Порекло презимена, село Велика Грабовница (Брус) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Велика Грабовница, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадни Порекло становништва села Велика Грабовница, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадни Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Велика Грабовница (Брус)

Порекло презимена, село Велика Грабовница (Брус)

Порекло становништва села Велика Грабовница, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Куће села Велике Грабовнице су на странама истоимене реке, потока Ланишнице и Велике реке.

Воде.

У селу су потоци: Радич поток, Станићки, Дубоки, Ваљарски, Марјански, Крњевски поток, Клашњаја, Живковица, Пршак, Вељковица, Пиштапица. Воде се зову: Груба вода, Лепа вода, Маринковићки извоир, Извор код Јоксимове куће. Извор Перинац уврх села је „глава“ реке Велике Грабовнице.

Земље и шуме.

Потеси имају називе: Градиште, Дуб, Врови, Борје, Дебелиште, Орловица, Велики телечар, Мали Телечар, Клик и Камиле. Бачије су на Пепелишту, Дугарама, Чешљевици и на Великим ливадама.

Тип села.

Село састављају кућне групе појединих родова. Настањена места су: Милан лаз, Милошев брег, Шаруље, Велики поток, Велико брдо и Пади. Пет гробаља села Велике Грабовнице су: два у Пепелишту, у Старом селу, Под Шаруље и Под Главицом.

Историја села.

Деспот Ђурађ Бранковић повељом од 1429/30. године потврдио је великом челнику Радичу Поступовићу: „…u цркву Благовештења на реци Грабовници“.

Године 1837. село има 35 кућа са 36 и 3/4 пореских глава; 1844 – 35 кућа 0 288 становника; 1874 — има 66 кућа; 1921 – 71 домаћинство с 346 чланова; 1948 – 85 домаћинстава е 748 чланова.

Старине у селу.

У Падинама, на десној страни долине реке Велике Грабовнице недавно је откопана стара црквина. Сабор код црквине купи се о Благој Марији. Високо над црквиштем је Градиште. На врху брда су остаци обурваних зидова неког мањег утврђења. Око утврђења су неравнине и купишта ломњеног камена. Камење је било спајано-„заваривано“ кречним малтером.

Порекло становништва.

Родови су:

У доба општих покрета становништва у 17. веку настанили су се преци данашњих:

– Марјановића, Вањаревића, Чолића и Гашића (14 кућа, Св. Вартоломеј), који су пореклом из села Шекулара у Плавско-гусињској области. У време Карађорђевог устанка избегли су у темнићко село Бошњане, па се отуд повратили после краћег времена у старо место.

-Домановићи су старо презиме данашњих:

-Ђурковића, Синђелића, Станића, Ђорђевића и Даниловића (28 кућа, Св. Врачеви) су један род са Томићима у Кривој Реци на Копаонику, иначе старином су из села Домановића код Стоца у Херцеговини.

-Вукајловићи (16 кућа, Св. Архангел), су се доселили  из Мораче.

-Павловићи (11 кућа,к Св. Пречеста – Ваведење) су дошли „од Пећи“.

У време Карађорђевог устанка у селу су се настанили: свештенички род:

-Поповићи (5 кућа, Св. Петка), су досељени из Ибарског Колашина, и:

-Максићи (3 куће, Св. Мина–Мрата, Мали Св. Архангел и Св. Сава). Прешли су из сусдене Криве Реке, од Максића.

После 1900. године долазе:

-Вуковићи (3 куће), из Кобиља код Бруса. Један Вуковић је „дошљак“ на „сестрино“ имање. Слави славу земље, Св. Вартоломеј, а прекађује славу Вуковића, Св. Николу. Други Вуковић је миражџија у кући једног „врачевца“. Слави „славу мираза“, Св. Врачеве, а прислужује Св. Николу. Трећи Вуковић је ушао у Вукајловиће, слави очеву славу Св. Николу, а прекађује женину славу Св. Архангела.

-Милосављевић (1 кућа, слави Ђурђиц). Из Ботуње у Александровачкој Жупи, „дошљак“ је у Ђурковића кући.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top