Порекло презимена, село Рибари (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рибари (по књизи Мало и Велико Рибаре), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. год Порекло становништва села Рибари (по књизи Мало и Велико Рибаре), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. год Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рибари (Брус)

Порекло презимена, село Рибари (Брус)

Порекло становништва села Рибари (по књизи Мало и Велико Рибаре), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

МАЛО РИБАРЕ

Село је на левој страни долине реке Расине и према Милентији, с кућама на странама брда: Гледапиште, Брда код Гробља, Шанца и Блата, на местима где стране брда прелазе у долинску раван Расине.

Воде.

Река је Расина, а потоци су: Јаворац, Поток у Дренову долу, Шљивов и Бели поток. Воде су: Добра вода у Рилацима, Крпићки извор, Дачковићки извор, Извор „у Јеленковице“, Извор „y Јасала“ и Извор испод Јаза.

Земље и шуме.

Делови атара носе називе: Јаз, Јошјах, Јеленковица, Јасле, Бутинац, Угари, Њиве код Записа, Дачковићки брег, Вучковац, Крпићко брдо, Јеленкова страна, Голи брег, Јокинац, Пландиште, Петрова орница, Полошки до.

Тип села.

Село састављају кућне групе појединих родова и све су наблизу. У селу је једно гробље.

Године 1837. село Рибаре има 27 кућа са 41 пореском главом; 1844 – 41 кућу са 299 становника; 1874. — 34 куће, док су Мали Рибари имали 16 кућа; 1921 – Рибари (Велико и Мало) имали су 63 домаћинства са 445 чланова; 1948 – 76 домаћинстава са 578 чланова.

Старине у селу.

Има предање да су „у Јеленковице“ под Јеленковом страном, „у време цара Душана“ били „риболовници“, рибњаци. Не зна се поуздано чији су ови рибњаци били, можда рибњаци града Расине у истоименој жупи. Данас су стари рибњаци преобраћени у мочила за конопље.

Порекло становништва.

Родови су:

-Крпићи (6 кућа, Св. Архангел). Доселили се из Мораче у време Велике сеобе.

После 1750. године прешли су из Јавора у Кривој Реци на Копаонику преци данашњих:

-Рилака (12 кућа, Св. Никола зимски).

-Дачковићи и Ђорђевићи (10 кућа, Св. Алимпије и Ђурђевдан) прешки су, „има више од 100 година“ из Великог Рибара.

После рата 1914/18. дошао је:

-Гошић (1 кућа, Св. Никола и слава мираза Св. Архангел) из Горњих Вратара у Александровачкој Жупи. Овај Гошић је ушао у Крпића кућу.

ВЕЛИКО РИБАРЕ

Положај села.

Ниже села Малог Рибара, на десној страни реке Расине је село Велико Рибаре, с кућама на странама долине Попићког потока на Гочманском брегу и Михаиловском брду на левој; на Козићкој чуки и Орловици, на десној страни долине потока. Око села су: Ждрела, Медни рт, Пржевина, Каменита глава, Ајдучка вода, Смакићко брдо и Богданово брдо.

Воде.

Река је Расина, а потоци су: Козићки, Барски, Јасиковачки, Гајићки и Трлићки поток. Воде се називају: Водице, Рајковићки точак, Лукин извор и Извор у Долова.

Земље и шуме.

Делови атара носе називе: Арсенијевићки брег, Симићки брег, Кујићки брег, Попићи, Црквиште, Јеримуша, Лазине, ћуркин брег, Гробљиште, Рајковица, Миленковићко присоје. Бачије су на Лукинцу и на Старој кући.

Тип села.

Село је разбијено на кућне групе по родовима и све су међусобно на малом одстојању. У селу је једно гробље.

Старине у селу.

На Старој кући испод Лукинца виде се нека улегнућа и неравнине; кажу рупе од кућа. У Рајковици код Рајковићког точка виде се иста таква улегнућа. Има предање да је на Попићима стајала кућа неког попа који је имао девет синова свештеника по занимању. Сви ови свештеници опслуживали су стару цркву Ав. апостола Петра и Павла у селу Јелакцу у Јошаници. Попићи, попови потомци сахрањивани су на месту званом Гробља, али тамо нема никаквог трага од гробља. На црквишту, на Гочманском брегу била је црква, храм посвећен Св. Роману, али овде од ње нема трага. По предању, оскрнављена црква склизила је – „смуљила се“ преко ноћи и зауставила се у равни крај реке Расине. Овде је подигнут манастир с црквом посвећен Св. Роману. Манастир су порушили Турци. После рата 1914/ 18. на манастиришту је подигнута црква, храм Св. Романа.

Порекло становништва.

Родови су:

-Попићи, одселили се „преко Расине“ у село Малу Врбницу, у Александровачкој Жупи.

-Козићи, Клепићи, Вучковићи, Живановићи, Чешљари, Алексићи, Миленковићи, Симићи, Кујићи и Урошевићи (22 куће, Св. Алимпије Столпник и Св. Ђорђе), издају се за старинце.

После 1750. године доселили су се:

-Московљевићи (4 куће, Св. ап. Тома) из Јелакца у Јошаници, а старином су Бушете од Тзаковице. Њихови многобројни сродници су: Прибановићи и остали томничани у Јелакцу; Прибаковићи у Виткову, Доњем Злегињу, Блацу у Топлици; Прибановићи у Вељој Глави и Виткову; Јанковићи у Врњцима.

-Гочманци (7 кућа, Св. Мина и Св. Ђорђе–Ђурђиц), на Гочманском брегу, дошли из Гочманца на Копаонику, од Николића.

-Бекрићи (3 куће, Св. Никола зимски и Св. ап. Лука) из Бзенице, од Луковића.

-Похимице — Михаиловића (4 куће, Св. Архангел и Св. Александар Невски), прешли из Мелентије.

После рата 1914/18. дошли су на мираз:

-Ћурчић (1 кућа, Св. Алемпоје Столпник), из Осредака, у Кујиће;

-Вукић (1 кућа, Св. Алимпије), из Плоче, у Гочманце.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top