Порекло презимена, село Витоше (Брус)

15. децембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Витоше, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ написаној на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Село у подножју Дрвника и Врела, у горњем току Витошке реке. У међама села су Латковица, Раичева гора, Жељевско брдо (1222 м) и Ковизланско осоје.

Воде.

Водотоци су: Велика река, Студени поток и Превала. Пије се вода са извора. Извори су: на Превали и Врело „у планини“. Више села „у планини“ једно место се зове Грот, из кога истиче јак извор хладне воде, која је зими топла.

Земље и шуме.

Потеси су: Караула, Чучин камен, Гоч, Завојница и Парада. Гробље је на Латковици.

Старине у селу.

У Лешју на десној страни Витошке реке виде се трагови „калдрме“ и купишта троске од отопљених руда. Изнад „калдрме“ у ливади Д. Спасића била је црква „Видовица“ (храм посвећен Видовдану), али од ње нема трагова.

Историјат села.

Село Витоша се спомиње 1770. године у Девичком катистиху. Године 1884. у селу је 6 пореских глава; 1921 – 9 домаћинстава с 50 чланова; 1948 – 9 домаћинстава са 80 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

-Кнежевић–Вокић и:

-Митровић (2 кућа, Св. Мина и прекада „Богојавци“– Богојављење) су од Кнежевића–Кулиза из Штаве.

-Микић и Спасића (3 куће, Св. Никола) су пореклом из села Пакаштице у Лабу. Кад предак уби „будаком“ агу Турчина“ који је покушао да осрамоти тек доведену невесту, избегоше и по ноћи дођоше у село Мрче, одакле су доцније дошли у Витоше и настанили се на земљишту купљеном од Кнежевића. У Мрчу су њихови сродници Миџићи. Јордан Микић (47 година, 1938. године) набраја претке од доласка из Мрча: Мика–Никола–Божа–Бранко–(он) Јордан–Будимир (дечко); данашња деца су седмо колено.

У рату 1876. године из села је с породицом избегао усташ Радојица Мијаиловић, да би се 1879. године повратио. Његови потомци су:

-Мијаиловићи и Петровићи (3 куће, Св. апостол Андреј и Петровдан).

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ написаној на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.