Косовска Каменица и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Косовска Каменица: Ајновце, Беривојце, Блато, Божевце, Бољевце, Босце, Братиловце, Бусовата, Бушинце (1975-1991. године Вушинце), Ваганеш, Велико Ропото Општина Косовска Каменица: Ајновце, Беривојце, Блато, Божевце, Бољевце, Босце, Братиловце, Бусовата, Бушинце (1975-1991. године Вушинце), Ваганеш, Велико Ропото Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Косовска Каменица и околна села

Косовска Каменица и околна села

Општина Косовска Каменица:

Ајновце, Беривојце, Блато, Божевце, Бољевце, Босце, Братиловце, Бусовата, Бушинце (1975-1991. године Вушинце), Ваганеш, Велико Ропотово, Вељеглава (до 1975. године Веља Глава; 2007. године подељена на Горњу Вељеглаву и Доњу Вељеглаву), Врућевце, Глоговце, Гминце, Гоголовце, Горња Шипашница, Горње Карачево, Горње Кормињане, Грађеник, Гризиме (до 1978. године Гризине), Даждинце, Дајковце, Десивојце, Доморовце, Доња Шипашница, Доње Карачево, Доње Кормињане, Дреновце, Ђуришевце, Жуја, Зајчевце (до 1975. године Зајчевац), Кололеч, Копривница, Коретин, Косовска Каменица (до 1952. године Каменица), Костадинце, Крајнидел (до 1980. године Крајни Дел), Кремената, Криљево, Лисоцка (1980-1992. године Лисацка, од 2007. године поново Лисацка), Љајчић, Љештар, Мало Ропотово, Маровце, Мешина, Мигановце, Мочаре, Мучиворце, Ново Село, Огоште, Одановце, Одевце, Ораовица, Панчело, Петровце, Поличка, Рајановце, Ранилуг, Робовац, Рогачица, Свирце, Седларе, Стрезовце, Стрелица, Тиринце, Томанце, Топоница, Трстена, Туђевце, Фирићеја (до 1975. године Фирићеје), Царевце, Чараковце и Шаић (до 1980. године Шајић, од 2007. године поново Шајић).


Коментари (9)

  • Шарко

    Порекло становништва села Ајановце, општина Косовска Каменица. Према књизи Атанасија Урошевића, „Новобрдска Крива Река из 1930. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко

    Село је на Кривој Реци. Вода за пиће се добија из бунара. Топографски су називи за њиве: Раван, Вењин Вр“, Баба-Анђин Поток, Глибарски Поток, Козји Поток, Ђаланачки Поток, Тириначки Поток, Крива Река, Рауновац, Калабићева Воденица; за шуме: Слуп, Кривача, Глибар, Кулина, Ђурђевица. Остали топографски називи: Селиште, Касапница, Гнилиште, Тамнипа, Шљакне, Ваљушке.

    Тип села.
    Село је разбијеног типа. Дели се у две махале: Ајановце и Рауновац или Доње Ајановце. Удаљење између махала је око 3 км. Куће су груписане само у махали Ајановце.

    У хатару села има топографски назив Селиште, али се ништа не зна о њему. Шљакне, Ваљушке и у Ковановачком Потоку има гомила шљакне. Село има и две порушене цркве, једну на месту Раван која је била храм св. Ђорђа и другу код махале Рауновац. Ову другу зову тамница. Село је старо, али без иједног старинаског рода, јер се старо становништво раселило приликом „Садраземова тарафа“ пре 140 година. Одмах после тога је насељено од новијих досељеника. Отада је расло досељавањем и прираштајем. 1878 г. се у селу населило и мало Арбанаса мухаџира.

    Порекло становништва:

    Српски родови:

    Стојчовци (4 к., св. Никола); пресељени из Гминца пре 120 година, испред Арбанаса.

    Зимпарци (7 к., св. Никола). Пореклом су од истоименог рода Зипарца у Мешини. Старином су из Месовића (Маревце). Живели су мало у Станиловцу (Фирићеје). У Ајановцу су пресељени пре 140. година. Њихови истоимени рођаци су се населили у Мешини.

    Секулци (12 к., св. Никола). Старином су из Тиквеша у Македонији. При досељавању су се најпре населили у Косовици (бушнице), а у Ајановце пресељени пре 120 година.

    Дунђерци (4 к., св. Лука). Старином су из Бобоника (Огоште), одакле су од Арбанаса пресељени у Каменицу, а пре 120 година прешли у Ајановце.

    Бузаци (4 к., св. Арханђео), пресељени из Мочара, од рода Денини, пре 120 година.

    Калабићи (4 к., св. Стеван); пресељени као чифчије из Мешине пре 90 година. Даља старина им је у Гуштерици код Липљана, одакле су избегли од крвне освете Арбанаса.

    Баримци (1. к., св. Никола). Потичу од рода Баримца у Клобукару. Пре 100 година су се из Клобукара иселили у Мешини као чифчије, а око 1900. године, опет као чифчије, пресељени у Ајановце. Старином су из Сиринића. Пре 140 година су досељени у Тиринце, потом прешли у Ново Брдо и ускоро затим у Клобукар, Из Сиринића су се иселили да би избегли крвну освету Арбанаса. Осим у Клобукар има их у још нека села у овој области.

    Џалићи (1 к., св. Арханђео); пресељени од истоименог рода из Гризма у Оране (Јабланицу) ппре 60 година; у Ајановце досељени 1914 године. Џалићи су досељени у Гризму пре 140 година из Сиринића и насељени су као чифчије.

    У Рауновцу или Доњем Ајновцу:

    Брљаци (3 к., св. Никола); пресељени из Кололеча пре 80 година.

    Ковачеви или Ковчешаци (1 к., св. Јован); пресељени пре 40 година из Тириница, од истоименог рода, старина им је из Бушинца.

    Златановци (2 к., св. Арханђео); пресељени око 1900 године из Прековца од рода Гогића, старином су из Видине (махала у Маревцу).

    Арбанашки мухаџирски родови: досељени 1878 године. Врапца (3 к.), од фиса Краснића; досељени из Врапца (Јабланица). Шилова (7 к.), од фиса Сопа, из Шилова (Јабланица).

    ИЗВОР: Атанасије Урошевић, „Новобрдска Крива Река из 1930.“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко

    Одговори
  • Maja

    Molim vas za vise informacija o porodici Simonovic i njihovom poreklu, koja zivi u opstini Kosovska Kamenica – Busince

    Одговори
  • Simonović A.

    Simonovići doseljeni u selu Bušince su došli iz oblasti Šekular,opština Berane,Crna Gora.A poreklom su iz Bjelopavlićke oblasti,opština Danilovgrad,takođe u Crnoj Gori.Ne znam da li su od Simonovića baš iz Danilovgrada,ili onih iz Berana,naselje Beranselo koji su takođe poreklom iz Bjelopavlića.

    Одговори
  • PLAVSIN PETAR

    U POTRAZI SAM ZA KITANOVIC BOBANOM ,ON JE SLUZZIO VOJSKU SAMNOM PA BIH ZELEO DA GA NADJEM

    Одговори
  • PLAVSIN PETAR

    ON JE ZIVEO U SELU SVINJAREVO ,PA SAM DOBIJO INFORMACIJU DA JE U OKOLINI KOSOVSKE KAMENICE

    Одговори
  • Nenad

    Molim za pomoc potrebna mi je loza prezimena Jovanovic iz sela Kololec opstina Kos.Kamenica

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top