Poreklo stanovništva sela Rakovac (i zaseoci Drenje i Dubovci), opština Raška – Raški okrug. Prema knjizi Radoslava LJ. Pavlovića „Kopaonik“ napisanoj prema prikupljenim podacima od 1934. do 1953. godine – izdanje 2012. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
RAKOVAC
Položaj sela.
Selo Rakovac je istočno od Dubovaca, u izvornom delu i na desnoj strani (prisojnoj) Dubovkog potoka.
Vode.
Osim Dubovskog potoka su potoci Kričev i Crni potok. Vode imaju ova imena: Čelin, Izvor u Tomića i Jankovićki izvor.
Zemlje i šume.
Pojedina mesta u ataru sela nazivaju se: Rakovac, Tegovište, Velji krš, Orlović, Lisički krš. Bačije su na Vrletnjaku, Mekoj presli, Crnom vrhu i Ciganskoj reci.
Groblje je u Dubovskom potoku.
Godine 1812. Rakovac s Crnom Glavom spadao je u knežinu Jošanicu, Nahiju novopazarsku.
Godine 1874. sam Rakovac ima 21 kuću. Godine 1891. Rakovac sa zaseokom Drenjem ima 99 poreskih glava. – 1921. u Rakovcu je popisano 29 domaćinstava e 283 člana, a 1948 — 39 domaćinstava s 427 članova.
Poreklo stanovništva.
Rodovi.
“Ima više od dve stotine godina” kako su se doselili preci današnjih Era, poznatijih pod prezimenima:
-Jovanovići, Tomići, Jankovići, Dimitrijevići, Ristovići, Andrejići i Glišovići (21 kuća, Sv. ap. i jev. Luka, Markov dan i “Savin dan”– Sv. Sava). Doselili su se u Rakovac iz Moravičkog Starog Vlaha i smatraju se osnivačima Rakovca u Jošanici.
Napomena priređivača:
Filip Jovanović Era (Rakovac, 1821–Kruševac, 27. Septembar 1911), poznati kruševački trgovac, najbogatiji čovek u Okrugu, milioner, narodni poslanik, zadužbinar. Njegov ovlašćeni potpisnik u trgovini je bio Kosta F. Jovanović (Rakovac, 1869–Kruševac, 7. marta 1892), trgovac, gradski odbornik, osnivač i član humanitarnog fonda za pomoć sirotih đaka, član Trgovačke omladine, član pevačke družine “Obilić” u Kruševcu i dr.
DRENJE
Položaj zaseoka.
Na desnoj strani doline reke Jošanice, upravo na ulazu, kad se ide iz Jošaničke banje, u Jošaničku usku i divljačku dolinu — Drenjsku klisuru, je velika kućna grupa pod Vitušem (1289 m). Voda je Izvor kod Pečkićkih- Punošićkih kuća.
Zemlje i šume.
Njive i livade su oko kuća u potesu Drenju. Ispašaje na brdu više kuća.
Istorijat naselja.
Godine 1812. “selo” Drijen spadalo je u knežinu Jošanica i Nahiju novopazarsku.
Godine 1874. Drenje ima 12 kuća. Po Popisu od 1921. u Drenju je 21 domaćinstvo sa 173 člana, a po Popisu od 1948. — 26 domaćinstava c 228 članova.
Poreklo stanovništva.
Rodovi:
U velikoj seobi krajem 17. veka doselili su se:
-Vujići (1 kuća, Sv. Ćirik -Ćirilovdan), iz Drenice – “od Vučitrna”. Posle rata 1914/ 1918. g. neke porodice od ovih Vujića odselile su se u Gornje Stanovce, selo na vučitrnskom Kosovu.
Ubrzo za Vujićima u selo su se doselili:
-Bekčići (23 kuće, Sv. Nikola zimnji i letnji) iz Berberišta na Rogozni, da u Drenju postanu bekči-bekčije, stražari i čuvari koji se brinu o bezbednom prolazu Drenjskom klisurom.
U Bekčiće je “na mirazu”:
-Dubovac (1 kuća, Sv. Jovan Zlatoust i Sv. Jovan Preteča), iz zaseoka Dubovaca.
