Порекло презимена, село Блажево (Брус)

11. новембра 2018.

коментара: 2

Порекло становништва села Блажево, Општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Блажево је на падинама Голеша (1.152м) и Срњевице (1.098м), које се благо спуштају у долину Блажевске реке. Око села су узвишења: Влашка раван (1.135м), Блажевска чука, Буковица и Кукавица.

Воде.

Речице и потоци су: Градачки поток, Ђавољак, Поточина и Матин поток, и извори: Јасен, Чесма и Студенац.

Земље и шуме.

Потеси су: Голеш, Бугаревац, Тентиште, Вардиште и Росуља.

Тип села.

У Џавовцу, где на пут Брус–Мерћез–Куршумлија излази пут Лепосавићи–Костин поток–Стануловиће–Блажево, зачетак је друмског дела села. Овде су: судница блажевске општине, две механе, свештеникова кућа, ситничарска трговина, здравствена станица. Јужно од Џавовца на Буковици су основна школа и црква.

Два гробља су: на Дубљу и на Вардишту.

Историјат.

Сеоце Блажево, на старом Дубровачком путу преко Копаоника, забележио је у свом путопису 1611. Године Лефевр, секретар Санцијева посланства у Цариграду. Изван сваке сумње, сигурно је, да данашње село Блажево треба идентификовати с Блажевим Селом Лефевровог путописа. По прелазу преко планине Копаоника путници се одмарају у станици у Блажевом Селу, управо Тентишту (данас ливада у Блажеву).

Године 1884. Блажево има 20 пореских глава; 1948 – 33 домаћинства са 198 чланова.

Старине у селу.

На Дубљу је црквина Св. Петка. Око црквине је “старо” и данашње гробље. У Старом гробљу по гробовима су велики блокови стена, а на њима крстови са урезаним знацима крста.

Порекло презимена.

Родови:

Старинци су:

-Блажевци – Мијаиловићи (4 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан).

Крајем 17. века или на почетку 18. века доселио се предак:

-Ковачевића (9 кућа, Св. Јован Крститељ) из Поповог Поља у Херцеговини.

После рата 1877/78. године доселили су се:

-Нешковићи – Маринчани (4 куће, Св. Врачеви) из Маринца у Врховини, покрајини Копаонику. Најпре су се настанили у Бабици, а отуд су прешли овде. Један род с Нешковићима – Маринчанима су Мачичани у Граду.

-Топаловићи – Несторовићи (4 куће, Св. Врачеви) су из Речице у Врховини.

-Шутићи —Мијаиловићи (2 куће, Св. Никола) су из Врховине.

-Сељанчани – Ђорђевићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Сељанца.

-Обрадовић (1 кућа, слави женину славу Св. Јован Крститељ) је из Шљивова у Александровачкој Жупи. Дошао је трговац Витомир и призетио се у кућу Уроша Ковачевића 1924. године.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Vladimir

    Zanima me poreklo prezimena Stevanović iz sela Stanulovića opstina brus slava sveti Jovan krstitelj i molitva sveta trica.hvala u napred.

    • Милодан

      Владимир!

      Ово насеље није обрађено због тога што је то кметија, којса се састоји од 4-5 насеља и није се знало који род ком насељу припада. Срећом, нађох у књизи твој род:

      Родови.
      — Вукашиновићи (5 кућа, Св. Јован Крститељ) у Доњем и;
      –Јевтића, Несторовићи и Стевановић (5 кућа, Св. Јован Крститељ) у Горњем Стануловићу су се доселили крајем 17. или на почетку 18. века из Горњег (Црногорског) Колашина.

      Поздрав!