Порекло презимена, село Осредци (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Осредци ( по књизи Осреци), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приреди Порекло становништва села Осредци ( по књизи Осреци), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приреди Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Осредци (Брус)

Порекло презимена, село Осредци (Брус)

Порекло становништва села Осредци ( по књизи Осреци), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

У народном, говору „Осреце“, нен. „Осреца“. Куће овога села дижу се високо уза стране долине Башићке реке и потока Ланишнице; на узвишењима Каменитој глави, Пржевини, Гарушани и Камилама. У међама села су: Врови, Врљак, Поглед, Космач, Ајдучка вода, Градиште и Дрењак.

Воде.

Речице и потоци су: Башићка река, Анђелићка река, Думачки, Студени, Глошки, Доброчински, Миљковићки, Дубоки, Калуђеровски, Јеловски, Миољачки поток и Поток у Живе баре; а воде су: Сокољевица, Живодерац, Тодоровица, Смиљевац, Заскок, Извор y Ме(х)ова и Глуваћ.

Земље и шуме.

Делови атара носе називе: Река, Градине, Добрчиновиће, Свинови, Кошариште, Јагњило, Тршевина, Блато, Гарина, Седевица, Старо село, Солила, Дрндарица, Језериште, Латков до, Позни до, Зеленичка чука, Ивањска главица.

Бачије су на Нерађи, Крагујевици, Иверу и Риду.

Тип села.

Село заузима велики простор и веомаје „растрвно“, са растуреним кућним групама. Куће сродника истога рода 2–3, највише 5–8 су на разломљеном земљишту и збијене у групе.

Осам гробаља су на местима: Старо село, Река, Кућиште, у Карићима, Чука, Чукар, Пржевина и у Подиверу.

Године 1837. село „Осредце“ ималоје 57 кућа са 84 и 1/4 пореских глава; 1844 – 57 кућа са 651 становника; 1874 — 58 кућа; 1921 – 99 домаћинстава са 726 чланова; 1948 — 125 домаћинстава са 1.005 чланова.

Старине у селу.

У селу има остатака старих рударских радова. Има предања да су на међи села према селу Милентији, на Каменитој глави, месту Дубовима калуђери манастира Св. Стевана, избегли пред навалом воде, дуже времена „служили“ – чинодејствовали. Успомена на избегле калуђере сачувала се у топонимима Калуђеровац и Калуђеровски поток. У Старом селу, под Маковиштем су кућишта Тоскића, Обрадовића – Шундића и Миљаковића, исељених одавде у Будиловину. У другом Старом селу, у Јасичету су неке неравнине и закопине. У Селишту између Бачишта и Ме(х)ова виде се неке закопине, а ту је и неко старо гробље. Гробови су обележени крупним необрађеним камењем. У Јагњилу било је некада исто такво гробље, али од гробља сада нема трага. У Анђелићима је место Кућиште. Прича се да је старица Анђелија (по њој презиме роду Анђелићи) избегла била са децом приликом упада Турака у село, подигла кућу и у њу се склонила с нејачи. На месту Стара кућа су кућишта предака данашњих Здравића; у Лозном долу су кућишта старих Блажића, док су у Глошком потоку кућишта предака садашњих Пејића. У Меовима били су вигњеви с меховима неких цигана чергара, ковача по занимању. Прича се да је међу „уклетим“ – скамењеним чергама закопано благо. У време турске управе, на месту које се назива Блато, ниже кућа данашњих Кнежевића, не сеоском гувну сеоски ага „збирао је десетак“.

Порекло становништва.

Родови су:

-Миљаковићи (4 куће, Св. Никола зимски) и:

-Јанковићи (6 кућа, Св. Никола зимски) су старинци.

-Бићани (Миљковићи и Кулешићи) – 17 кућа, Св. Никола зимски, стари су досељеници из некаквог Бића код Прилепа. Отуд је крајем 17. века дошао предак, сточар по занимању, не знају како се звао, и отац Мијушков. Њихови многобројни сродници, све сами Бићани, су на Ушћу у Ибру, Александровцу, Дашници и Великој Врбници у Александровачкој Жупи; у Омашници, Риђевштици, Стопањи, Бресном Пољу, у Западноморавском Поморављу; у Бивољу и Мачковцу у околини Крушевца; у Подујеву (у Лабу), у Вуковом Долу код Скопља.

Ускоро за Бићанима доселили су се „од Тетова“ преци данашњих:

-Бежанаца, Пејића, Јоксића, Ћурчића, Пурића, Станића, Кнежевића, Башића, Здравића, Стајића и Шелмића (35 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан). Од Бежанаца су Обрадовићи у Шљивову у Александровачкој Жупи. После рата 1877/78. неке породице Кнежевића и Шелмића одселиле су се у Блаце у Топлици.

-Петрашиновићи (Карићи, Милинчићи, Милованчевићи, Гајићи и Анђелићи), 39 кућа, Св. Никола зимски, су пореклом су Гузоње, старином из Херцеговине. Њихови сродници су Петрашиновићи у Мијајловцу у Певчу и у селу Братићима и Милинчићи у Стублу у Александровачкој Жупи.

-Блажићи (4 куће, Св. Архангел) су из Судимља на Копаонику. Отуд је дошао Милета, чукундед Милану, старцу од 70 година (1939).

После рата 1914/18. доселио се:

-Мијатовић (1 кућа, Св. Архангел и слава мираза Св. Никола) из Ботурића у кућу Бићана.

-Козић – Милићевић (1кућа, Св. Алимпије и женина слава Св. Никола) дошао из Великог Рибара у кућу Анђелића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top