Порекло презимена, село Трећак (Куршумлија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Трећак (по књизи Трећак и Мала Река), општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној пр Порекло становништва села Трећак (по књизи Трећак и Мала Река), општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној пр Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Трећак (Куршумлија)

Порекло презимена, село Трећак (Куршумлија)

Порекло становништва села Трећак (по књизи Трећак и Мала Река), општина Куршумлија  – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у подножју Дебеле главе, Лаза и Воћњака на левој страни реке Топлице, а заселак Мала Река је на странама долине истоимене речице, на ушћу у Топлицу.

Воде.

Потоци су: Велики, Ступнички, Лучачки и Јовин поток. Извори су: Ајдучки извор, Извор у лазу, Извор у Јошју, Извор код Крша, Лукчић, Блажевац, Извор у Амбаришту, Мала вода и Радичевац.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Рдав, Амбариште, „Шинбара“ — Шајинбара, Копривница, Лучак, Запатка, Граница, Селиште, Ступница.

Тип села.

У селу су кућне групе: Мали Трећак, Шајинбара, Стара кућа и Јошје. Удаљеност између појединих група је 300 –1.000 м. Куће у групама су збијене.

Мала Река, засебно насеље удаљено је око 1 км од најближе кућа у селу. Трећачко гробље је код Колишта.

Остали подаци о селу.

Године 1884. Трећак има 115 пореских глава, а Мала Река и Шајинбара су запустела насеља; 1921 – 26 домаћинстава са 237 чланова.

Старине у селу.

Селиште је на месту неког старог насеља. На Старој кући су кућишта предака родова који су се изместили са кућама у Шинбару. У Шинбари је стара црквина код Дубова. Ниже црквине, на Прлинама, сељаци су ископавали златне (старинске) паре.

Порекло становништва.

Родови:

-Несторовићи, Савићи, Милетићи, Мијаиловићи, Крсмановићи, Андрејићи (20 кућа, Св. Никола) седели су селу много пре устанка 1804. године. Старином су из племена Куча. У време Карађорђевог војевања избегли су у село Лепојевиће у Левчу. Тамо су остали „док се није мало примирило“, па су се повратили. Браћа Милија и Андреја дођу у Жарево, па се Милија ту настани. Тамо су његови потомци Милијићи: Горњи и Доњи Милијићи. Из Жарева Андреја је прешао у Малу Реку и тамо се настанио.

Године 1879 доселили су се:

-Јаковљевићи (5 кућа, Св. Јован Крститељ), су од Шуловића из Равништа.

-Пантићи (3 куће, Св. Врачеви), из Судимља.

-Ђорђевић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник), из Жарева.

-Марјановић (1 кућа), Св. апост. и еванг. Лука и Марковдан), из Трбуња.

-Којић (1 кућа, Св. Никола), из Белог Поља.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top