Порекло презимена, село Влајковци (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Влајковци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекл Порекло становништва села Влајковци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекл Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Влајковци (Брус)

Порекло презимена, село Влајковци (Брус)

Порекло становништва села Влајковци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Влајковачке реке, c кућама по брдима, на странама речне долине.

Воде.

Селом протиче Влајковачка река, а потоци у селу су: Рунтски, или Поток  у Рунте, Градиначки или Купалица, Јарињски, Враговачки, Пачићки или Коваћевски поток. Воде имају називе: Црвени извор у Рунте, Извор у Ћатовцу (у шуми), Извор на Малом власу, Протићка чесма, Извор на Враговцу, Извор на Шиљака. Становници пију воду с три бунара.

Земље и шуме.

Потеси у атару села су: Козји до, Скапет, Рапорит, Горња Рунта, Арчилаз, Грачац, Пискавац, Главица и Наврата. На овим местима су куће, „шљивари“ (воћњаци), њиве и ливаде. Шуме и испаше су на Ћатовцу, Великој стени, Цермулама, Обзовљу, Добрави, Великом и Малом власу, Шиљцима, Липљаку, Орљаку, Градишту, Крстатој гори, Кулини и Караули. Бачије су на Гвозду и на Кршевима.

Тип села.

Село састављају кућне групе родова. Оне су наблизу, а куће у њима су збијене. Порд пута Брус–Блажево су: зграда основне школе, црква, општинска судница, механа и једна ситничарка трговина. Сеоско гробвље је у Селишту, крај недавно обновљене цркве.

Године 1837. село је имало 8 кућа, са 12 и ½ пореских глава; 1844 — 12 кућа са 54 становника; 1874 — 31 кућа; 1921 – 43 домаћинства са 326 чланова; 1948 – 72 домаћинства са 533 члана.

Старине у селу.

Селиште је најстарије насеље; „овде су живели стари Влајковци“. Виде се неравнине и улегнућа с остацима темеља кућа и зграда. Овде је до 1934. године била стара црквина, храм посвећен Св. Алексеју, а исте године на старим темељима сељаци су обновили цркву, храм Св. Алексеја. Више Селишта, идући Радманову, високо на десној страни Влајковачке реке су два мања утврђења – Кулина и Караула дебелих, јаких, у знатној мери порушених зидова, саграђених од нешто тесаног камена и опека. Више зграде општинске суднице, у самом кориту Влајковачке реке, низводно од Кулине и Карауле су остаци самокова. Одатле ниже, у кориту реке, према ваљалици и стругари Симића из Грашеваца, био је други самоков.

Порекло становништва.

Родови:

У доба кретања нашег становништва у 17. веку доселили су се „од Тетова“ преци:

-Максимовића, Тодосијевића, Вучића, Стевића, Милићевића и Ђерасимовића (38 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан).

-Остраћанима – Ђорђевићима (5 кућа, Св. Врачеви) дошао је предак из Остраћа — Лешка.

За Остраћанима су дошли:

-Пачићи — Јовановићи (3 куће, Св. ап. Лука и Марков дан), и Жиљака, од Лучинаца.

-Стојановићи (4 куће, Митров дан и женина слава), из Жиљака, од Петровића. Из Жиљака прешао је предак“на мираз“ у „праве“ Стојановиће, одсељене после рата 1914/18 у неко село на Косову. Призет је узео женино презиме и славу земље.

После 1900. године у селу се настањује:

-Панић – Пантелејић (1 кућа, Митровдан и Јеремијин дан) из Паљевштице, од Попадића.

-Лукићи (2 куће, Ђурђев дан) су Цигани из Пребрезе у Топлици.

-Џамић (1 кућа, Св. Никола и женина слава Митровдан) из Велике Врбнице у Александровачкој Жупи, од Џамића.

Овде је на миразу у Стојановића:

-Бозољац (1 кућа, Св. Архангел и женина слава Ђурђиц) из Бозољина на Копаонику, од Жура – Морачана дошао је „на жену“ Тодосијевића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top