DUBOVCI
Položaj zaseoka.
Mali zaseok istočno od Drenja, u podnožju Kuline; druga imena: Dubovska kula, Obođe, Jerinin grad, na desnoj (prisojnoj) strani Dubokovskog potoka.
Vode.
Pije se samo voda sa izvora.
Zemlje i šume.
Njive, livade i ispaša su oko kuća.
Ime zaseoka.
Ime zaseoku dali su doseljenici iz Dubovca u Drenici.
Starine u naselju.
Na istaknutom položaju – glavici strmih strana (1.055 m), visoko nad Drenjskom klisurom su razvaline kule od kamena i na stancu kamenu. Kula sa stalnom posadom bila je podignuta radi zaštite puta dolinom Jošanice.
Poreklo stanovništva.
Rodovi.
U zaseoku su sami:
-Dubovci (13 kuća, Sv. Jovan Zlatoust i Sv. Jovan Preteča). Doselili su se u Velikoj seobi, iz Dubovca u Drenici.
IZVOR: Prema knjizi Radoslava LJ. Pavlovića „Kopaonik“, izdanje 2012. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
24. februar 2019. u 20:35
Radiša Jovanović
Zadnjih nekoliko godina aktivno radim na monografiji za selo Rakovac, i ujedno i radim porodična stabla. Jedno porodično stablo je za familiju Dubovac, a drugo je za ostali deo Rakovca koji je i mnogo širi. Prvi rakovčani su bili Svetislav i žena mu Đura, imali su sina Živojina, i još nekoliko o kojima sad radim istraživanje. Živojin je imao 4. sina i to: Jovan, Milutin, Petar i Nikola. Po njima familije u Rakovcu danas nose prezimena. Po Jovanu su Jovanovići, po Milutinu su Milutinovići, po Petru su Petrovići, a Nikola je otišao u selo Bačevce koje je danas u sastavu sela Kriva Reka u Opštini Brus. Jovanovići od početka zadržavaju prezime. Milutinovići su jednim delom zadržali prezime a drugi deo je uzeo prezime po Gligoriju-Gliši i oni danas žive u rakovcu i nose prezime Glišović. Deo koji je ostao pod prezimenom Milutinović se posle drugog svetskog rata odselio na područje Banata, tačnije u Opštinu Alibunar. Potomci od Petra danas nose prezimena Tomić i Janković. Naime Petar je imao dva sina i to: Tomu i Janka. Njihovi naslednici nose prezimena Tomić i Janković i isti danas žive u Rakovcu. Što se tiče Nikole on je otišao u Bačevce i njegovi potomci se danas prezivaju Nikolići.
Jedina nepoznanica u mom istraživanju je prezime koje su Svetislav i Đura imali kada su došli u Rakovac. Ako neko ima informacije ili neka saznanja o tome neka mi se javi.
Ako neko ima saznanja ili sumnje da ima poreklo iz Rakovca po bilo kom osnovu neka mi se javi putem ovog sajta.
27. april 2019. u 19:30
Dragan Rakovac
Poštovani,
U selo Kamenjača, opština Trstenik, se krajem 19. veka (pretpostavka, jer već 6 generacija žive u datom selu) doselilo nekoliko porodica koje nose prezime po selu iz kog su došli (Rakovac).
Slave sv. Luku, sv. Marka i sv. Savu.
Da li ste u toku istraživanja došli do podataka o iseljavanju stanovništva iz sela Rakovac u trstenički kraj?
Srdačno
27. april 2019. u 23:40
Milodan
Dragan Rakovac!
Sve o kretanju stanovništva iz ovog i ovo sela/o je ovde preneto. Ništa više od toga nije bilo.
Veliki pozdrav od mene!
Milodan
4. jul 2019. u 21:18
Dusan
U selu Lopas su takodje Rakovci…ovde se navodi sledece:
“-Rakovci
Doseljeni su iz sela Rakovo pa su po tome dobili prezime. Pri doseljenju bili su Vučkovići, po Vučku koji se prvi doselio. Njegov sin je Milenko, pa su po njemu bili Milenkovići, dok konačno nisu prešli na prezime Rakovac. Vučko je rođen oko 1760. godine, a Milenko 1878. godine. Sava je zapisivan kao Sava i kao Savko. Milenkova žena je Margita.
