Порекло презимена, село Паљевштица (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Паљевштица, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порек Порекло становништва села Паљевштица, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порек Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Паљевштица (Брус)

Порекло презимена, село Паљевштица (Брус)

Порекло становништва села Паљевштица, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село je под брдом Злом стеном, на странама долине реке Паљевштице. Око села се дижу брда планине Копаоника: Мокра, Палеж, Мрамор, Велика шиљача, Мала шиљача, Јелица, Сребрнац, Мунцело, Магура, Ниновац и Велика стена.

Воде.

Речице и потоци су: Паљевштица, Брзећка–Радммановска река, Мала река, Купалица—Купалачки или Градиначки поток. Познате су воде: Извор у Старом селу и извор у Гавриловићима.

Земље и шуме.

Потеси су: Старо село, Чукар и Врли до. Бачије су на Ниновцу.

Име села.

Име селу изведено је сигурно, изван сваке сумње од палити, односно паљења. На планини гореле су простране старе борове шуме. Рудари су секли старе борове, жегли угаљ у жежницама, потребан тољењу ископане руде. С. Тројановић забележио је да је 1888. године у селу Паљевштици, на Равној њиви један сељак изорао велики пањ луча.

Попис кућа, пореских глава и становника, кроз временску осу.

Село Паљанска забележено је у Попису босанских спахија из 1711. године. Године 1837. Село Паљевштица имало је 11 кућа, са 15 и 1/2 пореских глава; 1844 — 12 кућа са 54 становника; 1874 – 18 кућа; 1921 – 15 домаћинстава са 83 члана; 1948 – 14 домаћинства са 131 чланом.

Старине у селу.

Под Чукаром је старо „чивутско“ гробље. Гробови су обележени необрађеним камењем. На камену нема никаквих ознака. У Малој Реци, на Вигњишту, има трагова старих рударских радова.

Порекло становништва.

Родови су:

-Попадићи, Ралићи и Гавриловићи (10 кућа, Митровдан и Св. Пророк Јеремија). Њихова стара слава била је Св. Никола. Стари свештенички род, најдаљом старином „од Тетова“. Има више од три стотине година како су њихови далеки преци од Тетова дошли најпре у село Омашницу у Западноморавском Поморављу. Из Омашнице прешли су у село Ступањ у Александровачкој Жупи, а из Ступња y Криву Реку на Копаонику. Из Криве Реке спустили су се у Паљевштицу (Старо село). Њихов предак из Криве Реке, поп Вукен, „измолио је од великог везира у Стамболу“ ферман, да може подићи цркву у селу. Према натпису кичицом на зиду унутар цркве, храм Св. апостола Петра и Павла подигнут је 1618. године. У Кривој Реци у време грађења цркве била су два попа од Попадића — Вукен и Милен. Многобројни сродници попова су y Шошићу, Јелакцу у Јошаници, Грчаку и изван области: у Великој Врбници, Горњем Злегињу, Трнавцима у Александровачкој Жупи; у Станишинцима и Рибнику у Западноморавском Поморављу.

Нови су досељеници (после 1930. године):

-Кнежевић – Симоновић (1 кућа, Св. Мина–Мрата и женина слава Митров дан) ушао је у кућу „Митровштака“.

-Савић (1 кућа, женина слава Ђурђиц). је из Радманова, на миразу у Вучиће, изумрли по мушкој линији.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top