Порекло презимена, село Дупци (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дупци (и засеоци — Мошуте, Криви Брод, Ковиоце), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написано Порекло становништва села Дупци (и засеоци — Мошуте, Криви Брод, Ковиоце), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написано Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дупци (Брус)

Порекло презимена, село Дупци (Брус)

Порекло становништва села Дупци (и засеоци — Мошуте, Криви Брод, Ковиоце), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Дупци су на странама долине Расине, у подножју Кремењака и Чуке (Костићке чуке) и Обле главе (624м).

Мошуте су на десној страни речне долине под Градиштем.

Криви брод је на левој страни речне долине под Великим брдом.

Ковиоце је на десној страни долине Ковиочке реке, са кућама на странама брда Берде.

У међама села и његових заселака су: Обла глава, Шиљак, Микуљанска чука (803м), Дрењачки поток, Велико брдо, Кремењак, Берда (509м) и Чука (Костићка чука).

Воде.

Река је Расина, а речице и потоци су: Стрничка река, Ковиочка река, и потоци: Дубачки, Станићки, Бисерчићки и Качаревићки поток. Воде се називају: Лазићки извори у Кривом броду, Тачићки извор у Мошутама, Бисерчићки извор, Школска чесма, Бисерчићка чесма, Извор „у Шеве луке“, Вучковићки извор, Кљајићки извор у Дупцима. Пије се вода са осам бунара.

Земље и шуме.

Делови атара имају називе: Росуље, Бачиште, Присоје, Мошуте, Радошевица, Смоленовица, Градиште, Дрењак – Дрењачка чука, Пеош, Ћава и Враца.

Тип села и засеока.

У Дупцимаје крај Пеош, иначе нема никакве поделе села. Засеоци Мошуте, Криви Брод и Ковиоце су засебна насеља удаљена од најближих кућа у селу по десетак минута хода. Дубачко и Пеошко гробље је у присоју. Ковиочко гробље је у реци (Ковиочкој реци). Гробље Кривога Бродаје на месту званом Пећанац. Мошутско гробље је под Градиште.

Историјат села.

Село Мошуте у крушевачкој нахији записано је 1769. године у Девичком катастиху.

Године 1833. насеље Мошуте имало је 4 куће, са 6 ожењених и 11 неожењених; 1874. има 14 кућа.

Године 1833. Криви Брод има 4 куће са 5 ожењених и 7 неожењених; 1874 – 9 кућа.

Године 1833. у Ковиоцима има 18 кућа; 1948 – у Ковиоцима је 55 домаћинстава са 374 члана.

Године 1833. у Дупцима има 7 кућа с 9 ожењених и 10 неожењених; 1859 – 43 куће са 52 пореске главе; 1874 – 17 кућа; 1921 – 104 домаћинства са 674 члана; 1948 — 93 домаћинства са 623 члана.

Према испитивањима 1949. године било је кућа: у Дупцима с Пеошом 59, у Мошутама 16, Кривом Броду 14, Ковиоцу 45, свега кућа 134.

Старине у селу.

На Градишту су остаци мањег утврђења од чврсте грађе, данас скоро потпуно разореног. Ниже Градишта, у Мошутском потоку недавно је откопана стара цркцина „Видовача“. Црква је била посвећена светом кнезу Лазару – Видовдан. У реци је откопана стара црквина. Црква је била посвећена Св. ап. Петру и Павлу.

Порекло становништва.

Родови:

У Великој сеоби крајем 17. века доселили су се преци:

-Тачића, Танасковића и Вулића (5 кућа, Св. Ћирик) из неког села у Полимљу у Васојевићима.

Читав век после Тачића у селу се настањују:

-Збиљићи (3 куће, Св. Архангел и Велика Госпођа), су од Татића из Брзећа.

Доселили су се после 1850 године:

-Васиљковићи и Тимотијевићи (3 куће, Св. ап. и еван. Лука и Марков дан) из Ћелија у Доњој Расини.

-Стошовићи (2 куће, Св. Архангел и Велика Госпођа) из Игроша у Александровачкој Жупи, а даљим су пореклом из племена Мораче.

-Ковачевићи (2 куће, Св. Алимпије Столпник) су из Игроша.

Раичевићи (1 кућа, Св. Ћирик) од Раичевића из Стројинаца прешао на имање Радивоја Бисерчића.

Горе наведени родови су у Мошутама.

У Кривом Броду:

-Лазићи и Ђокићи (7 кућа, Св. Никола), издају се за старинце.

-Радовићи (3 куће, Лазарев дан, Св. архиђ. Стефан и Св. Алимпије Столпник) ушли су у Угљаревиће, изумрле по мушкој линији.