Slava: Sv. Luka.”
Ja se prezivam Vuckovic, iz Medvedje sam (sa druge strane Morave u odnosu na Lopas i Kamenjacu), slavim Sv. Luku i Sv. Marka, mozda sam u vezi sa Rakovcima, a zaintrigiralo me moje prezime koje se pominje kao prvo , tj. da li sam od tih Vuckovica…
18. oktobar 2020. u 12:20
Miroslav Petrović
Radiša,
Da li su ovi Nikolići potomci Nikole o kojem pišete i gde se tačno nalaze Bačevci u odnosu na Krivu Reku, Rakovac i Osredke?
“Krajem 18. veka ili na početku 19. veka praded Maksića, da bi imao suseda, doveo je od Era iz Rakovca pretka današnjih Bačevaca i nastanio ih pored sebe:
-Bačenjevci – Nikolići i Šejići (7 kuća, Sv. apost. I evang. Luka, Markov dan i Sv. Sava).”
Pozdrav,
Miroslav
8. septembar 2020. u 11:27
Goran Rakovac
Istraživao sam svoje poreklo i poreklo prezimena Rakovac. Uspeo sam da napravim porodično stablo sa 9.kolena unazad.
Rakovci kojima ja pripadam su iz sela Kamenjača – Opština Trstenik. Potiču od izvesnog Anđelka koji se prvi doselio iz sela Rakovac – Opština Raška ( bar sam ja došao do takvog podatka ). U starom kraju su se prezivali Jovanovići.
Na prvom popisu nakon doseljavanja u Kamenjaču Anđelkovi sinovi su upisani i kao Anđelkovići ali je to vrlo brzo promenjeno u Rakovac i tako je ostalo do dan danas.
Pri pravljenju porodičnog stabla sam obišao Kamenjaču i tu prikupio najviše podataka. Bilo je to pre 20- tak godina.
Obišao sam i arhive u Trsteniku i Kruševcu. Svi su me uputili na manastir Veluće. Vreme mi nije dozvolilo da ga obiđem.Ukoliko neko iz tog kraja ima interesovanja za ovu temu može me kontaktirati da razmenimo iskustva i nastavimo istraživanje po ovom pitanju.
Slavim sv.Luku.
P.S.
Imam još jednu granu Rakovaca koji su mislim iz Lopaša.
26. oktobar 2020. u 21:28
Ivan Rakovac
Ja sam takodje iz Kamenjace kod Trstenika,zeleo bih da imam porodicno stablo…
27. oktobar 2020. u 10:25
Goran Rakovac
Ivane ako si iz Kamenjače onda smo sigurno rođaci.
Gledajući podatke koje ja imam rekao bih da ti je otac Slobodan a deda Vilimon. Ako je to tačno potvrdi mi i mogu ti poslati kompletno porodično stablo. Pozdrav.
27. oktobar 2020. u 17:40
Ivan Rakovac
Jeste,taj sam… 🙂 Voleo bih da imam to,hvala…
28. oktobar 2020. u 10:51
Goran Rakovac
Ivane pozovi me pre podne na 069 – 20 – 24 – 250. Pozdrav.
9. novembar 2020. u 20:22
Miroslav Petrović
Gorane,
Dokle seže porodično stablo koje si uradio? Da li počinje od Anđelka iz Rakovca ili si istražio i neku generaciju pre njega?
10. novembar 2020. u 12:33
Goran Rakovac
Pozdrav Miroslave ,
Knjiga ” Podgočka naselja trsteničkog kraja ” autora Momčila R. Todosijevića , izdanje Biblioteka ” Hronike sela” – Beograd 2008. sadrži podatke o Rakovcima iz Kamenjače i Lopaša.
