Порекло презимена, село Ђерекаре (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ђерекаре, општина Брус - Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. д Порекло становништва села Ђерекаре, општина Брус - Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. д Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ђерекаре (Брус)

Порекло презимена, село Ђерекаре (Брус)

Порекло становништва села Ђерекаре, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Ђерекаре, на северу од Бозољина, под Ђерекарском чуком, у долини Ђерекарске реке  – Ђерекаруше. Међе села су: Градац, Лукашка река, Велики Петловац, Мали Петковац, Пресло, Врљак.

Воде.

Извори су: Аџијина вода и Црквена вода или Св. Петка.

Земље и шуме.

Потеси су: Друм, Градац, Чуча, Вигњиште.

Гробљеје на Црквишту.

Историјат.

Страни путници 16.века,на путу преко Копаоника бележе као варошицу (…), као и село (…). Године 1884. Ђерекаре има 5 пореских глава; 1948 – 9 домаћинстава са 82 члана.

Старине у селу.

При изградњи пута Мрамор–Блажево (1939. г.), на Окрутлом брегу раскопано је античко „римско“ гробље. На Грацује место Кула. У подножју Граца виде се комади воденичког камена из мајдана на брду. На Витином брегу (на Грацу) је место Вигњиште. Земљиште под ливадама око зграде основне школе зове се Новосела. На више места су „гротови“ требљеног камена из темеља негдашњих кућа и зграда, затим зидине „римске“ цркве; „римско“ гробље и „Грчко“ гробље.“Римско“(католичко) гробље је код црквине. „Грчко“, православно гробље је скоро потпуно растурено; око гробова су само ограде од необрађеног камена.

У ливадама се виде трагови старог пута Ново Село–Запланина. Дуж пута мештани су ископавали „чунце“ (цеви водовода) од печене глине. По предању, у Новоселима био је трг, пијаца вароши Запланине, са једним пазарним даном у недељи. На Петковицу, више извора Св. Петке – Црквене воде стајала места су „гротови“ требљеног камена. Од цркве нема трага, а велики необрађени блокови као да су били положени по гробовима.

Садаппве гробље је испод Трњина, поред старог гробља. У реци је гробље Криловића, некадашњих становника Ђерекара. На гробовима су побивени само крстови. Село се двапут премештало

Најстарије насеље – „Старо Ђерекаре“ било је на „Ђерекарској чуки“, на десној страни Ђерекарске реке, са кућама око Извора у Лазу. Мештани су овде ископавали цеви водоводне. Са Чуке село се изместило, c кућама, на место Старе куће. Са Старих кућа становници су се изместили, са кућама, у Реку.

Порекло становништва.

Родови:

До рата 1877/78. године Ђерекаре је село од „седамдесет кућа“. Највећи део становништва после рата одселио се у ослобођену Топлицу.

Данас у селу живе:

-Милосављевићи (3 куће, Св. Ћирик) и:

-Стојановићи – Столовићи (2 куће, Митровдан), сродници су по мајци, која се два пута удавала. Доселили су се из Врачева у општини Ибарском Постењу.

После рата, 1879. године, од Морачана из Бозољина, дошли су:

-Величковићи, Раденковићи, Недељковићи и Благојевићи (5 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина).

Нови су досељеници, после 1900. године:

-Милосављевић (1 кућа, Св. Архангел), прешао из Чокотара, на „куповину“.

Призети су:

-Недељковић (1 кућа, Св. Архангел и женина слава Св. Ћирик), прешао из Бозољина у кућу Милосављевића;

-Јовановић (1 кућа, Св. Ћирик, слава имања), из Бабице, призетио се у кућу Милосављевића;

-Илић (1 кућа, Митров дан, женина слава), од Морачана из Бозољина ушао је у кућу Стојановића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top