-Ђолићи (2 куће, Св. архиђ. Стефан). У једну њихову кућу ушао је призет:

-Стојановић (Св. Никола). Стефан Стојановић је из Богиша у Доњој Расини.

Радовићи и Ђолићи су непознатог порекла.

Око средине 19. века настанили су се:

-Журе – Журићи или Ђокићи (2 куће, Св. Архангел и Велика Госпођа) из Ђерекара код Блажева, а старином су од братства Жура из племена Мораче.

У Дупцима су:

-Топаловићи, Шиљићи и Вушковићи (17 кућа, Св. Јован).

-Ђокићи (14 кућа, Св. Алимпије Столпник). Њихов предак дошао и служио у Шиљићима. Оженио се од Шиљића и закућио.

Антић (l кућа, Ђурђиц).

Горе наведени родови су досељени, али не знају област и место порекла. Остали родови знају своје порекло.

-Бисерчићи (8 кућа, Михољдан и Св. Агатоник). Најдаљом старином су „од мора – из Далмације“. Отуд су њихови далеки преци дошли у Мојстир у Штавици (на Горњем Ибру). Из Мојстира неке њихове породице одселиле су се у Дреницу. Кад предак Јаков „убије Турчина“ избеже у Гоч, село на планини Гоч над Врњачком Бањом. Бојећи се освете сродника убијеног Турчина насели се у Дупце. Касније осветници убијенога сачекају у селу Ботуњу Јакова и убију га из заседе. Велимир Бисерчић, рођен 1890. године, набраја претке: Јаков –Илија — Никита-он, Велимир – Марко – Петар, дете.

Око средине прошлога века доселили су се:

-Качаревићи (5 кућа, Св. Јован Златоусти и Св. Јован летњи), из Бугарског Дола – Борчана на Копаонику. Њихови сродници су Бугари у Сагоњеву, крају Бугарима; Дубовци (Лукићи и Марковићи) у Брђанима и Дубовци у засеоку села Раковца — Дубовцима. Старином су из Дубовца у Дреници.

Претка Кљајића из Лопаша у Морави трстеничкој довели су Бисерчићи, да би имали пријатеља наблизу. Данас има

-Кљајића (4 куће, Св. Тома, Томина недеља и Преображење).

У времену од 1850. године до данас настанили су се:

-Прајзовић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан) из неког села у Левчу.

-Ђолић (1 кућа, Св. архиђ. Стефан) је из Кривог Брода.

-Мечкар Милосављевић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и очина слава Св. Никола), од Мечкара из Лепенца, прешао на имање Празојевића.

У Ковиоцима су:

-Макрагићи (14 кућа, Св. Ђорђе иЂурђев дан). Старинци су.

-Радмановићи и Радојевићи (9 кућа, Св. Врачеви) су из Радманова. Даљим пореклом су из Ковачице у копаоничкој Шаљи, а старином из Црне Горе.

-Лазићи (6 кућа, Митров дан и Св. прор. Јеремија), од Савића из Батота.

-Вељини (7 кућа, Св. Јован Златоуст) су један род с Качаревићима у Дупцима.

-Бургије — Бургићи (3 куће, Св. Јован зимски) су од Бургића из Батота.

-Мечкари: Јевтићи и Јанићи (3 куће, Св. Никола) су од Мечкара из Лепенца.

После 1900. године дошли су:

-Марковићи (3 кућа, Св. ап. и еванг. Лука) из Ћелија у Доњој Расини, на Макрагићко имање.

Напомена:

-Збиље, Збиљићи... Они су од Татића из Брзећа, даљим пореклом из Тате, Бозоновог брата из Бозољина код Блажева. Татова су браћа Шинда и Ивеза. Четири брата: Бозон, Шинда, Тато и Ивеза дошли су на „Копаоник“ из Северне Албаније, мисле на племена Груда, а у Груде из Мораче, од племена Мораче. Татићи, Збиље и Журе су једног порекла. По свему судећи Журе — Журићи су старо становништво. Њихова стара слава је „Вељи Госпођин дан“ – Велика Госпођа. И храм старог Морачког манастира је Велика Госпођа. Тек под утицајем нових Морачана потомака родоначелника Богића Журе узимају да прослављају Св. Архангела као велику славу, док стару славу Велику Госпођу прислужују. Према прикупљеним подацима Журе — Журићи и њихови крвни сродници у наше време прослављају Велику Госпођу као и „велику“ славу Св. Архангел. Наводим само примере: Татићи у Жиљцима и Ивезићи у Малој Грабовници.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top