Koristio sam ove dosta oskudne podatke. Nisu baš svi tačni a ima i nekih nejasnoća. Na primer na strani 110 i 111 objavljena su dva porodična stabla koja se uopšte ne uklapaju sa Rakovcima. Izgleda da su ovde greškom objavljena. Podatke iz ove knjige sam proveravao u razgovorima sa pok.ocem ali i još nekim Rakovcima do čijeg sam telefona dolazio.
Nadalje na stranama 112 , 113 i 114 objavljena su porodična stabla Rakovaca iz Kamenjače.
Jedno od njih počinje od nepoznatog pretka koji je navodno imao dva sina – Anđelka i Vukoja. Dakle jedno koleno pre Anđelka. U nastavku ovog stabla ali i ostala tri koja su objavljena rodonačelnik je Anđelko. I u njima , nažalost , izgleda ima grešaka.
Očekivao sam da mi se na telefon čiji sam broj ovde ostavio javi Ivan koji bi mogao mnogo da ponovi ali se do danas nije javio. Ako vidi ovu poruku da zna da očekujem njegov poziv. Takođe traba da zna da sam pre 10 – tak godina bio u njegovoj kući u poseti zajedno sa Milanom Rakovcem iz Smedereva čije je poreklo iz Lopaša. Od tada nisam odlazio u Kamenjaču.
P.S.
Voleo bih da stupim u kontakt sa Radišom Jovanovićem koji je prvi pokrenuo diskusiju na ovoj temi pa ako ga neko poznaje može mu dati moj broj telefona koji sam u prethodnim porukama naveo.
13. novembar 2020. u 20:02
Rdiša Jovanović
Veliki pozdrav Za Gorana.
Što se tiče poreklo familije RAKOVAC u Kamenjači, tačno je da su iz Rakovca, ali neznam tačno prezime koje je bilo. Moje prezime je Jovanović, po Jovanu koji je imao još četiri brata, i to; Nikola, Milutin i Petar, a peti brat se najverovatnije zvao Jezdimir. Po Nikoli postoji familija Nikolić u selu Kriva Reka a zaseok Bačevci u Opštini Brus a koje se graniči sa Rakovcem. Po Milutinu u Rakovcu ima familija Milutinović koja je bila do posle drugog svetskog rata i jedan deo se kolonizovao u Banatski Karlovac a drugi deo je u Rakovcu i danas nosi prezime Glišović po izvesnom Gligoriju Milutinoviću-Gliši. Treća familija je Petrović koji su se prezivali po Petru a koji je rođen u Rakovcu 1743.godine, a imao je sinove Tomu i Janka. Tomini i Jankovi potomci su danas u Rakovcu Tomići i Jankovići. Četvrta familija su Jovanovići, i to je moja familija koja je ujedno i najbrojnija od ovih. Za jezdimira sam čuo od starijih Rakovčana koji su pričali da su ova braća imala brata koji Jezdimira koji je otišao ka Moravi. Navodno jezdimir se nastanio na mestu današnje Kamenjače. Navodno on je dao ime selu jer je došao iz sela gde ima dosta kamena a uzeo je za svoje prezime, ime sela odakle je došao. Da je to tačno možemo se uveriti i jednim vrlo jednostavnim pristupom. U delu oko Morave nizvodno od Trstenika postoje imanja čiji su vlasnici iz Rakovca i drugih sela sa ovog prostora. Dalje, prostor na kome je sagrađena petoletka bilo je vlasništvo trgovca Filipa Jovanovića Ere iz Kruševca. On je bio unuk od ovog Jovana što ja nosim prezime. Filipu je supruga bila iz Trstenika, zvala se Mara. I sva ta zemlja je bila njena i Filipova. Znači vaš predak koji je prvi iz Rakovca otišao ka moravi je Jezdimir. A za Rakovac imam popis još iz 1476.godine, koji je prvi zvanični popis koji su uradile turske vlasti po dolasku na ove prostore 1455.godine.
13. novembar 2020. u 20:07
Radiša Jovanović
A što se tiče ove knjige ,,Podgočka naselja trsteničkog kraja,, imao sam uvid u nju ali je nemam i ako neko ima rado bi je kupio.