско брдо Богавчева чука, Црни вр’, Мали вр“, Осредак, Каменска чука, Богова стена, Ружина стена.

Воде.

Речице и потоци су: Гобељска река, Пранички, Доловачки, Велики, Студенички и Кривачки — Клопачки поток. Воде имају називе: Попов извор, Петров извор и Извор у Свинова; на карти „Свиновица“.

Земље и шуме.

Поједина места у атару села зову се: Мишак, Стружнице, Баре, Веља раван, Гавежница, Старо село, Гњилача, Плошта, Кривак, Милијевац, Ведрица, Чисто брдо, Гарине, Јабуковишта, Ивова глава, Доштице, Широки до, Дудин до, Петакалиште, Горње стране, Остри крш. Бачије су на Мркони (1.105 м), Великој стени, Манитом лазу и „На Пољана“.

Име селу.

Име селу Црна Глава дали су стари досељеници из села Црноглава код Стоца у Херцеговини. Године 1912. Црна Глава спадала је у Кнежину Јошаницу и нахију новопазарску.

Године 1891. Црна Глава са засеоком Мечкарима има 86 пореских глава; 1921. у Црној Глави пописано је 21 домаћинство е 239 чланова; 1948 – 48 домаћинстава с 513 чланова.

Старине.

У месту Шакламану виде се неравнине, већа и мања улегнућа; „рупе“ на местима некадашњих кућа и зграда. Зна се да су у Шакламану дуги низ година живели неки Шакламани и да су се одавде одселили у Власину.

Порекло становништва.

Родови:

Пре Велике сеобе из Црноглава код Стоца дошаоје неки Живко са сином Тривуном. Настанили су се у месту – данашњем Старом селу. Доцније њихови потомци из Старог села изместили су се с кућама у данашње место. Од Живка и Тривуна су данашњи:

– Црноглавци, познатији по презименима:

-Тривуновићи, Вукосављевићи, Јосијевићи, Матићи, Максимовићи, Дишићи (29 кућа, С. Арханђео у новембру; Јоаким и Ана и Мала Св. Ана).

-Ђорђевићи (1 кућа, Св. ап. и евг. Лука и Марков дан), од Ђорђевића, из засеока истог имена дошао је „на масу“ Црноглаваца.

Заселак ЂОРЂЕВИЋИ

Куће овог малог засеока су под Коњским брдом.

У засеоку су Ђорђевићки поток и Извор у Ђорђевићима.

Њиве и ливаде су ниже кућа, а више кућа у потесу Ђорђевићима је засеочка утрина. Бачије су на Каменитој глави. Гробље је не Коњском брду.

Порекло становништва.

Оснивачи засеока су:

-Ђорђевићи (13 кућа, Св. ев. Лука и Марков дан). Доселили су се у време Устанка (1804) од Новог Пазара.

Заселак МЕЧКАРИ

Заселак је под брдом Самим дубом, високо на левој страни долине реке Јошанице.

Пије се само вода с извора.

Потеси имају ове називе: Мартин брег, Луке Дојчевина, Чубрина локва. Гроље је на месту Караџе.

Име засеоку везују за познату причу о двојици ловаца у лову на медведа. Године 1891.

Мечкари c Црном главом имали су 86 пореских глава, а по попису од 1921. заселак Мечкари имао је 12 домаћинстава с 97 чланова.

У гробљу засеока виде се трагови темеља некадашње црквице.

Порекло становништва.

Родови:

-Мечкари: Милојевићи, Атанасковићи, Лазићи (4 куће, Св. Никола зимњи и Св. Агатоник, 22. августа), потомци су браће „чувених“ ловаца Радоње и Радивоја, старих досељеника из засеока Лачно(ј)евића у Бадњу, на копаоничком подручју слива Ибра. Најдаљом старином су од племена Куча. Мечкари су се много селили и на разне стране. Од исељених Мечкара су: Милојевићи-Лачневци y Војмиловићима у Плани; у Александровцу; Милосављевићи у Лепенцу; Мечкари-Ристићи и др. у Батотама.

У Мечкаре су ушли:

-Прибановићи и:

-Весићи (3 куће, слава земље Св. Никола зимњи), од Прибановића из Јелакца, „на мечкарско“ (имање).

-Радуловић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру и „слава мираза“ Св. Никола), прешао је из Јелакца.

-Пигарићи (1 кућа, Св. Архангео, Јоаким и Ана и Мала Св. Ана), су од Црноглаваца из Црне Главе.

