Порекло презимена, село Трстена (Косовска Каменица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Трстена, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Беог Порекло становништва села Трстена, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Беог Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Трстена (Косовска Каменица)

Порекло презимена, село Трстена (Косовска Каменица)

Порекло становништва села Трстена, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Село је поред старе српско–турске границе према Пољаници, око изворишта Десивојске Реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуме: Раши (Раван), Киша Ајдукут (Хајдукова Црква). Копиљак, Караула, Пакет, Црни Камен, Кодра Попит (Попово Брдо), Мустафина.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Маал Епр (Горњу Махалу), Маал Поштр (доњу Махалу) и Кодра Попит (Попово Брдо). Куће у махали су различито разбацане. Удаљења између појединих група кућа су око 10 минута хода.

Постанак села.

Арбанаси су при досељавању затекли село, у коме су живели Срби и који су се потом раселили. Арбанаси су доцније проширили село и у Пољаницу, тако да су арбанашке куће биле и на Новакопцу, неком раније напуштеном српском насељу. Цело се село звало Трстено. Како је разграничење 1878. године између Србије и Турске ишло развођем, то је Трстена подељена на два дела, од којих је један део остао у Турској а други припао Србији. Отуда сада два суседна села под истим именом, једно у Пољаници, друго у Кривој Реци. Од првог досељења Арбанаса село је расло прираштајем и досељавањем а 1878. године, се у њему настанило неколико кућа мухаџира Арбанаса. Године 1924. се у село доселиле и две српске куће.

Родови у Горњој Махали:

-Куртаљак (4 к.),

-Чукит (2 к.);

-Мусовит (3 к.); и:

-Демахмат (3 к.), су од фиса Краснића; досељени из Малесије пре 170 година. Предак ових родова је био католики звао се Пренк. Кажу да је до Ропотова (Изморник) дошао са свињама. Тада му је неко од његових познаника, који се раније доселио, рекаода пусти свиње, јер за хришћане нема земљеза настањивање. То онај и учини, а потом пређе у ислам и добије име Елез.

У Доњој Махали:

-Фетијовит (8 к.), су од фиса Краснића; досељени из Малесије за првима.

У махали Кодра Попит:

-Муљак (4 к.), су од фиса Красиића досељени из Малесије после Фетијовита.

Мухаџирски родови, досељени 1878 године:

-Бајpе (2 к.), су од фиса Хота из Барја (Пољаница).

-Кеча (3 к.), су од фиса Гаша, из Оруглице (Јабланица).

-Драгобужда (1 к.), су од фиса Гаша, из Драгобужде (Пољаница).

-Дрводељ (1 к.) су од фиса Сопа, из Дрводеље (Јабланица).

-Боровц (1 к.), су од фиса Бериша, из Боровца (Јабланица).

Српски родови:

-Илићи (1 к., св. Арханђео и св. Никола): су досељени 1924. године, на купљено имање из Смиљевића (Пољаница).

-Ђукић (1 к., св. Арханђео); досељен 1924. године, на купљено имање из Големог Села (Пољаница).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top