Порекло презимена, село Грашевци (Брус)

24. јула 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Грашевци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ниже Влајковаца, на странама долине Грашевачке реке су растурене куће села Грашеваца. У међама села су: Виља рудина (986), Велика чука (905), Лазине (822), Пискавац, Ђурђев део.

Воде.

Сеоски потоци су: Симићки, Вељин и Вељи поток, а познатије воде су: Извор на Вашљивици и Извор “у вила”. Становници се служе водом из три бунара и једне чесме.

Земље и шуме.

Поједини делови атара имају називе: Пржевина Голо брдо, Рупине, Церова, Бозољци, Грујићи, Раван, Голајевац – Голујевачко брдо, Лазине, Пасуљиште, Баре, Језеро, Коленац, Врбе, Коса, Јелов брег. На тим местима су куће, воћњаци, њиве и ливаде. Шуме и испаше су у Вилском, Кочинском, Слатинском потоку, на Рољивама, у Вељом осоју и на Чикеру.

Тип села.

Село је с растуреним кућама, али се ипак издвајају три засебне веће кућне групе у којима су куће нешто збијеније: Грујићи под Церовом; Симићи под Вељом рудином и на Ђурђевом делу, обе на десној и Црновршани под Црним врхом (1019), на левој страни долине Грашевачке реке.

Шест гробаља села Грашеваца су: на Црном врху, Бавану, Брду, Г олујевцу, Старом селу и код Старе суднице.

Историја села.

Село Грасовци записано је у Сопоћанском поменику.

Године 1837 имали су 29 кућа са 192 становника; 1874. године село Грашевци, забележено као Грашево имало је 48 кућа; 1921 — 75 домаћинстава са 599 чланова; 1948 – 103 домаћинства са 732 члана.

У Старом селу, над кућама Грујића и Обрадовића, нема никаквих остатака неког насеља Селиште, земљиште под ливадама, на десној страни долине Грашевачке реке (код воденице Живановића) је пуно неравнина и улегнућа-рупа од кућа и зграда. Овде је старије сеоско гробље у коме су укопани преци данашњих Ђорђевића. У близини је “самоковска” вада, јарак којим су рудари спроводили воду у самоков. На левој страни Грашевачке реке, управо према Селишту новопресечени пут из Бруса у Блажево на Копаонику иде преко “римског” гробља. У гробљу су мали, а дебели камени крстови на којима нема никаквих ознака. “У Рољиве”, ниже кућа данашњих Ђорђевића и у Пржевини-Пржинцима или Симићима су два стара гробља. У овим гробљима на гробовима побивено је велико необрађено камење. На камењу, нигде никакве ознаке. Преко Пржевине прелази “Друм”, стари пут у село Шошиће.

Порекло становништва.

Родови:

У доба општег кретања нашег народа током 17. века прешли су из села Блажева на Копаонику преци данашњих:

-Симића, Смиљковића, Станићи, Чалавејића (Миленковића), Црновршана и Чолића (40 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан), они су од Блажеваца. Њихови крвни сродници су у селу Стублу у Александровачкој Жупи.

Педесетак година после Блажеваца у селу су се настанили преци данашњих:

-Грујића, Живановића, Крушића (Миленковића) и Лукића (17 кућа, Св. Архангел) из племена Мораче. У Жиљцима имају сроднике Петровиће.

Око пола века од досељења Морачана у селу се настањује предак:

-Марковића (6 кућа, Св. Никола). Сеоски ага преселио је њиховог претка из Дртеваца (у селу Дренови) код Бруса, од Мечкара “Никољчана”.

После 1850. године у село је дошао:

-Кулиза —Марковић (1 кућа, Св. Мина–Мрата и Св. Архангел). Он је од Кулиза – Максића из Криве Реке на Копаонику.

После рата 1914/ 18. године у селу се настанили:

-Прибановићи (1 кућа, Св. ап. Тома) из Јелакца јошаничког, од Прибановића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Bucic Bratislav

    ceo teksy mi je dobro poznat jer tano imam kucu i imanje ali nikako moje prezime Bucic se ne pronalazi u ovom trkstu mada Sva prezims i trksta su u vecem broju rodjaci to zxnaci ds su moji stari cuk ded nsj verovatnije promenio perzima gde i kako muru dsndudjem do tog podatka pozz