Порекло презимена, села Горњи Липовац и Доњи Липовац (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горњи и Доњи Липовац (по књизи Липовац) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. г Порекло становништва села Горњи и Доњи Липовац (по књизи Липовац) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. г Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Горњи Липовац и Доњи Липовац (Брус)

Порекло презимена, села Горњи Липовац и Доњи Липовац (Брус)

Порекло становништва села Горњи и Доњи Липовац (по књизи Липовац) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Липовац је у брдима високо над дубоком а уском долином Липовске реке, на Бабином носу, Дебелом брегу, Боровику, Дељанском брду, Бубуњу, Грчачком брду и Шареницима. Земљишно подручје Липовца захвата простор између села Дренове на северу, Грашеваца на северозападу, Шошића на југозападу, Жарева на југоистоку, Батота на истоку и Брђана на североистоку. У међама села су: Оглавље, Виља Рудина, Приплаће, Стара судница, Црквиште, Боровик, Кадина чука, Врата, Богдановска чука, Кадина коса, Козја глава, Јелова раван, Блудна. Унутар међа су узвишења: Бабин нос, Дебели брег, Бубуње, Дељанско брдо, Стоже, Грчачко брдо, Ораовачко брдо – Шаренице, Зајечине, Старо гувно.

Воде.

Речице и потоци су: Липовска река, Мала река, Ораовица (Ораовички поток), Вардички поток, Летице, Бачкало, Врањски, Боровички, Стожански, Рупски поток, Кошински – Кошинац, Козаревац, Велика и Мала река. Воде су три бунара и извори: Ајдучка вода, Извор на Лазу, Извор у Јагодину долу, Извор у Шељегњишту — Шиљегништу или Цветкова вода, Младеновићка вода, Извор у Старом селу, Сечине, Извор на Дељанском лазу, Извор у Старом селу (у Грчацима), Извор у Шареница, Код Старе куће. У Оравици је извор хладне киселе воде врло пријатне за пиће.

Земље и шуме.

Шуме, утрине, ливаде и њиве су на граничним брдима. Потеси се називају: Бубуње, Врања стена, Боровик, Кадић коса, Ора(о)вичка чука, Врата, Стоже, Шаренице, Бабин нос, Оглавље, Кадина чука, Приплаће, Црквиште, Мечак, Стара судница. Две бачије су на Кадић коси. Виногради с пивницима и подрумима су у пољани именом Покрп у Александровачкој Жупи.

Тип села.

Липовац се према току Липовске реке дели на Горњи Липовац и Доњи Липовац. У оба ова дела издвајају се веће и мање кућне групе појединих родова, 1-3 км удаљене једне од друге. Куће у кућним групама су више или мање растурене и обично остојање једна од друге 50—100 м, негде и више. Седам гробаља села Липовца су на Ђуринцу, Боровику, Варничком лазу, у Старом селу (у Бубуњцима), у Старом селу (у Дељанима), у Зајечини (под вировима) и Код Старог гувна.

Попис кућа и становника.

Године 1833. имао је 20 кућа с 30 ожењених и 40 неожењених; 1874 — 39 кућа; 1921 – 67 домаћинстава са 534 члана; 1948.

Доњи Липовац има 54 домаћинства са 377 члнова, а:

Горњи Липовац – 44 домаћинства са 330 чланова.

Старине у селу.

На месту Стара судница билаје у првој половини 19. века судница липовачке општине. Општину састављају села: Липовац, Жарево и Шошиће. Управо на међи Липовца и Шошића је Црквиште, с незнатним остацима давно порушене црквице, у огради од дасака. Црква је била посвећена Св. Роману. У Бубуњцима, Грчацима и Дељанима постоји предање да су сва три била настањена од давнина, пре доласка предака данашњих становника. Старо село је и данас настањено место.

Порекло становништва.

Родови:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Загријепче са границе према Албанији, преци:

-Ђокића (арб. Ђокаји) и:

-Алексићи (33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђевдан).

Мало времена после Ђокића дошао је из Затријепча предак:

-Дељана (арб. Делаи), Обрадовића и Живковића (20 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) и настанио се поред својих раније насељених рођака. Дељани су се тако исто исељавали у разна времена и на разне стране. Дељани су у Горњој Микуљани (35 кућа), у Доњој Микуљани (1 кућа), у Драгуши (7 кућа), у Сибници (1 кућа), сви у Топлици. Дељани (око 20 кућа) у Горњем Ступљу у Александровачкој Жупи су од Дељана из Липовца.

-Бубуњци – Милојковићи – Петровићи (11 кућа, Св. Архангел) су један исти род са Старинцима у Дртевцима и Брусу, Петровићима у Жиљцима, Морачанима у Кочинама, Кнежевићима у Брђанима, Грујићима у Грашевцима.

-Грчаци (10 кућа, Св. архиђ. Стефан зимски и летњи) дошлису из Г рчака „у Расине“, а тамо из „Чајтине“ на Копаонику, од Крстојевића. Најдаљом старином су од племена Куча.

У Алексиће су ушли призети:

-Недељковић (1 кућа, Св. Архангел и женина слава Ђурђиц) из Дртеваца и:

-Алексић — Кулиза (1 кућа, Св. Мина и слава имања Ђурђиц) из Тршановаца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top