-Гвозденовић (1 кућа, Св. Никола), нови досељеник „од Пазара“ (Новог Пазара), призетио се у мечкарску кућу.

Заселак ДОЛОВИ

Мали заселак (има 3 куће) је у Доловачком потоку.

Њиве и ливаде су око кућа.

Свакако због близине Доловчани сахрањују у гробљу суседног села Раковца.

Порекло становништва.

Родови: У засеоку су само:

-Јаковљевићи (3 куће). Прешли су из Црне Главе средином прошлог века (XIX). Један су род са Црноглавцима.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (5)

  • P.V.

    Greska jedino kod porekla imena. Postoji vise ‘teorija’ koje …neke su:
    -Da je neka potera stigla na tom mestu nekog kneza ili rasa ili vodju koji je pre nego sto su mu tu odsekli glavu rekao ‘a o glavo moja crna glavo’.
    -Druga …da je po obliku brda koja su tu. Kad gledas iz Dolova gore sva brda izgledaju kao ‘glava’ (kupa) to jest rec koja se koristi i za ‘glavu šećera ‘. A kad naidje neki oblak ,znaju da budu bas crne glave ,ta brda.
    -Treca …tu se gaji poseban soj ovaca. Sve imaju crnu glavu. Pretezno su bele,sa plocama ,ali imaju crnu glavu. U filmu Lepe Brene ,koji je sniman na Kopaniku ,Amerikanac koji je juri i hoce da je ozeni drzi u rukama jagnje te sorte ovaca.

    Selo se na tom mestu vrlo verovatno nalazi od ‘pamtiveka’ jer je groblje ‘praistorisko’ a imena mesta koja su i gore pobrojana sezu mnogo dalje od svega gore pomenutog.

    Naj prostiji primer svega je to da mestani znaju gde se nalazi crkva koju su istrazivaci datirali u 5 vek. I milon drugih stvari…kao recimo i samokovi koji su gore postojali u vreme oko 9. Ili 10.veka gde se obradjivala ruda (pojam i mesto Suvo rudiste gde se ruda preradjuje na suvo ) i tako dalje…

    Одговори
  • P.V.

    Takodje grska je i misljenje da je nekad selo bilo u ‘starom selu’ . Tu je groblje! Niko se ne sahranjuje uz kuću. To mesto se tako i zove jer tu idu stari iz sela .

    Одговори
  • P.V.

    Nedaleko od samog sela Crna Glava postoji polje koje se zove Gradište. Opste je poznato da su svi Sloveni davali ime Gradište mestima gde se nalaze rusevine koje su tu zatekli. Primer Veliko Gradiste…gde su kasnijim nalazima pronadjene kasno anticke gradjevine datirane u vreme Rimskog carstva

    Одговори
  • P.V.

    Nije z’ goreg dodati da se Šaklamani nisu odselili u Vlasnu nego na Kosovo i Severnu Albaniju isto kao i Šoši ( po kojima se selo Šošići s Bruske strane Kopaonika i dan danas tako zove) … Taj deo istorije je prava ‘magla’. Po nazivima mesta vidi se da se starosedeoci sećaju tih ,naj verovatnije stočarskih plemena. A da li su se oni odselili pre dolaska Turaka ili su ih Turci raseljavali to je nepoznato. Na sajtu DNK porekla da se zaključiti da pripadaju genetskoj skupini starosedelaca,koju mnogi povezuju sa Ilirima . Moguće je da su Šaklamani i Šoši i slični koji su živeli na Kopaoniku izbegli ili se sklonili i pred naseljavanjem Slovena koji danas čine skoro sto posto stanovnike tih sela. Da budem precizan ,kad sam ‘deklarisao’ ta plemena kao ‘Ilire’ ,moram i da se ogradim jer se pouzdano zna da su danas ta plemena ‘miks’-sloveno-ilirskih gena. Mnogo stanovnistva i dan danas ima te ‘ilirske’gene ,a zive u Raškom i Rasinskom okrugu i deklarišu se kao Sloveni,to jest Srbi. To govori o povezanosti ovih plemena u prošlosti koja su se prosto poistovetila u jeziku ,kulturi i ponašanju do te mere da su izbrisali spoljnju razliku ,ostala je samo ta genetska i toponimska razlika. Zanimanljivo je što od ovih odseljenih plemena Šoša i Šaklamana potiču i bliski su danasnji Kosovski Albanci ,Albanci pod znakom navoda, jer njih i oni Albanci iz Albanije ne zovu Albanci nego Gege .

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top